Napustila nas je književnica Isidora Bjelica

0
53

Bila je britkog jezika, a mnogi su je nazivali jednom od najkontroverznijih ličnosti na Balkanu. Osim po bestselerima, poznata je bila i po šeširima, koji su vremenom postali njen zaštitni znak.

Napustila nas je književnica Isidora Bjelica

Književnica Isidora Bjelica preminula je 5. avgusta u 52. godini nakon borbe sa teškom bolešću. Ona se godinama borila sa karcinomom jajnika koji joj se nekoliko puta vraćao. O svojoj bolesti uvek je javno govorila.
– Imam kancer jajnika koji se širi kao požar. Danas mogu da budem u remisiji, a za dva meseca na samrti. U borbi s rakom nema pravila. Zato sam tragala za lekom u 12 zemalja – pričala je Isidora svojevremeno, kada su joj se tek bile pojavile metastaze.
– Dok god nemam metastazu na centru za humor, za mene ima nade. Ali bilo je tako teških dana da nisam mogla ni da se smejem ni da plačem. Kad čoveku bolest pojede humor, znači da je u opasnoj zoni – pričala je tada spisateljica.

Odlazak Princa teatra: Preminuo reditelj Igor Vuk Torbica

Bjelica je shvatala ozbiljnost svoje bolesti, pa je tako često govorila da nije odustajala od potrage za lekom.
– Leka za rak nema, ali neki ljudi se spasu. Lekari su mi na početku rekli da imam hormonalni poremećaj. Tako sam došla do najsmrtonosnije IIIB faze kancera jajnika. Počela sam da tragam za lekom shvativši da ne postoji jedan čaroban, već da se bolest mora udariti sa pet strana! – rekla je ona u jednom intervjuu.
Takođe, Isidora je bila veoma aktivna na društvenim mrežama, gde je pisala o svojim mislima tokom teških dana, kao i o tome da je vedar duh nije napuštao.

Ona se jednom prilikom oglasila na društvenim mrežama, nakon što je odjeknula vest da Svetska zdravstvena organizacija navodno namerava da slaninu, kobasice i druge mesne prerađevine proglasi za kancerogene.
– Nisam jela ni kobasice ni slaninu, niti pušila cigarete, ni pila alkohol. Tuga je ta koja je najkancerogenija, nje sam pak imala u galonima – napisala je Bjelica tada na Tviteru.

Odlazak velike balerine i koreografkinje: Preminula Lidija Pilipenko

– Prošla sam više od 300 alternativnih metoda. Jedan od bizarnijih bilo je gutanje kubanskih buba; svaki dan treba da ih jedeš žive, sve više. Osmi dan sam odustala, jer izeš život ako moram da gutam žive bube. Smešno je bilo i kad sam u Lucernu išla kod Vijetnamca koji vas udara u glavu nekim ogromnim drvetom. To mi je bilo kretenski, pomislila sam: “Bolje da umrem nego da me ovaj za sve pare udara močugom”. Danas mislim da sam pogrešila. Da sam izdržala još malo, možda bih postala manje senzibilna. (smeh) – rekla je svojevremeno u svom stilu Isidora za “Hello”.

Prošle godine otkrila je sa čim se susreće tokom borbe sa opakom bolešću, te hrabro poručila da je život zapravo učenje ljubavi.
– Ova civilizacija je opsednuta pobednicima i gubitnicima, a to je čista glupost iz koje kao društvo teško izlazimo. Onda se i dešavaju objave tipa “izgubio je bitku od najteže bolesti”, a taj neko je zapravo imao tranziciju u drugu dimenziju. Duša ode kad je vreme da ode, kad ima dogovor s Bogom. Da li je od bolesti ili kamiona, nema veze.

– Ideja o kompeticiji stvara stalnu neurozu. Ljudi se međusobno bore, pa se bore sa okolnostima, pa sa bolešću… a u stvari – svaka naizgled nevolja jeste kontrast koji nas stimuliše da idemo dalje. To da li je neko živeo 80 ili 18 godina ne čini ga pobednikom ili gubitnikom. Ideja da je život borba budi u nama najsirovije programe opstanka. Život je učenje ljubavi, igra podizanja svesti – rekla je za portal “Na dlanu” pa priznala koliko su je teške situacije promenile:

Napustila nas je Beba Selimović, kraljica sevdaha
View this post on Instagram

Ko nije sahranjivao svoje iluzije taj ne zna šta je bolna sahrana… i onda se od tog šoka, saznanja, suočavanja sa laži koju si živeo najčešće osetljivi ljudi i telesno razbole jer svu tu tugu, taj šok da su imali potpuno pogrešnu predstavu o svom životu i ljudima u njemu okrenu protiv sebe! I onda vrlo brzo eto te kako si usamljeniji više nego ikada boriš se sam za goli život jer tuga odmah razboli i onda doživljavaš ono na što te niko nije pripremio – vidiš da to ide u ciklysima da jedna iluzija nikad ne umire sama – ma kakvi- iluzije padaju ko snoplje – zato budite pametni već kad izgubite prvu iluziju pustite je- ne sahranjujte je nek se sama pobrine o sebi.. ne hranite bol misleći kako ste bili glupi ili naivni- ne mislite o njoj – okrenite se onome što je jedino večno i onome ko vas nikada neće izdati i ostaviti same – to je uvek samo odnos vaše duše i Boga. Sasvim ličan intiman odnos -Bez posrednika i folklora – bez foliranja i straha / bez laži i strahopoštovanja bez nameta i pretnji -Suviše ljudi je bukvalno umrlo sa svojim iluzijama – bilo da su se te iluzije odnosile na ljude ili ideje- zapamtite to kad od bilo koga pravite nešto što nije- kad halucinirate prinčeve, druge polovine, superheroje- koji verujete da će prekinuti vašu usamljenost i učiniti da ne budete ontološki sami. Čovek je krhko biće i ne treba mu davati nadljudske osobine jer je na zalost empatični potencijal jako jako uslovljen i biološki i gnoseološki – ne imaj drugih Bogova je samo mera preventive da ljudi ne umiru od slomljenog srca jer sve te dijagnoze od kojih redjaju da su ljudi stradali iza zapravo kriju onu glavnu – izgubljene iluzije – slomljeno srce – #isidoraquotes ovim putem želim da obavestim drage čitaoce da su mi danas saopštili da na žalost više neće izlaziti moja kolumna u #nezavisnenovine subotom – hvala divnoj urednici i hvala na lepoj saradnji i mogućnosti da jedno vreme pišem o ovakvim temama. ❤️❤️❤️ voli vas Isi

A post shared by Isidora Bjelica (@isidorabjelicapajkic) on

– To kako mi sudimo šta je dobro, a šta loše, jedan je od destruktivnih programa. Najčešće ne shvatamo da je sve dobro i da čovek kroz patnju najbrže podiže svest i čisti se od destruktivnih uverenja. Ništa nije samo po sebi dobro niti loše – možete biti u teškoj depresiji i kad ste bogati i kad ste siromašni, i zdravi i bolesni, i udati i razvedeni. Hoću da kažem, umeće življenja je u emotivnoj alhemiji da spoljne poticaje uvek iskoristimo za ekspanziju svesti. Na neki način, ono što smatramo preprekom jeste put. Ako to prihvatimo i naučimo, nestaju strahovi i naša borba sa kosmičkim zakonitostima, a život postaje čudesna igra otkrivanja šta je to ljubav.

– Iz svog života izbacila sam očekivanja od drugih, a ubacila sam pre svega znanja koja mi pomažu da budem emotivno nezavisna, da znam da me emotivno niko ne može povrediti, osim mojih misli. Bio je dug put da dođem to toga, jer kao i svaka hipersenzibilna osoba bila sam veoma okrutna prema sebi zbog tuđeg zla, bila sam “people pleaser” a da toga nisam ni bila svesna. Želela sam da budem voljena od svih, a to je bolest i indikacija da sam bila stalno gladna ljubavi i da nisam znala istinski da volim sebe. Čovek gladan ljubavi uvek je nesrećan i uvek povređen.

Preminuo nekadašnji novinar nedeljnika “NIN” Ljubiša Stavrić

Na pitanje da li je stekla utisak da je u našoj sredini sramota govoriti o bolesti i smrti i da li nas to čini primitivnim spisateljica je poručila:
– Više zatucanima. Primitivizam ima svoje dobre strane, primitivna plemena u Južnoj Americi su na primer konektovana sa zemljom i izvorom i ne žive strah i laž. Osuda je proizvod straha – ljudi ne shvataju da ono što se prećutkuje dobija snagu. Ali ne bolujem od najčešćeg balkanskog virusa, da verujem kako sam ja super, a da su drugi zatucani i da ja treba da ih menjam. Znam da ako se nalazim u sredini u kojoj su zastupljeni zatucanost, strah i sujeverje, moram to pre svega da očistim u svojoj podsvesti. Da očistim ostatke tih programa ugrađenih i u moje kolektivno nesvesno. Samo tako se menja kolektivna svest – sopstvenim samooslobođenjem.

Isidora Bjelica rođena je u Sarajevu 10. decembra 1967. godine. U tom gradu je završila gimnaziju, a nakon toga je u Beogradu diplomirala na Fakultetu dramskih umetnosti, odsek dramaturgija. Magistrirala je na istom fakultetu.
Bila je u braku sa dramaturgom Nebojšom Pajkićem, sa kojim ima dvoje dece, sina Lava Grigorija i ćerku Vilu Evangelinu.

Godine 1986. objavila je svoju prvu knjigu pod nazivom “Prvi probuđeni” za koju je dobila nagradu Književne omladine Jugoslavije. Autorka je više od 40 knjiga, koje su prevođene na engleski, ruski, francuski, slovenački, makedonski i španski jezik. Takođe, napisala je i više pozorišnih komada i radio drama od kojih je najveći uspeh imala ona o Isidori Sekulić. Režirala je komediju “Sarajka u Beogradu” koja je deceniju punila hale. Donela joj je prestižnu nagradu za najbolji tekst i režiju na internacionalnom festivalu u Sarajevu. Režirala je i komediju njegog supruga “Marhatana”, kao i film “Dorćol-Menhetn”. Kao TV autor radila je nekoliko projekata, između ostalog i “Klot-Frket” na BK televiziji i BN televiziji; i “Isidorin ljubavni vodič” na televiziji Metropolis.

Preminuo glumac Desimir Stanojević Desko

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izrazio je saučešće porodici i poštovaocima književnice Isidore Bjelice. On je naveo da je vest o njenoj smrti primio sa velikim žaljenjem.
– Isidora će ostati upamćena po svojim originalnim nastupima u javnosti, kao i po britkom pisanom izrazu i jedinstvenom stilu! – napisao je na svom Instagram nalogu predsednik.

POSTAVI ODGOVOR

Molim vas unesite vaš komentar
Molim vas upišite vaše ime ovde