Deseto ovogodišnje priznanje za dokumentarac “U ime života 1999.” Boška Savkovića

0
241

Dokumentarni film Boška Savkovića “U ime života 1999.” osvojio je u Varšavi grand pri nagradu kao najbolje ostvarenje Dvanaestog film, art i tur festivala.

U ime života 1999. Boško Savković dokumentaracNagradu je Savkoviću uručio poznati poljski Oskarovac Zbignjev Žmudski koji je ujedno bio i predsednik žirija. Ove godine je lovorike pobrao i u Moskvi (Srebrni vitez), Berlinu, Bugarskoj, Istanbulu, Portu… Sve u svemu, ovo je deseta ovogodišnja nagrada za “U ime života 1999.”.

50 godina stvaralaštva Petra Pece Popovića

– Pre pet godina snimljen je film “Posle bombi” koji govori o drveću koje raste iz betona na razrušenoj zgradi bivšeg Generalštaba JNA i detetu začetom tokom NATO bombardovanja Srbije 1999. Te godine je ovaj film dobio Srebrnog delfina u Kanu, a proglašen je za najbolji ekološki film 2013. godine u svetu. Po ideji moje ćerke Emilije, koja glumi samu sebe u filmu “Posle bombi”, prošle godine smo snimili film “U ime života 1999” – rekao je Savković za “Vesti”.

Porto: Specijalna nagrada žirija za Savkovića U ime života 1999.Inače, u filmu se radi posledicama NATO bombardovanja i pobedi prirode nad bombama. Zgrada Generalštaba bivše JNA, koja je pogođena i oštećena, posle bombardovanja, iz bezbednosnih razloga, nije dirana. Sa ovom zgradom 13 godina ljudska ruka ništa nije uradila, ali priroda jeste. Iz betona i prašine je niklo drveće.

Film “U ime života 1999.” na poseban način prati rast ovog drveća i jedne devojčice koja je bila kod mame u stomaku dok su na Beograd padale bombe. Pet godina nakon bombi deo zgrade je srušen, a drveće sa krova je posečeno. Ostala je samo jedna breza u koju je devojčica gledala svaki dan kada je išla u školu.

Dokumentarni film o neponovljivoj grupi „Rokeri s Moravu“

U ime života 1999. Boško Savković dokumentarac
Breza je i danas u parku “Manjež”, Foto: Promo

– Ovo jeste film o bombardovanju, ali je suštinski antiratni. Ovo je film o generaciji koja tada još nije bila rođena. Danas, umesto da krenu u svoj svet, oni su okovani prošlošću. Treba da ih pustimo da žive, da se raduju životu, da nađu svoje mesto pod suncem. Ovaj film je i posebna vrsta omaža mom velikom prijatelju Nenadu Raduloviću, Neši Leptiru i njegovoj pesmi “Kad mlad je bio tata”, koja je i lajt motiv filma – kaže Savković.

Reditelj je za svoje filmove nagrađen više od 50 puta na međunarodnim festivalima. Inače,  deca u filmu odlučuju da skinu drvo sa krova zgrade i posade ga u zemlju. Kao što dolikuje drvetu.

– Ovim filmom na poseban način autori su želeli da skrenu pažnju publici na to da je priroda jača od svih nas. I da će nakon svih bombi jedina stvar koja će ostati na planeti biti drvo – piše u saopštenju producenata.

Breza se danas nalazi u gradskom parku “Manjež” kao spomenik. Ali ne spomenik bombama i bombardovanju, nego životu. Životu posle bombi.

PR

POSTAVI ODGOVOR

Molim vas unesite vaš komentar
Molim vas upišite vaše ime ovde