Nišville 2019: Ser Bob Geldof prvi put nastupa u Srbiji

0
30
Nišville: Ser Bob Geldof prvi put nastupa u Srbiji
Ser Bob Geldof, Foto: Nišville

Osnivač “Live Aida” posetiće ovog leta Niš.

Ser Bob Geldof, najpoznatiji svetski humanitarac i irski muzičar, nastupiće sa svojim sastavom na zatvaranju ovogodišnjeg Nišville festivala, u nedelju, 11. avgusta. Biće to njegov prvi nastup u Srbiji.

Iako je ostvario impresivnu muzičku karijeru i kao član sastava “Boomtown Rats” ali i kao solista, Robert Frederick Zenon Geldof ostaće još dugo upamćen kao umetnik koji je u planetarnim razmerama učinio najviše za promociju ljudskih prava. On je skrenuo ogromnu pažnju na milione ugroženih u raznim delovima sveta i praktično kao pojedinac uspeo da obezbedi i konkretnu pomoć. Možda i veću od  mnogih međunarodnih institucija i organizacija kojima je humanitarni rad glavna aktivnost.

Nišville 2019: Saksofonista Maceo Parker otvara festival

Rođen je 1951. u Irskoj, gde je pohađao privatnu katoličku školu, za koju kaže da mu, osim zbog religioznog etosa, nije odgovarala i zato što tamo nije mogao da igra ragbi. Promenio je nekoliko zasposlenja, a onda je početkom sedamdesetih otišao u Kanadu. Tamo je radio kao muzički novinar za čuveni magazin “New Musical Express”. Po povratku u Irsku 1978. postaje pevač sastava “Boomtown Rats”. Bend, iako nastao u prvim godinama ekspanzije novog talasa, mnogi i danas karakterišu kao punk grupu. U muzičkom smislu bio je kompleksniji od inicijalnog “prangijanja” punk pionira.

Inače, bendu je kumovao sam Geldof, iskoristivši ime dečje bande koju je u svojoj autobiografiji pomenuo Woody Guthrie. Godine 1978. “Boomtown Rats” prvi put stižu do prvog mesta britanske liste singlova pesmom “Rat Trap”. Nešto kasnije to ponavljaju i pesmom “I don`t like Mondays”, koja postaje njihov zaštitni znak  do današnjih dana.

Nišville 2019: Magija afrobit muzike uz Šona Kutija

Bob Geldof je 1981. pozvan da učestvuje na koncertu za “Amnesty International”. To je, pokazaće se, presudno uticalo na njegovo dalje angažovanje, odnosno posadilo seme za buduće aktivnosti. Godine 1984. velika humanitarna katastrofa pogodila je Etiopiju i druge afričke zemlje. Glad i bolesti odneli su na hiljade života, a scene dece koja umiru od gladi emitovane su na TV stanicama širom sveta. Praktično prvi konkretan potez u cilju obezbeđivanja pomoći bila je pesma “Do they Know it`s Christmas Time” koju su potpisali Bob Geldof i Midge Ure (lider grupa “Ultravox”, “Visage”…) U snimanju numere su učestvovale mnoge zvezde ostrvske pop-rock scene okupljene pod imenom “Band Aid”. Prihod od ovog singla u startu je namenjen kao pomoć ugroženoj deci u Africi. Iako je u startu Geldof “projektovao” prihod od 70.000 funti, singl se tokom prvih 12 meseci širom sveta prodao u skoro 12 miliona primeraka i zaradio preko osam miliona funti. Kako se pokazalo bila je to grudva koja je pokrenula možda najveću, a sigurno najlepšu, najhumaniju i najdirljiviju misiju u istoriji čovečanstva.

Nišville 2019: Lari Vučković dobitnik nagrade za životno delo

Na “izazov” iz Evrope veoma brzo su reagovali i sa druge strane strane Atlantika. Najveće američke zvezde su okupljene pod nazivom “USA for Africa” snimile pesmu “We are the world” koja je imala ništa manji uspeh. Logičan sled je bio organizovanje koncerata “Live Aid” 13. jula 1985. godine na “Wembley” stadionu u Londonu (sa 72.000 posetilaca); i “John F. Kennedy” stadionu u Pensilvaniji (gde se okupilo 100.000 ljudi). Istog dana slični koncerti održani su u još nekoliko zemalja (SSSR; Kanada; Japan; Austrija; Australija; Zapadna Nemačka; Jugoslavija…). Bio je to jedan od najgledanijih TV prenosa svih vremena! Procene su da je (podsetimo – to je bilo mnogo pre internet ere) šesnaestosatni program, u kojem su učestvovali skoro svi najznačajniji pop rock izvođači, gledalo skoro dve milijarde gledalaca u 150 zemalja! Odnosno, da je bar 40 posto svetske populacije pratilo koncerte na TV ekranima.

Nišville 2019: Svetska premijera “Kenny Quarteta”

Zarada od ovog projekta, koja je u celosti otišla za pomoć gladnima u Africi, iznosila je preko 150 miliona funti. Godine 1986. od kraljice Elizabete Druge Geldof je dobio titulu viteza – Honorary Knight Commander of the Order of the British Empire (sa oficijelnom skraćenicom: KBE). Već je uobičajeno da ga svi zovu Ser Bob Geldof, iako on tu titulu nije mogao da dobije jer nije državljanin Ujedinjenog Kraljevstva, odnosno zemalja Komonvelta. Njegova angažovanja sve više uključuju humanitarni rad kroz razne nevladine organizacije. Tako je, između ostalog, 2005. kao odgovor na sastanak lidera G8 zajedno sa Bonom iz “U2” organizovao koncert “Live 8”, kao inicijativu da najmoćniji otpišu dugove zemalja Trećeg Sveta.

Nišville Jazz festival najbolji festivalski brend u Srbiji 2018. godine

Kada je reč o Geldofovoj solo muzičkoj karijeri, ona je zvanično otpočela 1986. kada je napustio “Boomtown Rats”. Polako ali sigurno, kao što to obično biva sa muzičarima u najzrelijim kreativnim godinama, okreatao se sve više korenima, odnosno, tradicionalnoj irskoj muzici. Ona je “značajan sastojak” u mnogim muzičkim pravcima koji su nastajali na severno-američkom kontinentu, a posebno country and western muzike. Već njegov prvi album imao je dva velika hita “This Is The World Calling” (koautor je Dave Stewart iz “Euritmics”) i “The Great Song of Indifference”. Povremeno je nastupao i sa drugim izvođačima (Dave Gilmour, Thin Lizzy…); glumio je i u fimu “Wall” grupe “Pink Flojd” (1982); a 1992. nastupio je na velikom Freddie Mercury Tribute koncertu, održanom na Vembliju.

Nišville 2019: Christian Scott, nova zvezda svetske jazz scene stiže u Niš

Bob Geldof je nosilac na destine počasnih doktorata mnogih svetskih univerziteta, priznanja “Man of Peace”; najvećeg francuskog priznanja za umetnost “Chevalier de l’Ordre des Arts et des Lettres”; priznanja “Heroj našeg vremena” (na osnovu glasanja čitalaca magazina “New Statesman”)… Kada je reč o muzici, možda najzanačajnije priznanje je “Brit Award” za izuzetan doprinos muzici, koje je dobio 2005. Njegova autobiografija “Is that it” objavljena posle “Live Aid” projekta, odlično je primljena i od kritike i čitalaca, a ušla je i ostrvsku lektiru za srednje škole.

PR

POSTAVI ODGOVOR

Molim vas unesite vaš komentar
Molim vas upišite vaše ime ovde