Premijera predstave “Zaustavite Zemlju, hoću da izađem” Petra Božovića 12. oktobra

0
319

Na beogradskoj sceni “Moderna garaža” (Majke Jevrosime 30), u petak 12. oktobra, premijerno će biti izvedena predstava “Zaustavite Zemlju, hoću da izađem”.

Premijera predstave "Zaustavite Zemlju, hoću da izađem" Petra Božovića 12. oktobraTo je autorski projekat Hadži Petra Božovića, po komadu Željka Mijanovića. Ova predstava za temu ima život i stvaralaštvo nikšićkog pesnika Vitomira Vita Nikolića.
Komad Željka Mijanovića “Vito – zaustavite zemlju, hoću da izađem” ima dva lica: pesnika Vitomira Nikolića Vita (kojeg igra istaknuti glumac Nenad Ljubišić); i načelnik UDB-e Vuk Dragović (glumac i reditelj Hadži Petar Božović). Tema drame je skoro arhetipska: odnos pesnika i društva, sa osobenostima koje nosi biografija ovog pesnika, ne bez razloga nazvanim crnogorskim Jesenjinom.

Nušićijada 2018 na Dorćol Platzu: Prognana a slobodna, prva a deveta

Posebnost ove drame pojačava činjenica da se u dijalozima ova dva lika, u zavisnosti od teme, replike često ustupaju mesto pesmama Vite Nikolića u originalu. Ali, autorskom, glumačkom intervencijom, tom poezijom se koristi ne samo pesnik, nego i islednik, načelnik Dragović u trenucima i kada napada, ali i kao instrument za nalaženju leka protiv gorčine zbog izneverenih sopstvenih ideala.

Premijera predstave "Zaustavite Zemlju, hoću da izađem" Petra Božovića 12. oktobra
Nebojša Ljubišić i Petar Božović, Foto: Printskrin YouTube

Radnju komada pokreće sudska tužba koju je pesnik podigao protiv poznatog jugoslovenskog pevača, jer je neovlašćeno “posudio” njegove stihove za kompoziciju koja je svojevremeno postala veliki hit. Komad nije hronološki opterećen, jer je cilj pre svega bio da glavnu ulogu igra Vitova poezija. Nepostojeći “stenogram” ovog uzbudljivog saslušanja rekonstruisan je na osnovu šturih dnevničkih zapisa koji je pesnik vodio tokom 1966, 1967. i 1973. godine, potpuno lišenih literarnih elemenata i poetsko-filozofskih opservacija.

ZORAN KESIĆ: Kamo sreće da ima više emisija u kojima se kritikuje vlast
Premijera predstave "Zaustavite Zemlju, hoću da izađem" Petra Božovića 12. oktobra
Vitomir Vito Nikolić

“Dobri duh Nikšića”, kako Vita nazivaju sugrađani, zapravo nije rođen u ovom gradu. Nikolić je rođen 1934. godine u Mostaru, gde mu je otac bio u vojnoj službi. U aprilu 1941. sa porodicom je izbegao u Nikšić. Veoma rano ostaje bez majke koja umire od tuberkuloze, a 1943. Italijani ubijaju njegovog oca. Za vreme rata Vito ostaje i bez starijeg brata koji je poginuo od bombe. Posle rata, Nikolić je živeo u sirotištu sve do 18 godine. Većinu svog života proveo je u Nikšiću, živeo je u siromaštvu i voleo je kafanski život. Celog života bolovao je od plućnih bolesti izazvanih teškim životnim okolnostima. Zbog toga je bio čest posetilac bolnica i sanatorijuma.

23. Jugoslovenski pozorišni festival od 5. do 12. novembra u Užicu

Prve knjige poezije koje je Vito Nikolić objavio su: “Drumovanja” i “Sunce, hladno mi je”. Ove zbirke poezije izdaje sam, bez izdavača, te sam snosi troškove njihovog izdavanja. Od 1969. Vitomir Nikolić je živeo u Podgorici. Radio je kao novinar u listu “Pobjeda” do 1991, kada je zbog nepristajanja na ratnohuškačku uređivačku politiku u tom listu dobio otkaz. Pisao je i pesme za decu, od kojih su se neke našle u čitankama za osnovce. Poslednjih godina života, zgrožen surovošću nove ratne i poratne jave, nije učestvovao na književnim manifestacijama, i retko je iz kuće izlazio. Vitomir Vito Nikolić preminuo je tiho, u snu, u svom stanu u Podgorici 10. septembra 1994. godine.

SVETLANA CECA BOJKOVIĆ: Rođena da bude glumica

Vitomir Nikolić je bio autentičan pesnik, liričar sa spontanim izrazom. U njegovim pesmama ima mnogo sete, gorčine, lične tragike i sugestivne slikovitosti. Stalno je bio u sukobu s vlašću, odležao je neko vreme u zatvoru, ali su ga pojedinci iz te vlasti i štitili. Ponekad je Vito priređivao književne večeri u kafanama, pred brojnom publikom koju je on znao da razgali i uzbudi svojim stihovima. Vitove pesme često se i recituju u kafanskom štimungu, jer su većinom nastale za kafanskim stolom. Njegova poezija prihvaćena je u narodu i nastavlja da živi.

Stihovi Vita Nikolića
INTIMA

Noćas tako želim da me neko voli,
pregršt nečije nježnosti mi treba;
noćas ću sve da zaboravim i prebolim
i da se vratim u naručje neba.

Ja sam bio kafanski i više niči,
i bio pust i prezren – neželjen ko grobar
Noćas bih htio sebi – dječaku da ličim
i da mi opet kažu kako sam dobar.

ROĐENDAN

Rođendan…
Dvadeset i peta opomena
za dugujući život.
Već – dvadeset i peta!
Kako se ludo okreće ova matora planeta,
kao zaljubljena šiparica
blesava od sreće.

Okreći se ti samo, stara,
okreći, okreći…
Što se tiče mene
– ja ću samo da začepim uši,
pa i poslije stote opomene,
biću opet dužnik ravnodušni.

Ali da platim
– ne, nikako!
Rađe
odlazim iz ovog gnijezda.

Hej,
zaustavite planetu,
ja hoću da izađem,
idem u vječnu skitnju između zvijezda.

PROLJEĆE

Stariji za tamu jeseni tmaste
i grublji za grubost ove zime prošle,
ja vam ovoga proljeća neću mahati, laste,
i neću vam reći toplo dobro došle.

Vrapcima ja moram, nježno kao otac
reći nešto lijepo u dan ovaj plavi,
vrapcima, tom sitnom grumenju života,
što je cvrkutalo zimus na mećavi,

dok ste vi negdje, ispod tuđeg neba
izvodile svoje igre vragolaste.
Ne, vaš mi cvrkut sad, zbilja, ne treba,
razmažene gospođice laste.

Oni su zimus zebli ispod streha,
oni su voljeli i golo ovo granje.
Moje poštovanje, vesela ruljo smijeha,
drugovi vrapci – moje duboko poštovanje.

POSTAVI ODGOVOR

Molim vas unesite vaš komentar
Molim vas upišite vaše ime ovde