“Dnevnik Diane Budisavljević” film o heroini Drugog svetskog rata

0
47

Film će imati premijeru na Pulskom filmskom festivalu 18. jula u Areni. Potom će biti prikazan na Motovun Film Festivalu i u sklopu Splitskog ljeta. Film je nastao kao koprodukcija Hrvatske, Slovenije i Srbije.

Film "Dnevnik Diane Budisavljević" o heroini Drugog svetskog rata
Deo ekipe filma na predstavlju u Zagrebu, Foto: Vladimir Spindler / Facebook Dnevnik Diane Budisavljević

U zagrebačkom Muzeju prekinutih veza predstavljen je film rediteljke Dane Budisavljević “Dnevnik Diane Budisavljević”. Ovo ostvarenje donosi istinitu priču o hrabrom podvigu Austrijanke Diane Budisavljević, koja je svojom Akcijom DB tokom Drugog svetskog rata od sigurne smrti spasila više od 10.000 dece.

Film "Dnevnik Diane Budisavljević" o heroini Drugog svetskog rata
Počelo snimanje filma o Diani Budisavljević – “Akcija D.B.”

Diana Budisavljević sa suprugom lekarom, ćerkama i tek rođenom unukom živi životom zagrebačke visoke građanske klase. U jesen 1941. doznaje da Jevrejke i Srpkinje s decom odvode u logore gde umiru od gladi i bolesti. Jevrejska opština šalje pomoć Jevrejkama, ali o Srpkinjama se niko ne brine. Koristeći svoje austrijsko poreklo, Diana apeluje na vlast, crkvu i Crveni krst da spase barem decu. Niko od njih ne želi da preuzme odgovornost. Sa nekolicinom prijatelja Diana u svom stanu prikuplja pomoć i organiziuje akciju kojom će do kraja rata od sigurne smrti biti spašeno više od 10.000 dece. Među njima su i Živko, Milorad, Zorka i Nada koji se gotovo 80 godina kasnije vraćaju u logore svog detinjstva. Tek tada spoznaju da život duguju nepokolebljivoj snazi jedne žene…

66. Pula Film Festival: Takmiče se i “Teret”, “Šavovi” i “Reži”, na zatvaranju film o Oliveru

Svesna da će i rat jednom proći, Diana je pomno vodila kartoteku dečjih sudbina. No, bespovratno joj otuđiti komunistička vlast 1945. kada njeno germansko i građansko poreklo postaju nepoželjni. Zahvaljujući Dianinom dnevniku, koji je nakon njene smrti pronašla unuka, rasvetljena je herojska uloga žene uverene da njen život nije vredniji od života nedužno progonjenih.

U filmu Dianu Budisavljević tumači Alma Prica. Uz nju, učestvuju i neka od najzanimljivijih glumačkih imena regiona: Ermin Bravo; Mirjana Karanović; Tihomir Stanić; Areta Ćurković; Krešimir Mikić; Igor Samobor; Vilim Matula; Urša Raukar; Biserka Ipša… Prica je film pogledala noć pre zagrebačkog predstavljanja i nije krila uzbuđenje.
– Diana je bila dokaz odbrane ljudskosti! Neko ko je u takvim okolnostima pokrenuo akciju, išao protiv svega što je spoljno i što ometa. Samo je imala pred očima sudbinu te dece i ljudi… Film sam pogledala sinoć i jako me dirnuo, posebno prisustvo te dece, danas ljudi trećeg doba, koji bez velike dramatike pričaju o svojim sećanjima. Videla sam koliko je to jedna strašna trauma, koje se ne sećaju, ali je upisana u njihova tela. Možemo biti ponosni i srećni da je takva žena postojala u našem gradu – rekla je Alma Prica.

Roman Vilhelma Kuesa o Diani Budisavljević u izdanju Samizdata B92

– Diana Budisavljević bila je drugačija heroina. Nije bacala bombe, nosila pištolj, niti bila ilegalka, već gospođa iz visoke klase koja je sasvim drugim sredstvima krenula u riskantnu akciju. Upornošću, nepristajanjem na “ne” zapravo je bila rodonačelnica onoga što danas zovemo građanski aktivizam – izjavila je rediteljka Dana Budisavljević. Istakla je da je za priču o Dianinoj velikoj akciji doznala iz njenog Dnevnika, koji joj je pre desetak godina dala tadašnja upravnica Spomen područja Jasenovac Nataša Jovičić.

– Ovo je bio najzahtevniji autorski proces u kojm sam učestvovala. Morala sam da savladam nova znanja i veštine kako bih se mogla nositi sa tako velikim projektom. Zato je sve trajalo skoro 10 godina, ali rezultat je konačno tu. Kada ulazite u toliko kontroverznu i osetljivu temu, morate se uveriti da se sve tako dogodilo i morate pronaći filmski jezik koji može preneti tako veliku priču – rekla je rediteljka, kojoj je ovo prvi celovečernji film. Ranije je snimila dokumentarne filmove “Nije ti život pjesma Havaja” i “Sve pet”.

Izložba “Dijanina deca” u Domu Vojske Srbije
Foto: Vladimir Spindler

– Diani su 1945. oduzeli kartoteku koju je brižljivo gradila kako bi deca nakon rata mogla da prođu roditelje i zabranili su joj daljnji rad, pa ona odlazi u potpunu anonimnost. Posle svog tog napora, rizika i žrtve, to što su joj sve oduzeli toliko ju je bolelo da više nikada nije govorila o onome što se događalo. Dnevnik je pronašla njena unuka Silvija Szabo, tek posle Dianine smrti, 1978. godine – napomenula je rediteljka.

Producentkinja Olinka Vištica iz produkcijske kuće “Hulahop” istakla je da su godine rada na filmu pre svega bile ambiciozan istorijsko-istraživački projekt u službi filma.
– Kako drugačije nazvati višegodišnji rad istoričara koje je predvodio Silvestar Mileta. Pregledane su hiljade stranica arhiva, zabeležene stotine sati intervjua, sakupljeni su vredni materijali koji su Dani omogućili da na verodostojan način istrgne priču o Diani iz zaborava, ispuni je kockicama sećanja, sagradi mozaik Zagreba tog doba, ljudi koji su u njemu živeli – rekla je Vištica.

48. SOFEST: Izložbe, projekcije, panel u pratećem programu

S druge strane kamere, dodala je producentkinja, uz rediteljku debitanta, radio je vrsni snimatelj Jasenko Rasol i montažer Marko Ferković. Inače, tokom Festivala u Puli, posetioci će moći da pogledaju i izložbu fotografija Jasenka Rasola “Statisti”, koja će biti u Galeriji “Makina” (od 12. jula do 8. avgusta).
– Ovo je ujedno i prvi celovečernji film za “Hulahop” kojim se naša producentkinja Miljenka Čogelja hrabro uhvatila u koštac. Mislim da ćete se posle premijere na Pulskom filmskom festivalu uveriti da su na filmu i u filmskom vremenu, sa ogromnim emotivnim nabojem i vizualnom snagom uspeli napraviti ono što je u realnom vremenu nemoguće: spojiti nespojivo, združiti ono što je istorija nepravedno i nepovratno razdružila – Dianu i decu koja povratkom na mesta patnje i tragedije saznaju da duguju svoj život hrabrosti i nesebičnosti jedne žene! – zaključila je Olinka Vištica.

“Teslin narod” Željka Mirkovića potencijalni kandidat za Oskara

Fotografije statista iz filma, koje će biti na izložbi Jasenka Rasola

Ermin Bravo igra službenika Ministarstva udružbe Kamila Breslera. On je protivno volji nadređenih organizirao prihvat, smeštaj, prehranu i kolonizaciju hiljada izbegličke dece, uzevši i sam u porodicu jednog dečaka. “Ne može mu se u dovoljnoj meri zahvaliti za sve što je uz opasnost za vlastiti život učinio za progonjenu pravoslavnu decu i uopće za svu decu koja su bila u nevolji”, napisala je Diana u svom Dnevniku. Mirjana Karanović tumači Dianinu šogoricu, Miru Kušević, koja donosi prvu vest o pravoslavkama sa decom u logorima. 

Završen 2. Viminacium fest: Zlatna fibula Mirjani Karanović

Dana Budisavljević potpisuje režiju i scenario, a koscenaristkinja je Jelena Paljan. Direktor fotografije je Jasenko Rasol; scenografi Dušan Milavec i Ivo Hušnjak; kostimografkinja Martina Franić; a za izradu maske bila je zadužena Dušica Vuksanović. Producentkinje filma su Miljenka Čogelja i Olinka Vištica iz produkcijske kuće “Hulahop”, a koproducenti Vlado Bulajić iz slovenačkog “December filma”; i Snežana Penev iz srpske produkcije “This and That”. Sufinansiranje filma podržali su Hrvatski audiovizualni centar; Slovenski filmski center; Filmski centar Srbije; Savet Evrope Eurimages; program MEDIA; kao i Hrvatska radio-televizija (HRT).

POSTAVI ODGOVOR

Molim vas unesite vaš komentar
Molim vas upišite vaše ime ovde