Nišville 2020: Miloš Krstić dobitnik nagrade za životno delo

0
40

Nišville Jazz Festival će ove godine biti održan od 7. do 16. avgusta, a glavni program će trajati od 13. do 16. avgusta.

Nišville 2020: Miloš Krstić dobitnik nagrade za životno delo
Miloš Krstić, Foto: privatna arhiva

Proslavljeni džez pijanista, kompozitor, aranžer, pedagog, džez promoter, istoričar i esejista Miloš Krstić dobitnik je nagrade za životno delo koju Nišville jazz festival tradicionalno dodeljuje najistaknitijim srpskim muzičarima. Nagrada će mu biti uručena tokom Nišville festivala 2020, u sredu, 12. avgusta. Publika će Miloša Mišu Krstića pozdraviti prvog dana glavnog programa festivala – u četvrtak, 13. avgusta.

Miloš Krstić je jedan od retkih džezera koji nikada nisu pravili bilo kakve muzičke kompromise. Prvi je muzičar sa ovih prostora koji je magistrirao džez 1995. godine u kolevci te muzike – Univerzitet Southern Illinois u Edvardsvilu. Tu je jedno vreme i radio kao asistent za kombo sastave i istoriju džeza.

Nišville 2020: Stižu “Vocal Sampling” i Charlie Hunter & Lucy Woodward

Rođen je 1947. i veoma rano se zainteresovao za muziku, pa sa devet godina počinje da sporadično uzima časove klavira. Već sa 11 godina njegova glavna muzička preokupacija postaje džez, koji sam usavršava sakupljajući i slušajući ploče džez velikana. Prve džez svirke imao je kao šesnaestogodišnjak u čuvenom klubi “Euridika”, gde je svirao sa muzičarima bar duplo starijim od sebe.

Studirao je (i diplomirao) agronomiju. Još tada je boravio u USA, gde je, kako kaže imao prvi plaćenu svirku u jednom klubu u Severnoj Karolini. S obzirom da je već tada imao renome izverziranog klaviriste, dobijao je mnoge ponude da se priključi estradnim orkestrima, ali je on to odbijao. “Obeležen” je kao “sobni klavirista”. S obzirom da nije formalno završio nižu i srednju muzičku školu, uz položene diferencijalne ispite i prijemni ispit, upisao je i diplomirao (klasičnu) kompoziciju na FMU u Beogradu.

Mihailo Miša Blam dobio ulicu u centru Nišu

Osim za sving i posebno bi bap, Miloš Krstić je i jedan od najvećih evropskih autoriteta za afro-kuban stil u džezu. Tokom posete Kubi 1990. iskoristio je da “na izvoru” – u Centro De Investigacion Y desarallo da la Musica Cubana u Havani – proveri mnoge muzikološke informacije o stilovima njihove muzike o kojima nije bilo informacija u knjigama.

Često je pod svojim imenom vodio trio i radio bukvalno sa svim aktivnim jugoslovenskim džezistima. Bio je član dve sigurno najznačajnije džez formacije u Srbiji – Big Benda RTB i Seksteta “Marković – Gut”, kao i član Zagrebačkog džez kvinteta. Na spisku džez velikana sa kojima je nastupao i snimao su i Tony Scott; Duško Gojković; Alvin Queen; Clark Terry; Peter Erskin Bill Hardman; Junior Cook; Teddy Edwards; Leo Wright; SUIE Big Band; Bill Saxton; Billy Pierce; Boby Carcasses; Hanes Beckman; Willie Akins…

Usna harmonika Boba Geldofa u Nišville džez muzeju

Svirao je na mnogim velikim festivalima – North Sea u Holandiji; ali i u Ljubljani, Mariboru i na Bledu (Slovenija); Zagrebu i Osijeku (Hrvatska); Segedinu, Debrecinu i Velikoj Kaniži (Mađarska); Istanbulu (Turska); Pragu (Češka); Sibiu, Temišvarau i Garani (Rumunija); Burghausenu, Ingolštatu, Drezdenu i Ulmu (Nemačka); Irvei (Italija); Gentu (Belgija); Parizu (Frqancuska); Havani (Kuba); Sofiji (Bugarska); Skoplju (Severna Makedonija); Tirani (Albanija); Elmhurstu i Edvardsvilu (USA); kao i u više gradova u Rusiji tokom “Nedelje srpske kulture”…

Učestvovao je na četrdesetak albuma, kako pod svojim imenom, tako i kao član ili specijalni gost domaćih i inostranih sastava.

Vasil Hadžimanov najbolji džez pijanista 2019. u svetu

Kada je reč o klasičnoj muzici, osim ispitnih radova na FMU (Diptih za simfonijski orkestar “Introdukcija i alegro”; solo pesme i horska svita na stihove Vaska Pope; svita za klavir “Veliki crnac”); Miša Krstić je napisao i Gudački kvartet u tri stava (koji je javno izvođen). Iza njega je i veliki broj kompozicija za male džez sastave kao i kompozicija i aranžmana za veliki jazz orkestar.

Napisao je je knjigu “Vek džeza – od Sent Luisa do Beograda” koja je (u drugom izdanju Zavoda za udžbenike) postala i zvanični udžbenik Istorije džeza na džez odseku Muzičke škole “Stanković”. Mnogi džezeri za domaće scene istaći će i značaj Krstićevog “Jazz praktikuma” (1986), koji je u to vreme mladim muzičarima koji su ulazili u džez praktično bila prva prilika da dođu do partitura džez standarada i steknu uvid u korisne i znalački interpretirane teoretske postavke džeza.

Završen 35. Valjevski džez festival: Džezeri nadjačali dobovanje gromova

Objavio je i biografiju Čarlija Parkera “Top Bird”; “Muziku severno amerličkih crnaca” u kojoj uz “ilustrovanje” notnim primerima govori o nastanku i glavnim istorisjkim i muzičkim elementima gospela, bluza, afro-kuban stila. Krstić je uređivao džez emisije “Stereorame” Radio Beograda i Koncert Studija B. Autor je i TV serijala “Spomenici džez tradicije”.

POSTAVI ODGOVOR

Molim vas unesite vaš komentar
Molim vas upišite vaše ime ovde