57. Oktobarski salon: Domaća i regionalna umetnička scena

0
197

Oktobarski salon održaće se od 15. septembra do 28. oktobra. Naziv izložbe “Čudo kakofonije” sugeriše konstelaciju dela koja izražavaju, svojim oblikom, strukturama i sadržajem, raznolikost i bogatstvo kakofoničnog izraza kao važnog elementa ili stanja na međunarodnoj sceni savremene umetnosti na početku ovog veka.

57. Oktobarski salon: Domaća i regionalna umetnička scenaPočeci Oktobarskog salona sežu u 1960. godinu, kada je ustanovljen kao godišnja izložba najboljih ostvarenja u oblasti likovnih umetnosti na domaćoj jugoslovenskoj sceni. Od 1967. u selekciju biva uključena i primenjena umetnost. Tokom svoje istorije Salon je menjao koncepciju i oblike organizovanja. Krajem devedesetih i početkom dvehiljaditih u manifestaciju je uvedena uloga umetničkog direktora, selektora ili kustosa koji je odlučivao o sastavu, koncepciji i sadržaju izložbe.

Čudo kakofonije: 57. Oktobarski salon od 15. septembar do 28. oktobar

Godine 2004. Oktobarski salon je postao međunarodni umetnički događaj u oblasti vizuelnih umetnosti u Srbiji (i regionu), i mesto dijaloga domaćih i umetnika iz čitavog sveta. Svaka promena u istoriji ove manifestacije, od njenog početka do danas, izazivala je niz reakcija, pa tako i odluka da Salon dobije međunarodni karakter nije prošla bez komentara javnosti.

Vladimir Veličković
Vladimir Veličković

Pokazalo se tokom poslednjih 14 godina da je uključivanje inostranih umetnika i kustosa u Salon bila produktivna ideja gde se izašlo iz uskog lokalnog konteksta, a tačno 10 godina nakon ove odluke, 2014. godine, desila se promena i odlučeno je da se ova godišnja izložba tranformiše u bijenalnu. Bez obzira na sve promene, domaća umetnička scena je neozabilazan deo svih izdanja Oktobarskog salona, pa tako i ovogodišnjeg.

Oktobarski salon: Joko Ono poziva žene u Srbiji da učestvuju u njenoj izložbi

Umetnici iz Srbije koji će izlagati na ovogodišnjem Salonu su: Vladimir Veličković; Dušan Otašević; Đorđe Ozbolt; Ivan Grubanov; Ivana Bašić; Marija Ćalić; Vuk Ćuk; Maja Đorđević; Aleksandra Domanović; Nina Ivanović; Marta Jovanović; Tijana Kojić; Jelena Mijić; Branko Milisković; Nemanja Nikolić; Katarina Zdjelar; Lidija Delić. Iz regiona to su Radenko Milak (BiH); David Maljković (Hrvatska); Darja Bajagić (Crna Gora); i Jasmina Cibic (Slovenija).

Tijana Kojić
Tijana Kojić

Ovogodišnji umetnički direktori i kustosi izložbe su Gunar Kvaran (Gunnar Kvaran) i Danijel Kvaran (Danielle Kvaran). Oni će konceptom “Čudo kakofonije” (The Marvellous Cacophony) okupiti 72 umetnika iz celog sveta. Koncept 57. Oktobarskog salona, prema izjavi kustosa, počiva na činjenici da je shvatanje savremene umetnosti na Zapadu postalo univerzalno i da kakofonija od početka XXI veka biva imenitelj disparatnih umetničkih pravaca.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić otvorila Narodni muzej

Kustosi kroz izložbu žele da predoče umetničku produkciju u svetu razmatrajući različite umetničke scene, različite generacije. Te tako struktuisana izložba predstavljaće “instalaciju kao ogledalo sveta”, kao raznorodnu situaciju bogatu kakofonijom. Izložba će biti postavljena u pet prostora u užem centru Beograda: u Kulturnom centru Beograda (Galerija Artget, Likovna galerija, Galerija Podroom); Muzeju grada Beograda; Galeriji Remont; U10 umetničkom prostoru; i u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti. Kroz medije videa, skulpture, slikarstva, performansa, ideja je da se stavi akcenat na raznoliku umetničku produkciju koja kakofoničnom strukturom izložbe premošćuje nacionalne, rasne, generacijske, rodne, klasne i druge kategorije.

Muzej Vuka i Dositeja: Tokom leta manifestacija „Muzej u srcu grada“
vuk ćuk
Vuk Ćuk

Na ovogodišnjem Salonu napravljen je i zanimljiv izbor umetnika mlađe generacije koji čine Darja Balagić; Ivana Bašić; Vuk Ćuk; Aleksandra Domanović; Lidija Delić; Maja Đorđević; Nina Ivanović; Tijana Kojić; Radenko Milak; Jelena Mijić; Nemanja Nikolić; i Branko Milisković. Većina pomenutih umetnika je već izlagala u nekim od najpoznatijih institucija u zemlji i inostranstvu. Mada često neuhvatljiva scena umetnika mlađe generacije, koja neretko izmiče radaru, na Oktobarskom salonu pokazuje diverzitet u pristupu i promišljanju bitnih problemskih pitanja u polju vizuelnih umetnosti.

Marija Ćalić
Marija Ćalić

Predstavnici srednje generacije umetnika iz Srbije i regiona su Marija Ćalić; Jasmina Cibic; Ivan Grubanov; Marta Jovanović; David Maljković; Đorđe Ozbolt; i Katarina Zdjelar. Čini se da zajedničku nit pomenutih umetnika čini učešće na bijenalima, tačnije Bijenalu u Veneciji proteklih godina i njihova vidljivost i prisutnost na međunarodnoj sceni.

JEREMIJINO ŽIVOTNO DELO: Muzej hleba u Pećincima

Ivan Grubanov radom na Salonu referiše i nadovezuje se na izložbu “Ujedinjene mrtve nacije” u Paviljonu Republike Srbije kojom se predstavio na 56. Bijenalu umetnosti u Veneciji. Morfovane zastave i njihovi vizuelni tragovi predstavljaju vezu sa istorijskim tragovima koje nestajanje nacija ostavlja: raštrkana tela, slomljene istorije, mrtve nacije/zemlje, privremena skloništa i oznake dekonstruisanih kolektiva uronjenih u bol i čežnju.

Ivan Grubanov
Ivan Grubanov

David Maljković, takođe učesnik 56. Venecijanskog bijenala, predstaviće se radom koji istražuje kovnost kolektivnog i individualnog iskustva vremena i prostora. Umetnik posmatračima poklanja radove koji stvaraju svoj sopstveni prostor, vreme i istoriju, a istovremeno nagoveštava odgovore na neizvesnost nedokučive budućnosti. Tako se često igra mogućnostima koje pružaju mediji koji su mu pri ruci, praveći radove sa većom i intuitivnom upotrebom materijala.

Otvoren Nišville Jazz muzej, Niš narednih dana grad džeza
David Maljković
David Maljković

Marta Jovanović je učestvovala na 55. Venecijanskom bijenalu u okviru serije razgovora na temu umetnosti performansa pod nazivom “Venice Agendas”, zajedno sa nekim od najznačajnijih umetnika i kustosa iz oblasti performansa kao što su Džoan Džonas i Hans Ulrih Obrist. U poslednje vreme njeni performansi su počeli da služe kao katarzično oružje za lične borbe sa materinstvom, međuljudskim odnosima i razvodom. Transformacija kroz koju je Marta Jovanović bila prisiljena da prođe ogleda se u nekoliko radova nastalih tokom proteklih godina u kojima sublimirano otelotvoruje svoje lične probleme.

Izložba modnih ilustracija „Maison Barili Beograd/Njujork“ u Požarevcu
Marta Jovanović ok
Marta Jovanović

Katarina Zdjelar – umetnica, teoretičarka, profesorka, aktivistkinja. Živi i radi u Roterdamu i Beogradu. Njen najnoviji rad, instalacija “Not a pillar, not a pile” (Tanz Für Dore Hoyer) kandidovan je za najprestižniju nagradu Kraljevine Holandije na polju umetnosti – Prix de Rome. A, što se u svetu umetnosti smatra izuzetnim dostignućem. Zdjelar je predstavljala Srbiju na 53. Venecijanskom bijenalu gde je njen video rad “Savršen zvuk” (2009) privukao internacionalnu pažnju. Rad na ovogodišnjem Salonu “AAA” (Moje srce), 2016, snimljen u jednom kadru, prikazuje mladu ženu koja istovremeno izvodi četiri kompozicije. Dok čuva originalni stil, tempo i ritam pojedinačnih dela, ostaje u ključu različitih muzičkih komada. Tišina, muzika, zvuk i reči izmenjuju se i sudaraju.

Održana 15. Noć muzeja – Pobeda koju je slavila cela Srbija
Jasmina Cibic
Jasmina Cibic

Jasmina Cibic je poznata slovenačka umetnica koja živi i radi u Londonu. Bavi se analizom specifičnog nacionalnog, političkog, kulturnog i umetničkog porekla, stvarajući karakterističan, sebi svojstven jezik. Koristi medij filma, instalacije, objekta i fotografije. Predstavljala je Republiku Sloveniju na 55. Bijenalu savremene umetnosti u Veneciji svojim projektom “Za našu ekonomiju i kulturu”, nakon čega je doživela i međunarodni uspeh. Čini se da su radovi Jasmine Cibic multimedijalna priča koju čine film i performans – o odnosu umetnosti, politike, arhitekture, gde često za polazište uzima stvarni arhitektonski objekat. Trenutno, njen rad je deo postavke aktuelne izložbe o jugoslovenskoj arhitekturi u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku – “Toward a Concrete Utopia”.

Gde se kriju srpski slikari među ličnostima na svojim slikama?
Đorđe Ozbold
Đorđe Ozbold

Đorđe Ozbolt poznat je po svom smelom mešanju istorijsko umetničkih modela i bizarnog humora. Studirao je arhitekturu na Univerzitetu u Beogradu i 1991. se preselio u London. Tu je nastavio studije slikarstva na Kraljevskoj akademiji. Ozbolt je manje poznat našoj javnosti jer živi i radi u Londonu. Izlagao je u poslednje vreme u prestižnim galerijama i muzejima: u Galeriji Baton, Seul, Koreja (2017); Muzeju Holburn, Bat, Engleska (2015); u Hauser & Wirth, Njujork (2015); u Herald St., London, Engleska (2014)… Ozbolt je učestvovao na brojnim kolektivnim izložbama, među kojima su “Ljubav: prva od 7 vrlina”, Centar za savremenu umetnost Hudson Valley, Pikskil, Njujork (2015); “Zveri Engleske, zveri Irske”, Visual Carlow, Karlou, Irska (2014); “Draž kolekcije”, Nacionalni muzej umetnosti, Osaka, Japan (2012); “Studije figure”, Muzej savremene umetnosti, Sent Luis, Misuri; Praški bijenale, Prag, Češka Republika (2007); “The Grand Tour” u muzeju Holburn, Bat (2016); i Hauser & Wirth, Samerset, Bruton, Engleska (2017). U proleće prošle godine izdavačka kuća “Hauser & Wirth” objavila je sveobuhvatnu monografiju o Ozboltovom radu sa tekstom Olivera Bašjanoa (Basciano).

„Adligat“: Deo legata Nikole Kusovca uskoro dostupan javnosti
Dušan Otašević
Dušan Otašević

Dušan Otašević i Vladimir Veličković su predstavnici evropske i srpske umetnosti od druge polovine XX veka do danas i eminentni domaći umetnici koji će se posle nekoliko decenija ponovo predstaviti na Oktobarskom salonu.

E. A.

POSTAVI ODGOVOR

Molim vas unesite vaš komentar
Molim vas upišite vaše ime ovde