Preminula dramaturg i mirovni aktivista Borka Pavićević

0
58

Napustila nas velika kulturna radnica i mirovna aktivistkinja. I večiti buntovnik, kako je sama za sebe govorila.

Borka Pavićević, dramaturg i direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju (CZKD), preminula je u Beogradu 30. juna u ranim jutarnjim časovima, saopšteno je iz ovog centra.

Borka Pavićević, Foto: CZKD

Rođena je 1947. godine u Kotoru, u Crnoj Gori. Diplomirala je dramaturgiju 1971. na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu, gde je i magistrirala 1976. sa tezom “Neorealistička drama u Srbiji između dva rata”. U Ateljeu 212, u dramaturškom odeljenju, radila je 10 godina (1970-1981), a dve decenije u BITEF-u. Bila je dramaturg u pozorištima u Zenici, Splitu, Skoplju, Ljubljani, Subotici i Beogradu.

Crna dama sa zvezdanom senkom: Preminula glumica Dušica Žegarac

– U Atelje sam došla preko BITEF-a. Bila sam na trećoj godini dramaturgije i pisala za “NIN” o slovenačkom pozorištu, kada su me Mira Trailović i Ćirilov pozvali u žiri BITEF-a. U Ateljeu me je sačekao mladi čovek koji je čitao “Njujork tajms”. Pitao me je: “Šta ste radili preko leta?” Rekla sam: “Bila sam u Puli, Rovinju.” A jeste li gledali film “Kuda posle kiše”, piutao me je. Gledala sam. “Pa šta mislite o tome?”, nastavio je da zapitkuje. “Taj scenarista ništa ne valja”, rekla sam. I onda on meni kaže: “Ja sam to napisao, ja sam scenarista tog filma, Jovan Ćirilov.” I od tada se družimo… Na BITEF-u sam svojevremeno radila Izbor jugoslovenskih predstava. Igrali smo “Oslobođenje Skoplja”, “Gornju Davču”… BITEF je doneo tu utrku, razmene, prijatelje, gostovanja. Bio je ozbiljan priključak svetskog pozorišta! – rekla je u jednom intervjuu Borka Pavićević. 

Preminuo novinar i humorista Dejan Pataković

Bila je osnivač teatra “Nova osećajnost” u staroj beogradskoj pivari (1981) i učesnica pokreta KPGT (Kazalište, pozorište, gledališče, teatar, 1984-1991). Sa mesta umetničke direktorke Beogradskog dramskog pozorišta je smenjena zbog političkog i javnog delovanja (1993). Učesnica je Civilnog pokreta otpora (1991); članica Beogradskog kruga, udruženja slobodnih intelektualaca, od osnivanja; osnivač i direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu (od 1994. godine).

Pisala je kolumnu u časopisu “Susret”; zatim u nedeljniku “Vreme”, od njegovog osnivanja; i u dnevnom listu “Danas”. Objavila je tri zbirke eseja: “Na ex – Postdejtonska moda” (Novi Pazar, 1998); “Moda” (Beograd, 1994); i “Glava u torbi” (Beograd, 2017); kao i tekstove u mnogobrojnim časopisima, zbornicima, dnevnim i nedeljnim novinama.

53. BITEF: “Počnimo ljubav iz početka” od 17. do 26. septembra

Od 1991. učestvovala je u brojnim antiratnim akcijama u Beogradu i drugim jugoslovenskim gradovima, u saradnji sa jugoslovenskim organizacijama koje su se zalagale za demokratizaciju i razvoj civilnog društva u Srbiji i regionu.

Dobitnik je nagrade Hirošima fondacije za mir i kulturu 2004; nagrade “Ruts” Evropske kulturne fondacije za 2009; nagrade “Osvajanje slobode” koju dodeljuje fond “Maja Maršićević Tasić” 2005; nosilac je Ordena legije časti Republike Francuske 2002.

Odlazak velikana muzičke scene: Preminuo Đelo Jusić

– “Čekajući Godoa” – to je ono večno pitanje ko je Godo. Nema ga. Sva moja iskustva s tim komadom su jedna istorija: od Akademije, preko Godo festa, do Beogradskog dramskog… Godo fest iz 1984. sastavni je deo priče o “Novoj osećajnosti”. Bila je to prvorazredna kulturna manifestacija koja je okupila KPGT, Magazu Ljube Tadića, “Art film” sa Goranom Markovićem, Baletićem i Slavkom Vučetić. Taj deo Beograda, gde je sada Geteov institut i sedište SPO, pulsirao je intelektualnim nabojem. Za tri meseca imali smo osam premijera. Samo zamislite Svetozara Cvetkovića kako sa krilima anđela hoda po krovovima u Knez Mihailovoj… Konačno, tu je “Godo” u režiji Harisa Pašovića, koji je izveden u Beogradskom dramskom, dan pre nego što su tenkovi došli na slovenačku granicu. Još od mog dolaska u BDP, 1990. godine, kada smo štrajkovali tražeći umetničku upravu, bilo je samo pitanje vremena dokle ću tu ostati. Tu ste imali taj sistem samoupravljanja sa dodatkom rastućeg nacionalizma. Moj odgovor narastajućem ludilu bio je Centar za kulturnu dekontaminaciju – rekla je svojevremeno za “Blic” Borka Pavićević. 

Datum i vreme kremacije, kao i komemoracije u Centru za kulturnu dekontaminaciju biće naknadno objavljeno.

POSTAVI ODGOVOR

Molim vas unesite vaš komentar
Molim vas upišite vaše ime ovde