Mari Šuinar dobitnica Nagrade “Jovan Ćirilov”

0
64

BG festival igreNagrada “Jovan Ćirilov – za korak dalje” u okviru 15. Beogradskog festivala igre, po odluci stručnog žirija, pripala je kanadskoj umetnici Mari Šuinar. Nagrada se dodeljuje za komad “Hijeronim Boš: Vrt zemaljskih uživanja” koji je izvela njena montrealska trupa u Operi Madlenianum, 30. i 31. marta.

Ono što čini rukopis Mari Šuinar posve posebnim jeste visok nivo estetskog savršenstva i snažna dinamika. Ona je koreograf koji vaja složene igračke figure, predivne posebnosti, u brilijantan, fantastičan teatar igre. Njen način da oživi složenu tajanstvenost renesansnog majstora, da prikaže raj i pakao isključivo upotrebom tela, njegove lepote i seksualnosti, je zadivljujuć i uzvišen. Njen osećaj za scensko vreme, je neverovatno precizan, gotovo instinktivan, navodi se između ostalog u saopštenju žirija.

15. Beogradski festival igre: Trupe iz Hong Konga, Sidneja i Izraela premijerno u Srbiji
mari šuinar portret1
Mari Šuinar Foto: Promo

Koreografkinja Mari Šuinar je izvršna i umetnička direktorka svoje trupe, osnivačica montrealskog “Prix de la Danse”, stalna saradnica Nacionalnog umetničkog centra Kanade i direktorka venecijanskog Bijenala igre. Njena kompanija uživa međunarodnu reputaciju, a ona je svoj profesionalni put započela 1978, komadom “Kristalizacija”. Na ovaj rad nadovezuje se tridestak solo komada, izvođenih na scenama u Kanadi i inostranstvu, uključujući dela “Mari crni pas” (1982); “S.T.A.B.” (Prostor, vreme i šire, 1986); “Popodne jednog fauna” (1987)… koja čine važno poglavlje istorije savremene igre. Kao solistkinja i koreograf 1990. Šuinarova osniva svoju trupu. Ona beleži neverovatne serije gostovanja po svetu i koprodukcije sa renomiranim partnerima kao što su Bijenale u Veneciji; ImPulsTanz u Beču; pariski Theatre de la Ville; Fondacija Musica Per Roma; montrealski Place des Arts; Festival TransAmerik u Montrealu; i Nacionalni centar umetnosti u Otavi.

Beogradski festival igre: Spektakularni performans pod vedrim nebom za kraj
Iz komada "Hijeronim Boš: Vrt zemaljskih uživanja", kompanije Mari Šuinar, Foto: Beogradski festival igre
Iz komada “Hijeronim Boš: Vrt zemaljskih uživanja”, kompanije Mari Šuinar, Foto: Beogradski festival igre

Trupa se 2007. uselila u vlastitu zgradu, montrealski Prostor Mari Šuinar. Za ovu umetnicu, svaka kreacija je odiseja kroz istoriju čovečanstva koja izmiče linearnosti narativa. Intimna inteligencija tela, neiscrpna složenost njegove artikulacije i mutacije zadate konstrukcije, postignute su kroz formu. Ona se temeljno bavi svakim aspektom dela, od muzike do scenografije, rasvete, kostima i frizura, tako da svaki detalj učestvuje u jednoj celini, koristeći veliku snagu izazova. Priznati zbog svoje tehnike, svestranosti i performativnih sposobnosti, deset stalnih igrača kompanije, vladaju različitim tehnikama i iznose vrhunske zamisli ove umetnice na scenu.

Narodno pozorište: Premijerno izveden balet „Hazarski rečnik – Lovci na snove“
Mari Šuinar Foto: Promo
Mari Šuinar Foto: Promo

Kompanija ima obiman repertoar: “Posvećenje proleća”; “Prelid za popodne jednog fauna”; “24 Šopenova prelida”; “Svet umetnosti”; “Etida br. 1”; “Body Remix/Goldbergove varijacije”; “Enri Mišo: Pokreti”; “Meka Virtuoznost”; “Još uvek vlažno”; “Na ivici”; i “Hijeronim Boš: vrt zemaljskih uživanja”. Komad “Posvećenje proleća” izvođen je skoro 25 godina. Postao je pravi klasik savremene igre. Radovi Mari Šuinar se pojavljuju i na repertoaru baletskih kompanija kao što su Nacionalni balet Kanade; Balet Sao Paola; Balet Monte Karla; Geteborg balet; Balet Gulbenkijan; Kompanija Marte Grem… Godine 2009, Mari Šuinar se kao igračica vratila na scenu posle 20 godina odsustva, sa solo komadom “Jutarnje slave”. Od 2012. godine nastupa u komadu “U Muzeju” – svojevrsnoj tročasovnoj solo instalaciji.

Nagrada „Jovan Ćirilov“ pripala slavnom koreografu Dimitrisu Papajoanou

Autorka, dizajnerka scene i svetla, fotografkinja i filmska rediteljka, Šuinarova se može pohvaliti opusom koji sadrži brojne multimedijalne radove, muzičke spotove, zbirke pesama, foto-instalacije, izložbe… Bez obzira na sredstvo (scena, ekran, digital, štampa, itd), suština njenog rada je telo. Tokom godina, njena trupa je razvila posebnu tehniku igre, koju prenosi igračima u okviru radionica. Pravi ambasador kulture Kvebeka, Šuinarova je laureat brojnih nagrada i nosilac prestižnih titula u Kanadi i inostranstvu. Njeno ime je prisutno u ilustrovanom izdanju rečnika “Le Petit Larousse” (2010) i “Le Robert” (2011).

BG festival igreUručenje nagrade “Jovan Ćirilov – za korak dalje” planirano je u okviru 16. Beogradskog festivala igre, dok će njena nova postavka biti prikazana beogradskoj publici 4. aprila 2019. godine. Prethodni laureati ove nagrade su Jirži Kilijan, Šaron Ejal i Dimitris Papajoanu.

Ostvareni snovi malih, velikih igrača: „Fantazija o baletu“ na sceni Pozorišta na Terazijama

U okviru jubilarne edicije, pod sloganom “Prestonica”, najveći festival umetničke igre u regionu predstavio je publici 15 trupa iz sveta. Glavni program je počeo 15. marta, i doneo 24 nove koreografske postavke u izvođenju renomiranih kompanija baleta i savremene igre iz Izraela; Grčke; Holandije; Kine; Norveške; Australije, Velike Britanije; SAD; Danske; Poljske; Belgije; Nemačke; Italije; i Kanade. U Beogradu je prikazano 20 celovečernjih programa, i to u Centru Sava; Jugoslovenskom dramskom pozorištu; Pozorištu Atelje 212; Operi Madlenianum; Pozorištu na Terazijama; i u Beogradskom dramskom pozorištu. A, u Novom Sadu prikazane su dve predstave na sceni Srpskog narodnog pozorišta. Izvođenje svojih koreografskih dela u Srbiji pratili su Dimitris Papajoanu; Noa Verthajm; Kristjan Ingimarson; Rafael Bonačela; Ina Kristel Johansen; Silvija Gribaudi; Ed Vub; Frank Šartije; i Roj Asaf, što je fantastičan broj poznatih autora savremene igre na jednom festivalu.

Kompanija-Mari-Šuinar-1
Iz komada “Hijeronim Boš: Vrt zemaljskih uživanja”, kompanije Mari Šuinar, Foto: Beogradski festival igre

Ovogodišnje izdanje Beogradskog festivala igre beleži preko 23.300 posetilaca, od kojih je 19.711 prisustvovalo glavnom program festivala, dok su paralelni programi privukli oko 3.600 učesnika i posetilaca. O programima je svakodnevno izveštavalo 124 akreditovana novinara, od kojih čak 38 iz inostranstva.

PR

POSTAVI ODGOVOR

Molim vas unesite vaš komentar
Molim vas upišite vaše ime ovde