“Devedesete”: Povratak Dragane Varagić na scenu nacionalnog teatra

0
226

devedeste narodno pozorište egon savinNa sceni “Raša Plaović” Narodnog pozorišta u Beogradu u utorak, 27. marta, biće premijera predstave “Devedesete” u režiji Egona Savina.

U dramskom prvencu Gorana Milenkovića igraju Radmila Živković, Olga Odanović, Anastasia Mandić, Milica Gojković, i Dragana Varagić. Savin je uradio i adaptaciju teksta. Dramaturg je Slavko Milanović, scenograf Vesna Popović. Kostime za predstavu uradio je Stefan Savković, a kompozitor je Bora Đorđević. S predstavom “Devedesete” na scenu nacionalnog teatra vraća se nekadašnja prvakinja tog pozorišta Dragana Varagić. I to prvi put posle 1993. ne računajući gostovanje sa kanadskom predstavom 2001. A, prvi put će u Narodnom pozorištu u Beogradu zaigrati mlada, perspektivna glumica Milica Gojković.

Narodno pozorište u Beogradu obeležilo 149. godina postojanja
devedeste narodno pozorište egon savin
Radmila Živković i Olga Odanović, Foto: Promo

– Devedesete su bile turbulentne, kompleksne, prepune dramskih situacija. Obeležili su ih mržnja, obračuni, Sloba, šverc, ratovi, buvljaci… Sve ono što ih je činilo reflektuje se snažno i na današnje vreme – rekao je veliki reditelj govoreći o komadu i o poslednjoj deceniji dvadesetog veka na konferenciji za novinare.
– Verujem da je dužnost afirmisanog reditelja da promoviše mlade pisce. Pogotovo kada kuća kao što je Narodno pozorište stane iza toga. Puno takvih komada čitam i mislim da su “Devedesete” najbolje što se pojavilo u poslednjih nekoliko godina – istakao je Savin.

Olgi Odanović uručena nagrada „Žanka Stokić“
DRagana Varagić Devedesete
Dragana Varagić, Foto: Promo

U predstavi je pet likova, pet žena kroz čije živote se prelama raspad porodice, raspad društva, a time i raspad pojedinca.
– Sudbine tih žena se vrte oko muškaraca. Dve su majke “elitnih” kriminalaca, tu je i supruga značajnog političara i istražnog sudije, ljubavnica (inače žena lekara) i njena ćerka, koja je, takođe, imala aferu. Muškaraca nema: neki su mrtvi, neki na poslu, u teretani, kockarnici. I često su “nedostupni”… Odsustvo muških likova čini ih jako prisutnim. Ovu predstavu mogu povezati sa predstavom “Tamna je noć”, koju sam radio devedesetih. S tim što je ona bila direktan prenos rata, dok je vojska išla na Vukovar, mi smo govorili o invalidu iz Vukovara, a ova ima drugačiji senzibilitet, ovo je reflektovani otvoreni prelom duše – rekao je Savin.

Filmski susreti: Glogovcu Gran pri „Naisa“, Koji „Manda“

Inače, komad je prvobitno nosio naziv “Laka nam crna zemlja”, a mladi pisac Goran Milenković rekao je da je nastojao da kraj veka sumira u nekoliko priča.
– Mržnja i surovost, rasejani devedesetih, odjekuju i danas u svakom čoveku. Politika je drugi plan, klima u kojoj se to razvija i koja to razvija. Više nije ključan odnos muškarac-žena. Sada je to odnos vođa i pokorni, a iz tog braka, vidimo, ne rađa se nikakav novi život. Naprotiv. Diktat vođe lišava čoveka odgovornosti, a time i mogućnosti slobode. Tih turbulentnih devedesetih postojao je i nagon i duh pobune. Ljudi su se danas adaptirali na poniženje, zlo, adaptirali se na najgore. Pobune nema, a mržnja se prosipa po forumima i društvenim mrežama. Kao pisac visoko cenim klasicizam, ne samo u formi nego i u temi, poruci… Jer, nedostaje nam lepote, poezije, dostojanstva, smisla… – kazao je Milenković.

„Gulini dani“: Završena smotra glumačkih ostvarenja u Petrovcu na Mlavi
gojković mandić devdesete
Milica Gojković i Anastasia Mandić, Foto: Promo

Savin je istakao da je devedesetih takođe postojao i snažan duh pobune, svojevrsni entuzijazam. Inače, radnja komada se odvija u vreme ubistva Zorana Đinđića 2003. godine.
– I to su devedesete. Jednu dekadu nikada ne određuje kalendar, već duh epohe. Bilo je to doba stranačkih previranja, sprege kriminala i pravosuđa, pa i politike na jedan indirektan način. Reč je o porodičnoj drami koja se dešava u vreme obračuna sa “zemunskim klanom”, turbo folka, jeftine zabave i seksa, raspada moralnih vrednosti i ideala. To je i vreme u kom više nema otpora i verovanja u demokratske promene. Na sceni je popularizacija mržnje, nekih isključivih političkih stavova… Danas smo svedoci da promene postoje, ali i mnogi recidivi nedavne prošlosti.

E. A. / Blic, Novosti

POSTAVI ODGOVOR

Molim vas unesite vaš komentar
Molim vas upišite vaše ime ovde