50 godina stvaralaštva Petra Pece Popovića

0
344

Pola veka Petar Peca Popović piše i stvara. Beogradski novinar i rok kritičar, publicista i kolumnista, je kulturna institucija koja traje. Uvek je umeo da prepozna talenat i pomogne muzičarima. On je hroničar rodnog grada i jugoslovenske muzičke scene. Peca je “živa enciklopedija”, seća se silnih imena, događaja, datuma…

Petar Peca Popović 50 godina stvaralaštvaU galeriji “Atrijum” Biblioteke grada Beograda početkom novembra je otvorena izložba “Petar Peca Popović: Zaustavljenost – Rok memorabilije”. Povod izložbe je 50 godina stvaralaštva, tačnije 50 godina od prvog objavljenog teksta, tada sedamnaestogodišnjeg Pece. Nekoliko dana kasnije prikazan je premijerno u Beogradu, u Dvorani Kulturnog centra, i dokumentarni film Milan Nikodijevića “Zarobljeno vreme” a koji govori o Popoviću.

PETAR PECA POPOVIĆ: Operacija kao tehnički pregled

Pecina ljubav i strast prema muzici i rokenrolu predstavljena je izložbom “Zaustavljenost – Rok memorabilije”, a na otvaranju galerijski prostor bio je mali da primi sve posetioce, Popovićeve poštovaoce i prijatelje. Tom prilikom o čuvenom rok kritičaru govorio je književnik Mihajlo Pantić. On je istakao da je Peca učesnik, svedok, hroničar, komentator, prosuditelj vrednosti, poverenik… I kako je Pantić rekao “vrlo često spiritus muvens mnogih upamćenih ili nezasluženo zaboravljenih ostvarenja, događaja i pregnuća u rokenrol okruženju”.

Petar Peca Popović 50 godina stvaralaštva– Želim da se zahvalim Muzeju grada, a Biblioteci posebno i “muzeju Mike Pantića” koji me je ohrabrio pre nekoliko meseci da pokušamo da napravimo izložbu povodom 50 godina objavljivanja mog prvog teksta, u aprilu 1967. Želim da se zahvalim Biblioteci grada Beograda zato što sam ja rođen u Beogradu i sve što sam radio, pre svega, radio sam za grad Beograd – istakao je Petar Popović.

Rok predavanje Petra Pece Popovića na Arsenal Festu 07

Poznavaoci njegovog rada su govorili, birajući najlepše reči poštovanja i divljenja. Muzičar Dejan Cukić prisetio se svojih početaka i ukazao koliko mu je upravo Popovićeva strast i posvećenost bila od uticaja u životu i u karijeri.
– On nije samo rok kritičar… ne volim kada vidim da ga tako potpišu, jer on gotovo nikad nije kritikovao. Peca je uvek umeo da prepozna talenat i uvek je želeo ne samo da pohvali nego i da pomogne muzičarima – rekao Cukić. Govorio je i o Pecinim organizacijama nekih od najvećih koncerata u nekadašnjoj Jugoslaviji, kao i posvećenosti kojom je pristupao svom poslu.

DEJAN CUKIĆ: Umalo sam izgubio vid

Petar Peca Popović 50 godina stvaralaštvaSam Peca Popović ocenio je da okupljanje – “proba njegove sahrane” i da je uspela.
– Ljudi uglavnom ono što misle o vama čuvaju da kažu kad umrete, ali ja sam doživeo da čujem – šaljivo je rekao Popović.
Kazao je i da mu je žao što na izložbi nema mnogih stvari koje su ostavile pečat u njegovoj životu, kao što je njegova prva gitarijada; govor koji je održao u Ženevi povodom toga što je prvi na svetu štampao konvenciju o pravu deteta; prvi koncert “Bajage i instruktora” u Domu sindikata koji je bio rasprodat; koncert “Yu grupe” 1971. godine…

– Mi smo generacija koja je volela muziku i živela za muziku – naveo je Popović ukazujući da je posle koncerta “Bijelog dugmeta” Gradsko zelenilo konstatovalo da je kod Hajdučke česme uništeno samo četiri metra živice i dva metra ograde. Kultni poznavalac rokenrola naglasio je da mu taj posao omogućio da proputuje ceo svet i da se druži sa najvećim ljudima svog posla, koji su svirali, pevali, nosili dobrotu i talenat.
– To se parama ne može kupiti – zaključio je Popović.

Žika Jelić posle saobraćajke dobro, motor uništen

Petar Peca Popović 50 godina stvaralaštvaNa izložbi je kroz artefakte iz lične Popovićeve arhive prikazano 50 godina njegovog bavljenja rokenrolom, kao hroničara zbivanja, svedoka i tumača mnogih događaja u rokenrolu u zemlji i svetu. Popović je i autor knjige “Rokopisi” i sa Mihajlom Pantićem koautor knjige “Biti rokenrol”. Autor je i više priča i eseja u kultnim rok časopisima “Džuboks” i “Rok”; na prvom muzickom radiju 101 – programa Radio Beograda; i na prvoj alternativnoj televiziji OK kanala. Ovogodišnji je dobitnik nagrade Fondacije “Tanja Petrović” za izuzetan doprinos afirmisanju kulture i umetnosti u medijima.

Među brojnim gostima na otvaranju izložbe bili su i Žika Jelić, Vladislav Bajac, Zdravko Šotra, Neda Todorović, Nikola Čuturilo, Dragoljub Ljubičić, Maja Gojković, Tanja Peternek, Brajan Rašić, Velja Pavlović, Petar Janjatović… Posle razgledanja izložbe i probijanja kroz gužvu u Odeljenju umetnosti biblioteke organizovan je program “Zaustavljenost – Veče Pece Popovića” na kome su govorili Vladimir Pištalo, Dejan Cukić, Mika Pantić i Peca, naravno, uz zvuke rokenrola.

„Bijelo dugme“ oborilo rekord posećenosti Dana piva u Zrenjaninu

Petar Peca Popović 50 godina stvaralaštvaA, dokumentarni film Milan Nikodijevića “Zarobljeno vreme”, u trajanju od 105 minuta, posle premijere bio je još tri dana na redovnom bioskopskom repertoaru DKC-a. U filmu se pojavljuju kultni jugoslovenski muzičari o kojima je Peca Popović pisao i čije je karijere pratio, poput Kornelija Kovača; Gorana Bregovića; Žike Jelića, Momčila Bajagića Bajage; Vlatka Stefanovskog i mnogih drugih.

– Moja generacija se biološki proredila. Dobro je što smo nešto od tog mog odrastanja, od ljubavi i dobrote iz te zemlje u kojoj smo živeli, uspeli da prikažemo na filmu. Ja prosto pripadam budućnosti, koja je bila negde bolja od ove sada, što je, nadam se, predstavljeno u filmu – rekao je Popović novinarima.

GORAN BREGOVIĆ: „Made in Bosnia“ je antiratna pesma pisana u formi kola

Petar Peca Popović 50 godina stvaralaštva“Zarobljeno vreme” je snimano u šest država, odnosno ekipa je obišla Beograd, Kragujevac, Sarajevo, Skoplje, Herceg Novi, Zagreb i Ljubljanu. Osim muzičara sagovornici su i bili i najuticajniji rok kritičari i producenti. Nikodijević je istakao da je film sniman skoro tri godine, kao i da mu je velika čast što je Popović baš njemu dozvolio da “zaviri u njegov život i rad”. Film je inače samo jedan deo dokumentarnog materijala, na osnovu koje je napravljena i dokumentarna televizijska serija u pet nastavaka, koja bi trebalo da bude prikazana krajem ove ili početkom iduće godine na nekoj od televizija.

– Na sve iz moje generacije je Peca Popović je presudno uticao kasnih šezdesetih i u ranim sedamdesetim godinama. Ovaj film je posvećen rokenrolu, mojoj, Pecinoj i ljubavi mnogih od masa. Ovaj film je na neki način vraćanje duga mojoj profesiji i svemu onome što sam proživeo uz Pecu i muziku tog vremena. Od preko sto ljudi koje smo snimili jednostavno nismo sve mogli fizički da ubacimo u film i zato smo odlučili da napravimo i seriju – objasnio je Nikodijević.

Mladen Vojičić emotivno doživeo premijeru dokumentarca „Tifa“

Petar Peca Popović 50 godina stvaralaštvaDirektor fotografije Jovan Milinov je rekao da mu je bilo posebno drago da učestvuje u snimanju filma kao pripadnik generacije o kojoj Peca Popović govori. A, producent filma Siniša Bokan istakao je da muzičku scenu u Jugoslaviji “nisu činili samo muzičari i bendovi, već i Peca Popović koji ih je pratio”.
– Odmah sam bio za snimanje filma kada mi je Nikodijević izneo ideju o Peci Popoviću i njegovom delu. Znao sam da će sa Pecom pred nama biti mnogo široko polje koje ćemo moći sa takvim filmom da obuhvatimo – rekao je Bokan.

Dvodnevni novogodišnji rok spektakl u Kotoru

Vlasnik promoterske kuće Long Play Zoran Vulović je naglasio da je Beograd samo prva stanica bioskopskog prikazivanja “Zarobljenog vremena”. Odnosno da su predviđene i projekcije filma u Sarajevu; Zagrebu; Novom Sadu i drugim gradovima sa prostora bivše Jugoslavije.
Petar Peca Popović 50 godina stvaralaštvaInače, premijera filma “Zarobljeno vreme” bila je 5. jula u Šibeniku na 8. Solo positivo film festivalu. To je jedan od najznačajnijih festival muzičkih dokumentaraca u region, gde je film dobio Specijalnu nagradu. Prikazan je i u okviru programa “Kino region” na ovogodišnjim Filmskim susretima u Nišu.

Čola sa „Šljive su rodile“ prvi na evrovizijskoj top listi

Peca Popović je rekao da mu je “srce puno” što su premijeri prisustvovali njegovi “učitelji, uzori, prijatelji i porodica”.
– Srećan sam što je večeras među nama nekoliko osoba koje su odredile moj život. Ovde je Miloš Sekulić, prvi gitarista prve beogradske grupe koja je svirala za Novu godinu 1960. Zvali su se “Beogradske iskre”. I sada se sećam 1966. kada smo osnivali časopis “Gong”. Tada je jedan vojnik sedeo na radijatoru i pričao kako će doći u Beograd i praviti muziku – Kornelije Kovač! – prisetio se Popović.

Zdravko Čolić koncertom na otvorenom uvešće Sarajlije u 2018.

Petar Peca Popović 50 godina stvaralaštvaPrema njegovim rečima, pošto za jednu igranku 1966. godine u Topčiderskoj noći nije mogla da svira grupa “Vesnici” (od kojih je premijeri prisustvovao Nebojša Nešković), angažovana je grupa “Džentlmeni”. Pošto na kraju na svirci nije bilo prodato dovoljno ulaznica da “Džentlmeni” budu isplaćeni, Peca je njihovom članu Žiki Jeliću obećao da će mu dati novca koliko ima, a da će sutra doneti ostatak.

– Prodao sam reket sa kojim sam bio prvak osnovne škole u ping-pongu, i doneo sutra ostatak Žiki. On se iznenadio, jer nije očekivao pare. To je čovek sa kojima nikada nismo pravili nikakve ugovore. A, sve što smo radili bilo je na reč i na obraz. I zato je to što smo radili valjalo… Pripadam generaciji koja je verovala da rokenrolom možemo promeniti sebe i svet. Od tog urlika danas je ostao vapaj, a vama hvala što ste se setili tog vremena – naglasio je Popović.

D. D. / Fotografije: Zoran Kuzmanović Munja

Nikola Karaklajić, Duško Radović, Duško Trifunović…
– Mene je majka rodila, a ploče, strane novine, radio-emisije su me formirale. Tim redosledom sam i išao sklapajući postavku za ovu izložbu – od prvih ploča; prvih novina; preko prvog teksta; preko najvažnijeg čoveka koji je meni dao šansu Nikole Karaklajića, tada urednika Radio Beograda, prvog urednika “Džuboksa” i prvog urednika TV emisije “Koncert za mladi ludi svet”, što je bio presedan u kulturi na ovim prostorima. On je u toj mojoj radoznalosti nešto prepoznao – priseća se Peca a prenosi “Danas”. Dodao je da sve što čini, radi zbog ljudi kakvi su Nikola Karaklajić; Duško Radović, koji je dosledno branio rokenrol kao deo kulture XX veka; zatim Duško Trifunović; zbog ljudi kao što su Arsen Dedić, Bogdan Tirnanić, Milan Vlajčić…

POSTAVI ODGOVOR

Molim vas unesite vaš komentar
Molim vas upišite vaše ime ovde