Narodno pozorište: Premijera Konjovićeve opere “Koštana” 14. juna

0
82
Narodno pozorište: Premijera Konjovićeve opere "Koštana" 14. juna

Posle šest decenija opera Petra Konjovića “Koštana” ponovo će postati sastavni deo redovnog repertoara Velike scene. Biće to peta postavka najpopularnije domaće opere u Narodnom pozorištu.

Opera Petra Konjovića “Koštana”, prema istoimenoj dramskoj priči Bore Stankovića, pod dirgentskom upravom Ane Zorane Brajović, i u režiji Juga Radivojevića, biće premijerno izvedena 14. jun (19,30h). U velikom ansamblu su: Mina Gligorić / Evgenija Jeremić (Koštana); Nenad Jakovljević/ Dragoljub Bajić/ Nebojša Babić (Hadži Toma); Nataša Jović Trivić/ Jelena Vlahović/ Dubravka Filipović (Kata); Dejan Maksimović/ Stevan Karanac/ Marko Živković (Stojan); Marija Jelić/ Biljana Jovanović (Stana); Darko Đorđević/ Marko Živković/ Stevan Karanac/ Siniša Radin (Arsa); Nataša Rašić/ Svjetlana Đokić/ Tijana Cvetković/ Tamara Nikezić (Vaska); Miodrag D. Jovanović/ Vuk Zekić (Mitke); Strahinja Đokić/ Milan Obradović (Grkljan); Aleksandra Angelov/ Željka Zdjelar/ Tamara Nikezić (Salče)…

Opera na vodi 2019: Muzički spektakl 14. septembra na Sava Promenadi

U predstavi će učestvovati Orkestar, Hor, Balet i Operski studio Narodnog pozorišta. Scenografi su Miraš Vuksanović i Jasna Saramandić. Kostime će uraditi Katarina Grčić Nikolić, a koreografiju Vladimir Logunov. Asistent dirigenta je Dijana Cvetković, a pomoćnik reditelja Ana Grigorović.

Posle 112 režija urađenih u srpskim i teatrima u regionu, za koje je dobio i brojne nagrade, priznati reditelj Jug Radivojević prvi put u svojoj bogatoj i uspešnoj karijeri postaviće jedno opersko delo. Stankovićeva “Koštana”, kao remek-delo srpske književnosti, ne predstavlja samo komad sa pevanjem i raskošnom slikom folklora sa juga Srbije, već i snažnu dramu tragičnih ljudskih sudbina. Slika pojedinačne patnje i kolektivne nesreće.

Sterijina “Laža i paralaža” u režiji Juga Radivojevića odigrana 150. put
Narodno pozorište: Premijera Konjovićeve opere "Koštana" 14. juna JUG RADIVOJEVIĆ
Jug Radivojević, Foto: Narodno pozorište

*Šta će biti u fokusu vašeg rediteljskog čitanja opere “Koštana”?
– U fokusu je, pre svega, moja odgovornost. Radeći dramu “Koštana” i to dva puta (JDP i Šabačko pozorište) moja je obaveza bila tumačenje Bore Stankovića. Ovoga puta, u operi, zadatak je udvostručen. Uz genijalnog pisca, bavim se i genijalnim kompozitorom Petrom Konjovićem. Ta kompatibilnost Konjovića i Stankovića je kosmička. Temom i sadržajem stvorili su verovatno jedno od najznačajnijih umetničkih dela u Srba. I šta bi, u tom slučaju, bio moj fokus osim nada da ne narušim tu harmoniju. Verujem da smo svi zajedno dorasli ovom izazovu. Da možemo razumeti svu slojevitost priče i kompozicije. Suština je tako jednostavna – želja za životom, za lepotom, za svim životnim sokovima, želja da posedujemo lepotu života… a drama nastaje onog trena kada shvatamo da je ne možemo posedovati. Onda postajemo surovi, zli, naopaki i destruktivni. Tada, ono što nije naše, želimo da uništimo, poništimo, ubijemo… – izjavio je Radivojević u intervjuu za “Pozorišne novine”.

Narodno pozorište: Premijerno izvedena “Nečista krv” u režiji Milana Neškovića
Narodno pozorište: Premijera Konjovićeve opere "Koštana" 14. juna SCENOGRAFIJA
Scenografija za operu “Koštana”, Foto: Narodno pozorište

*”Koštana” je klasik naše literarne i pozorišne baštine, sa kojim ste i diplomirali režiju na FDU. Postala je metafora nesrećne lepote i ljubavi, slatkog i setnog derta… Ko je i kakva je danas ta vatrena i lepa Cigančica, vranjanska Karmen, odnosno naslovna junakinja ove opere u tri čina?
– Ona je simbol, magija… Ona je pokretač. Gotovo nestvarna. Da li je ona samo priviđenje koje budi čovekov racio, ne samo strast prema životu ili “žal za mladost”? Koštana je danas ista kao i Koštana 1900. godine kada je premijerno izvedena, kao i što će biti 2100. Ostaće zauvek simbol čežnje, lepote, sete, požude, nedosanjanog, žala za mladošću ali i provokacije koja u čoveku izaziva gnev, srdžbu, zlobu, mržnju…

Narodno pozorište: Premijerno izvedeno “Labudovo jezero” u koreografiji i režiji Kostjukova

*Rođeni ste u Beogradu, ali ste odrasli u Vranju, gradu gde se radnja i dešava. Koliko je to olakšavajuća okolnost da proniknete u srž odnosa i načina života tih ljudi sa “južne pruge“?
– Ja sam odrastao u dvorištu rodne kuće Bore Stankovića, i u ulici njegove baba Zlate koja ga je očuvala, jer je rano ostao bez roditelja. Prohodao sam u vranjskom pozorištu Borinog imena. Krstio se na sceni Borinog pozorišta. Čitajući Borine priče tragao sam za sokacima i ćoškovima u koje je on smeštao svoje junake. Često sam sa vrha grada iz Markovog kaleta u kome je živela Borina Biljarica, poput nje “gledao noću grad kako svetli”. Ali, sve to nije garancija da sam do kraja pronikao u dubinu Borine literature niti da će sve to uticati na kvalitet naše izvedbe Konjovićeve i Borine “Koštane”- rekao je Jug Radivojević.

opera koštana u narodnom
Scenografiju za operu “Koštana” u Narodnom pozorištu četvrti put je radio Stanislav Beložanski, Foto: Narodno pozorište
SNP: “Pop Ćira i pop Spira” kao komična opera

Praizvođenje “Koštane”, opere u pet slika, održano je 16. aprila 1931. godine u Zagrebu. A, nešto više od mesec dana kasnije, 27. maja, prvi put postavljena je u Narodnom pozorištu u Beogradu. Dirigovao je Ivan Brezovšek, režija je bila poverena Josipu Kulundžiću. Uloge su ostvarili Blanka Kezer (Koštana), Aleksandar Trifunović (Hadži Toma), Evgenija Pinterović (Kata)… Kritika je veoma lepo prihvatila ovu predstavu koja je imala 31 izvođenje, a poslednji put bila je na repertoaru 2. oktobra 1936. Naredna postavka urađena je neposredno uoči Drugog svetskog rata, 29. maja 1940. pod dirigentskom upravom Lovra Matačića i u režiji Mirka Polića. U naslovnoj ulozi bila je Zlata Đunđenac, Milorad Jovanović u ulozi Hadži Tome, Evgenija Pinterović Kata…. Sjajne kritike, ali je predstava izvedena svega šest puta. Poslednji put, u ratom prekinutoj sezoni 1940/41, bila je na repertoaru 23. oktobra.

Spektakl “Rok opera” otvara 17. Belgrade Beer Fest
rada bakočević
Radmila Bakočević kao Koštana, Foto: Narodno pozorište

Deceniju kasnije, 8. maja 1950, održana je treća premijera Konjovićeve “Koštane” u Narodnom pozorištu. Dirigent je bio Krešimir Baranović, a režiju, po drugi put, potpisao je Josip Kulundžić. U podeli su bili Valerija Hejbalova (Koštana); Žarko Cvejić (Hadži Toma); Evgenija Pinterović (Kata); Dragomir Ninković (Mitke); Margita Mihler (Sofka)… Usledile su ponovo odlične kritike, najviše za reditelja. Predstava je odigrana 13 puta, poslednje izvođenje bilo je 25. decembra 1952. Četvrta postavka ove opere u Narodnom pozorištu urađena je 19. oktobra 1959. Premijera, ponovo, pod dirigentskom upravom Krešimira Baranovića i u režiji Josipa Kulundžića, održana je u čast Dana oslobođenja Beograda. Scenografiju je po četvrti put uradio Stanislav Beložanski. Koreograf je bila Mira Sanjina. Naslovne uloge tumačili kao i u prethodnoj, Hejbalova i Cvejić, dok je Miroslav Čangalović igrao Mitketa. Predstava je izvedena samo osam puta. U poslednjem izvođenju Koštanu je igrala proslavljena primadona Radmila Bakočević.

E. A. / Izvor: Narodno pozorište u Beogradu; Pozorišne novine

POSTAVI ODGOVOR

Molim vas unesite vaš komentar
Molim vas upišite vaše ime ovde