Na IDFA, najvećem i najznačajnijem svetskom festivalu dokumentarnog filma, “Wongar” ima međunarodnu premijeru i još tri prikazivanja

0
56

Za dokumentarni film i njegove autore, novembar je veoma važan. Tada se održava u Amsterdamu najveći i najznačajni svetski festival – International Documentary Film Festival Amsterdam (IDFA).

WONGAROve godine IDFA imaće svoje 31. izdanje. Održaće se od 14. do 25. novembra. A, dokumentarni film Andrijane Stojković “Wongar” će 17. novembra (18,45h) biti prikazan u legendarnom amsterdamskom bioskopu “Tuschinski”. Biće to međunarodna premijera ovog ostvarenja i to u takmičarskom programu 31. IDFA.

“Wongar” Andrijane Stojković na najznačajnijem festivalu dokumentarnog filma u svetu

IDFA-logo-Wongar– Međunarodna premijera u okviru takmičarskog programa verovatno najznačajnijeg festivala dokumentarnog filma na svetu je značajan uspeh i moram priznati da nisam ni sanjala o tome. Poznajem i pratim ovaj festival godinama unazad i nisam ni pomišljala da bi se ovo dogodilo “Wongaru”. Potovo što iza njega ne stoje koproducenti iz drugih većih, bogatijih zemalja ili značajne evropske televizije. Film je finansiran isključivo iz domaćih izvora i uz njega stoji samo ime Srbije kao zemlje produkcije. “Wongar” je jedan od 12 filmova koji se takmiče u selekciji za srednjemetražni film. Iz celog sveta! Samo 12 filmova! To je meni neverovatno. Verujem da će učešće na IDFA-i doneti veću vidljivost filma u Evropi i svetu, da će mu značajno uvećati broj gledaoca. I, naravno, taj broj će čuti za Sretena Božića – B. Vongara i njegove romane, njegovo nastojanje da sačuva od zaborava strašnu sudbinu koju su doživeli starosedeoci Australije – kaže rediteljka i montažerka filma Andrijana Stojković.

65. Martovski festival: Proglašeni dobitnici Gran Pri i strukovnih nagrada

Film će biti prikazan još tri puta tokom festivala, a biće uvršten i u katalog filmskog marketa “DOCS FOR SALE”, koji se održava u okviru IDFA-e.
Učešće filma “Wongar” važno je, jer se drugu godinu za redom srpski dokumentarci takmiče na ovom prestižnom festivalu. Nadamo se da je to početak konstantnog prisustva kinematografije Srbije na Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma u Amsterdamu.

Ceremonijom dodele nagrada zatvoren 14. Filmski festival Slobodna Zona
Na IDFA, najvećem i najznačajnijem svetskom festivalu dokumentarnog filma, "Wongar" ima međunarodnu premijeru i još tri prikazivanja
Foto: Promo

Festival i film povezuje i jedan zanimljiv događaj. Naime, film je zapravo imao prezentaciju (pitching) na IDFA Forumu 2006. Kako projekat, koji je tada bio u fazi razvoja, nije ispunjavao tadašnje uslove za selekciju IDFA Foruma, Jelena Stanković, izvršna producentkinja filma, i Andrijana Stojković su odlučile da idu na sreću! Ubacile su svoje podsetnice u tzv Moderatorov šešir i dobile na toj “lutriji”. Bile su izvučene i dobile su priliku da predstave projekat ispred 300 ljudi iz filmske industrije. Ali to nije bio naravno nikakav garant da će film biti selektovan za festival. Ima neka posebna, neobjašnjiva veza između IDFA-e i “Wongara”.

“Teslin narod” – neotkrivene priče o čuvenim Srbima u Americi

“Wongar” (60 min) je dokumentarni film o australijskom piscu srpskog porekla koji živi povučen život u predgrađu Melburna. Brine se o svojih šest pasa rase “dingo” za koje veruje da nose duhove njegove tragično izgubljene aboridžinske porodice. Njegov najnoviji roman će uskoro biti objavljen ali u isto vreme njegov dugogodišnji pratilac, dingo Timi, je bolestan. Veterinari sugerišu Vongaru da uspava psa, ali se on snažno suprotstavlja. Pisac veruje da može da pronađe pomoć za Timija na drugim mestima: uranja duboko u svoje sećanje u pokušaju da prizove duhove iz predanja Aboridžina.

Video dnevnik: Dokumentarac o grupi “E-Play”
Na IDFA, najvećem i najznačajnijem svetskom festivalu dokumentarnog filma, "Wongar" ima međunarodnu premijeru i još tri prikazivanja
Foto: Promo

Domaću premijeru “Wongar” je imao 1. aprila 2018. na 65. Martovskom festivalu u Beogradu, gde je osvojio Grand Prix za Najbolji dokumentarni film preko 50 minuta. Pored rediteljke Andrijane Stojković, koja je i montažerka, u ekipi filma su i snimatelj iz Portugalije João Ribeiro (Žoao Ribejro); zatim snimatelj zvuka Ben Travers (Australija); montažer M. Cem Öztüfekçi (M. Džem Oztufekči) iz Turske. Kompozitor originalne muzike je Vladimir Kolarić (grupe “Veliki Prezir”; “Škrtice”); dizajner zvuka Aleksandar Protić; a izvršni producent Jelena Stanković. Producent filma je Miroslav Mogorović (Art&Popcorn); koproducenti Jelena Stanković i Andrijana Stojković (All Inclusive Films).
Film su podržali Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije; Filmski centar Srbije; Grad Beograd – Sekretarijat za kulturu; Švajcarski savet za kulturu Prohelvetia.

Počelo snimanje filma “Belgrade Escape” u kinesko-srpskoj koprodukciji

Biografija B. Wongara
B. Wongar je rođen Trešnjevici 1932. kao Sreten Božić. U Austaliju stiže 1960. posle kraćeg boravka u Parizu. Njegovi romani, kratke priče i drame govore o životu australijskih Aboridžina u drugoj polovini XX veka, nevoljama kroz koje su prolazili i koje su gotovo potpuno uništile njihov tradicionalni način života. Wongar je prvi zabeležio i objavio aboridžinske mitove; prvi pisao o dramatičnom nerazumevanju osvajača Australijskog kontinenta, Engleske imperije, i starosedeoca Australije; bio usamljeni glas iz pustinje koji je svetu govorio o nukleranim probama koje su tajno vršene u sred Australijskog kontinenta i koje su ugrožavale opstanak Aboridžina.

Dokumentarac o kojem se priča: “Isti” Dejana Petrovića, film o ljudima “iza rešetaka”
Wongar
Foto: Promo

Živeo je sa aboridžinskim plemenom i bio svedok ovih događaja. Oštro je govorio o temama koje su pokazivale ružnu i okrutnu stranu naše civilizacije, a vlasti su na svaki način pokušavale da ga u tome osujete – ućutkaju. Deportacija, prismotra, pretresi kuće… bili su neki od načina pritiska. Wongarove knjige su ignorisane i odbacivane u Australiji sve do 1991. kada se prvi put jedan izdavač ohrabrio da objavi njegove romane.
Ono što izdvaja priču o B. Wongaru od mnogobrojnih o usamljenim glasovima koji govore o represiji i nepravdama počinjenim nad Aboridžinima je činjenica da je on beo i da je u Australiju došao iz potpuno druge kulture. Došao je iz male evropske zemlje, Srbije. Wongar je prepoznao patnju naroda čiji jezik nije razumeo, čija je kultura potpuno drugačija od njegove i prihvatio njihovu sudbinu kao svoju. Zbog toga je inspirativna priča o životu i delu B. Wongara vredna da se prikaže u svoj svojoj lepoti i tragediji.

POSTAVI ODGOVOR

Molim vas unesite vaš komentar
Molim vas upišite vaše ime ovde