15. Noć muzeja: Beli i crni labud na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu

0
335
Noć muzeja Odeta i Odilija, beli i crni labud
Odeta i Odilija, beli i crni lubud

“Labudovo jezero” je najpoznatiji, najpopularniji i najizvođeniji balet na svetu. Ima četiri čina, a muziku za njega je napisao Petar Iljič Čajkovski između 1875. i 1876. Praizvedbu je imao 4. marta 1877. u moskovskom “Boljšom teatru”. Svaka baletska trupa i pozorišna institucija koja drži do svog ugleda ima ovo delo na svom repertoaru.

Priča je dobro poznata, note koje je prate takođe, a kostimi i pokreti Odete i Odilije već dugo mame uzdahe i talasaju emocije svih ljubitelja baleta. “Labudovo jezero” ima dug vek i na beogradskim daskama koje život znače. U 15. Noći muzeja, 19. maja, Narodno pozorište priređuje svojevrsni omaž našim najznačajnijim baletskim umetnicama, kao i gošćama nacionalnog teatra iz celog sveta koje su interpretirale uloge Odete i Odilije. Odnosno ko su bile beli i crni labud, ali i princ.

15. Noć muzeja: Nova tura „Umetnik je prisutan“
Noć muzeja Odeta i Odilija, beli i crni labud
Foto: Narodno pozorište u Beogradu

Biće to i pravi trenutak za obeležavanje dva veka od rođenja koreografa Marijusa Petipe (1818-1910), autora antologijskih baletskih ostvarenja klasičnog baletskog nasleđa, od kojih balet “Labudovo jezero” svakako predstavlja najprepoznatljivije i najproslavljenije ostvarenje. A sve će to posetioci moći da vide od 16,30h do 1 sat iza ponoći u Muzeju Narodnog pozorišta na izložbi “Odeta i Odilija – Beli i crni labud na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu”.

15. Noć muzeja: Pobedničke priče osvetljavaju celu Srbiju
Labudovo jezero Nataša Bošković kao Odeta 1935 ok
Nataša Bošković kao Odeta 1935, Foto: Promo

Balet “Labudovo jezero” izvodi se u Narodnom pozorištu u Beogradu skoro bez prekida od 1925. Do sada je bilo pet koreografskih postavki. Prvi koreograf (1925) bio je Aleksandar Fortunato, koji je na premijeri igrao sa Jelenom Poljakovom i Ninom Kirsanovom. Ova verzija bila je na repertoaru sve do 1941. i izvedena je preko 100 puta. Posle 10 godina pauze, 1951, svoju varijantu postavlila je Nina Kirsanova. Glavne uloge su tumačili Jovanka Bjegojević, Vera Kostić i Branko Marković. Skoro 20 godina igrana je ova predstava i mnogi baletski umetnici nastupali su u njoj (Milica Jovanović; Ivanka Mikić; Katarina Obradović; Lidija Pilipenko; Milan Momčilović; Stevan Grebeldinger; Žarko Prebil; Gradimir Hadži-Slavković).

15. Noć muzeja: Najmlađi posetioci otkrivaju muzejske priče

Velike internacionalne baletske zvezde Margot Fontejn i Maja Plisecka gostovale su u ovoj predstavi. Godine 1970. Dimitrije Parlić u saradnji sa Kžištofom Pankijevičem, scenografom i kostimografom iz Poljske, kreira svoju verziju “Labudovog jezera”. Glavne uloge na premijeri igrali su: Dušica Tomić, Lidija Pilipenko i Radomir Vučić. Parlić je zadržao koreografsku celinu u drugom, antologijskom činu Lava Ivanova sa pojedinim koreografskim intervencijama dok je prvi i treći čin kreirao sam.

Labudovo jezero iz 1970 ok
“Labudovo jezero” iz 1970, Foto Promo

Na beogradskoj sceni “Labudovo jezero”, u koreografiji Dimitrija Parlića, imalo je izuzetan uspeh. Odigrano je 277 puta. Reprizu su igrali Višnja Đorđević i Borivoje Mladenović. Dugo godina lik Odete i Odilije tumačila je Ivanka Lukateli. A, zatim i Ljiljana Hmela, Jelena Šantić, Vesna Lečić, Ljiljana Šaranović, Milica Bijelić, Duška Dragičević, Ašhen Ataljanc, Ana Pavlović i Mila Dragičević. Kao Prinčevi nastupali su: Aleksandar Izrailovski, Dušan Simić, Ranko Tomanović, Konstantin Tešea, Nenad Jeremić, Konstantin Kostjukov, Denis Kasatkin, Jovan Veselinović.

Pobede i pobednici: Jubilarna 15. Noć muzeja 19. maja
Labudovo jezero Jovanka Bjegojević igrala je glavnu ulogu u veziji iz 1951
Jovanka Bjegojević igrala je glavnu ulogu u veziji iz 1951, Foto: Promo

U celokupnoj istoriji “Labudovog jezera” koje je igrano na beogradskoj sceni, verzija Dimitrija Parlića ostavila je najsnažniji umetnički utisak. Rekonstrukcija ovog dela 1998. dug je prema velikom srpskom koreografu, ali i znak velikih estetskih vrednosti.

Osim fotografija, u Muzeju Narodnog pozorišta biće izloženi originalni programi; delovi kostima; originalne afiše (kasting liste) sa premijera; skice originalnih kostima i scenografije iz 1951. i 1970…

„Hazarski rečnik – Lovci na snove“: Balet po romanu Milorada Pavića

Inače, libreto za balet, koji je najverovatnje napisao Vladimir Begičev, nastao je na osnovama ruskih i/li nemačkih narodnih priča o Odeti, princezi koja je činima zlog čarobnjaka Rotbarta pretvorena u labuda. Nju prilikom lova sreće princ Zigfrid i otkriva da je ona noću, zajedno sa svojim drugaricama, obična devojka, a danju labudica u začaranom čarobnjakvom jezeru. Saznaje i da čini mogu da budu uklonjene samo ako joj se neko zakune na večnu ljubav. Zigfrid to čini i odlazi nazad u svoj dvor. Sutradan, na bal povodom prinčevog rođendana dolazi čarobnjak Rotbart sa svojom ćerkom, zavodljivom Odilijom (crnom labudicom), pretvorenom da liči na Odetu. Zigfrid pred svima izjavljuje ljubav Odiliji, misleći da je Odeta, na šta mu Rotbart pokazuje kakvu je grešku počinio. Očajan, princ odlazi do jezera i Odeta mu oprašta. Ali, pošto kletva ne može da bude uklonjena, ona odlučuje da će radije da umre. Zigfrid je sledi. To ukida Rotbatovu kletvu nad ostalim devojkama labudicama, a čarobnjak gubi moć i umire, dok Zigfrid i Odeta zajedno odlaze na nebo, zauvek ujedinjeni u ljubavi.

U Noći muzeja posetioci će od 19h do 22h moći da se fotografišu sa Belom i Crnom labudicom.

POSTAVI ODGOVOR

Molim vas unesite vaš komentar
Molim vas upišite vaše ime ovde