SRPSKI ORFEJ: Sećanje na Rašu Popova

1
664

Napustio nas je dečji pisac, glumac i novinar, divan i mio čovek, koga će u dragoj uspomeni zadržati svi koji su ga upoznali.

Raša PopovMudrac, živa enciklopedija, sveznalica, srpski Orfej i kako sve nisu nazivali novinara, pesnika, esejistu, humoristu i nenadmašnog pripovedača Rašu Popova. Pre nekoliko godina družili smo se u kafanici nedaleko od njegovog doma. Pričali, smejali se, ali i zajedno plakali. Prebirali smo po brojnim njegovim fotografijama, listali neke stare zapise, pominjali njemu drage ljude. Susret je bio uoči njegovog 80. rođendana. Iako je imao zdravstvenih problema, uspeo je da za dve i po godine napiše i objavi čak pet knjiga. Trebalo je da započne novu, ali ga je oslabljeni vid u tome sprečio. Zbog toga je bio malo neraspoložen, ipak Popov se nije jadao, niti žalio.

– Kao da me čiodom igle neko bode u levo oko. Neprijatan je to bol, ometa me glaukom koji mi mesecima zagorčava život. Trebalo bi da dobijem ovih dana nove naočare za čitanje, sa promenjenom dioptrijom, ali ko zna hoće li mi to išta pomoći, da li ću moći da čitam, pišem i stvaram. Čekam i na operaciju katarakte – rekao je Raša, koji je na sreću posle nekoliko dana bio bolje volje, jer su mu prepisane nemačke kape pomogle da nestane neprijatno bockanje u predelu levog oka:

Napustio nas je Predrag Cune Gojković

Porodica Popov u svom dvorištu
Porodica Popov u svom dvorištu u Mokrinu pred vršidbu 1917. godine. “Tu je moja baba Mela u sredini sa belom maramom na glavi, pored nje je deda Sava, dok njihovog sina, a mog oca, nema na slici; spremao se za činovnika tad, a i ovde je moralo da se radi”, duhovito je ispričao Raša o ovoj fotografiji, Foto: Privtna arhiva

– Uf, mnogo mi je lakše. Čekam još na nove naočare, ali uz pomoć lupe i dva para starih seo sam da završim recenziju knjigu, koju sam obećao da ću uraditi.

Vredan, radan, pun elana bio je čika Raša, kako su ga od milošte zvali kelneri u komšijskoj kafani gde je bio redovan gost, ali i mnogi drugi poznanici. Uvek je znao da zaokupi pažnju gledalaca, slušalaca, čitalaca i sagovornika svojim zanimljivim besedama.

Biografija Gage Nikolića među najčitanijim izdanjima

Rođen je u selu Mokrin, poznatom po guskama i jajima, diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a novinarsku karijeru započeo je u novosadskom “Dnevniku”, pisao i za list „Mladost“, zatim je radio u Radio Beogradu, pa u Televiziji Beograd, bio je i lektor za srpskohrvatski jezik u Londonu, Notingemu i Birmingemu, kao i glavni urednik izdavačke kuće Matica srpska. Dobitnik je Godišnje nagrade Radio Beograda 1967. godine za seriju „Vidovi fašizma“. Nastupao je u TV serijama kao pripovedač, a neke od najpoznatijih, kojih se svi rado sećaju i danas  su: „Radost saznanja“, „Fazoni i fore“, „Varošarije“, „U snu san“, “Šešir bez dna”.

Trejler za novi igrani film „Princ Rastko srpski“

Rada i Raša
Rada i Raša za neku davnu Novu godinu
Foto: privatna arhiva

U njegovoj knjizi “Zadimljena istorija” nalaze se neobične priče o 18 vladara i 12 mudraca.

– Započeo sam je pričom o Sokratu, koji je trebalo da popije otrov, a obratio se onom koji mu je dao čašu pitanjem – sme li se i time nazdraviti nekom? On je bio najpametniji čovek na svetu, koji je eto morao da se ubije, a čak je i u sudnjem času postavio takvo pitanje. Tu su i priče o Napoleonu koji se umalo nije ugušio bežeći iz zadimljenog Kremlja, pa o kralju Petru Prvom koji je kao mlad vojnik preplivao zaleđenu Loaru, španskim konkvistadorima koji su otimali zlato u Meksiku, pa su tamošnjem stanovništvu dali mogućnost da izaberu kako će okončati život – da li će biti spaljeni, ili pak ukoliko prihvate novu veru obešeni.

Pokrenuta inicijativa da Bata Živojinović dobije spomenik u Koraćici

– Tako se vera širila, mada su novi vernici završavali na vešalima. Tu je i storija o srpskom filozofu i istoričaru Boži Kneževiću, koji je bio po svojim shvatanjima mnogo ispred svog vremena, a umro je od tuberkuloze početkom prošlog veka u Knez Danilovoj ulici, na Paliluli. Pošto je Boža preminuo, kralj Petar Prvi je poslao kod njegove žene svog izaslanika, kako bi joj ponudio da školuje decu. Međutim, primila ga je žena Božinog brata, koja je rekla da Kneževićima nije potrebno nikakava pomoć, ostavio im je pokojnik dovoljno para. E, to ja zovem porodični idiotizam – pričao je Popov, koji i sam imao bezbroj zanimljivih anegdota u svom životu:

Pisac je menjao stajling tokom karijere, ali je uvek važio za nenadmašnog pripovedača, Foto: Privatna arhiva

Ustanovljena nagrada „Milorad Mandić Manda“

– Kao mlad sam voleo da skačem u more, reku, bazen. Jednom sam sa 7 metara visoke stene skočio u more, pa sam poželeo da se oprobam i na olimpijskoj skakaonici u Mariboru, tada najvećoj i jedinoj u staroj Jugoslaviji. Kako sam se popeo iznad bazena na skakaonicu, uplašio sam se, mnogo je bilo visoko. Stajao sam i razmišljao šta da uradim, ali kako se ne bih obrukao pred Slovencima. Odlučio sam da stisnem petlju i nekako skočim. Međutim, raširio sam noge pri skoku i razbio se uskočivši u vodu. Grozno sam se osećao. Dugo sam mislio da zbog ovog skoka neću nikada imati poroda, ali na sreću pogrešio sam. A kada sam se oženio, želeo sam da se pokažem pred mladom suprugom i na bazenu izvedem salto unazad, koji su samo retki znali. Do tada sam uvek spretno skakao, pa sam stao na rub daske, zanjihao se i – odjednom spustio ruke. Uplašio sam se, nisam mogao da skočim salto unazad. Do 23 godine bio sam lud, blesav, neustrašiv, a kako sam se oženio u meni se javio strah. I tako se završilo moje skakanje u vodu.

Spomen-bista Vuka Bojovića u Beo zoo vrtu

Rada i Rasa sa unukom iz Australije
Rada i Rasa sa unukom iz Australije, Foto: Privatna arhiva

U detinjstvu su mu padale razne ludorije napamet, pa se jednom umalo nije izgubio u lagumima tvrđave u Novom Sadu.

– Nisam želeo da se izdvajam iz društva, a moji drugovi su bili malo ošajdareni, spremni na razne gluposti. Tako smo odlučili da zavirimo i ispitamo carstvo tunela ispod tvrđave. Nas petnaestak đavolaka imalo je svog vođu. On je bio veoma lukav, ali i spretan i snalažljiv.

– S lakoćom smo ušli u jedini otvor ka tunelima, sačekavši da vojnik koji je čuvao tvrđavu ode iza bedema, gde se uvek zadržavao neko vreme. U podzemnom svetu mrkli mrak. Iznad naših glava na plafonima tunela primetismo nešto mekano. Prestali smo da pipimo kada smo shvatili da su to slepi miševi. Cela naša banda vrzmala se po lagumima, a onda je jedan dečak ispred mene skrenuo u neki prolaz, no meni je to promaklo, nisam video gde. Najedared ostadosmo moja drugarica Nada Stanojčić i ja sami u mraku. Niti da pođemo napred, niti da se vratimo, niti da skrećemo negde. Kao ukopani, držeći se za ruke nismo se pomerali nekih 25 minuta. Čekali smo i nadali se da će nas spasiti neko. Najzad se pojavio spretni vođa, koji se poput slepih miševa odlično snalazio u mraku, i izbavio nas je iz laguma. Posle su me drugari pitali da li sam se sa Nadom ljubio u mraku, ali sam rekao istinu, da smo se jedino čvrsto držali za ruke, čekajući izbavljenje. Toliko o mom ljubavnom životu u mladim danima. Dobro da nisam ostao zauvek u tunelima ispod tvrđave – smehom je začinio pisac ovu priču.

NIKOLA KOJO: Gidra me je izvukao iz kasarne usred vanrednog stanja 

Ćerka Dijana, unuci Jovan, Maša i Mara, i deda Raša
Ćerka Dijana, unuci Jovan, Maša i Mara, i deda Raša, Foto: Privatna arhiva

U knjizi “Kako sam padao u fras” opisao je ratne godine svog detinjstva. Odrastao je uz dvojicu rođene braće, Lazu i Duška. I dok smo gledali porodične fotografije Popovih s početka prošlog veka, na kojima su brojni Rašini preci, saznala sam da je Duško umro, a Laza je udovac, i živi u beogradskom staračkom domu. U rodno selo Raša je odlazio svakog 24. juna, na datum rođenja pesnika Miroslava Mike Antića, autora “Plavog čuperka”, koji je išao u razred sa njegovim starijim bratom Lazom.
Dođosmo i do fotografija na kojima su supruga Rada, unuci Maša, Jova i Mara. Setnim glasom Raša je ispričao kako je na Aranđelovdan ostao bez svoje žene, sa kojom je skupa proveo šest decenija. Bila je njegova studentska ljubav, verna druga, podrška, sa kojom ima sina Bojana i ćerku Dijanu.

Katolički sveštenik Mile na trens festivalu: To je oaza mira

Pisac sa ćerkom
Pisac sa ćerkom 1989,  Foto: Privatna arhiva

– Kada je 17. septembra moja Rada dobila šlog, meni je naglo skočio pritisak, osetio sam taj ubod čiode u levom oku, uhvatio me glaukom. Bilo je to u sekundi kada je ona vrisnula: “Rašooo….”  I nakon toga je ućutala,  više nije mogla normalno da izgovara reči. Kasnije joj se povratila moć govora, a u bolnici je provela 38 dana. Dva puta je nošena i vraćena u kući, a poslednji put kada joj je pozlilo, zvao sam Hitnu pomoć da dođu, a oni su kazali da se obratim patronažnoj službi doma zdravlje. Na kraju su ipak došli i Radu odveli u Urgentni centar gde je bila od podneva do sutradan u 9 h, ležala po hladnim hodnicima bez pokrivača. Stavio sam preko nje moj zimski kaput, da se malo zgreje, ali mislim da je za tih 18 sati zaradila upalu pluća, od koje je posle pet dana umrla – sa tugom se sećao Raša, a u očima su mu se pojavile suze.

Rastko Aksentijević snimio autorsku pesmu „Tako malo vremena“

Politički robot

– Od kako se moja Rada razbolela, prestali smo da idemo u teatar i to nam je mnogo nedostajalo, veliki gubitak je to bio za nas. Ali, zato sam pisao pozorišne komade. Pre nekoliko godina odneo sam u Zaječar i ponudio komad “Politički robot”. Rekoše mi ako ga budu prikazivali, moraće naslov da se menja, dosadan je, nije dovoljno atraktivan da privuče publiku. Naveli su mi primer da su predstavu “Probudi se, Kajo” promenili u “Kaja u kandžama pornografije” i postala je hit. Tako ja svoju satiru promenim u “Politički robot s polnim nagonom”, ali slaba vajda, do danas nije postavljena. A reč je o robotu, kojeg kad kupe iz desničarske stranke, zavrnu mu desno uvo, pa on smo govori desničarske stvari, a ako ga pazare levičari, zavrnu levo uvo i onda viče u koristi radničke klase, socijalnih prava i slično. Šta će robot, ima samo mehaniku.

 

Porodica Gruden: Ljubav i harmonija dvanaestoro dece druga Oskara

Popov sa ćerkom, snajom, sinom i unukom Marom, Foto: Privatna arhiva

– Moja Rada je sedam godina bolovala, dve ležala u krevetu. Prvo je patila i silno se namučilo zbog loše probave, koju je uspela da izleči koristeći svakodnevnog laneno seme. Mleo sam ga u mlinu za kafu, pa je uzimala svako veče dve supene kašike. Kada je to prebrodila mislio sam da će ona još dugo živeti, povratila se, ali eto, došao je šlog, pa upala pluća… I sam počeo da uzimam laneno seme. Prija mi. Pijem ga sa vodom ili voćnim sokom. Dobio sam od prijatelja brazilski film sa hrvatskim prevodom o lekovitosti lanenog semena. Leči tumore, divertikuloze na zidu debelog creva, kao i razne upale, bolesti koje se završavaju sa itis.

Legende na Brionima: Pre tri decenije bili su u centru pozorišne pažnje

Deda i unuka Maša
Deda i unuka Maša, Foto: Privatna arhiva

Raša je deceniju imao povišen šećer u krvi, pa je pio prepisani lek, ali je bio siguran da je ova bolest uticala i na oslabljenje njegovog vida.

– Pre desetak godina imao sam manji šlog, ali dugo nisam to shvatao. Naime, doktorka je konstatovala da imam šećernu bolest, zabranila mi da jedem slatkiše, kolače, čokoladu, da pijem rakijicu, i rekla takođe da sam imao izliv krvi na površinu mozga. Pridržavao sam onoga što mi je sugerisano, mada ponekad se osladim malo, kao sada sa “koktom”. Pre pet godina odem kod kardiologa, ispričam mu šta mi je ranije bilo, a on će meni: “I kad ste imali taj mali šlog?” Ma, kakvi, nisam ja to imao, objašnjavam mu ja sav uplašen. Čovek me gleda, nije mu jasno šta lupam, pa mi lepo objasni da su šlog i izliv krvi jedno te isto. Tako sam najzad shvatio da sam ja šlogirani karanfil! Odmah sam se prihvatio pisanja pozorišnog komada, da proverim služi li me dramaturško pero. Zadovoljan sam bio, sve je bilo na svom mestu – duhovito je govorio o svojim zdravstvenim problemima Popov.

Zlatni jubilej: Proslava 50 godina mature učenika Desete beogradske gimnazije

– Posle šloga usporeno sam pričao, ali sam vremenom uspeo da to ubrzam. Uvek sam se borio protiv zastajkivanja govora radijskih i TV novinara, jer oni moraju da pričaju brzo, smisleno, jasno, i nipošto ne smeju da izgovaraju čuveno “ovaj” ili pak onaj mukli glas, koji smo mi zvali mikrofonska kuga.

Televizijski mandarini

popov FAZONI I FORE Sa sestrama Nenadović
Iz emisije “Fazoni i fore”, Raša sa sestrama Nenadović

– Stalno gledam televiziju, pa sam tako pre neki dan svašta naučio o FK Sloga iz Petrovca na Mlavi, prvaku jesenje sezone Srpske lige Zapad, koji sada ima velike šansi da se dokopa prve lige. Žalosno je što nema dobrih dečjih programa, kao nekada kada su ih pravili Timoti Džon Bajford i Ljubivoje Ršumović. Bajford je bio sjajan učitelj, a Ršum nije zaostajao za njim, plus veliki znalac srpskog jezika. Sada su na televizijama zaseli TV mandarini a njima nije stalo do dečjeg programa, zato se ne stvara. Danas su TV-kanale preplavili grozni rijaliti program, koji su doneli vulgarnost, bezobrazluk, prostotu. Skrivene kamere koje beleže svaki pokret, korak, intimu, pa i seks.  A sve to da bi zaradile TV kompanije, koje su to lansirale, podržavaju, emituju. I opet dolazimo do televizijskih moćnih mandarina…

 

I to se dešava: Policijski pas dobio otkaz jer je previše…

Raša ima sina Bojana, koji je sveštenik, i ćerku Dijanu ikonopisca.
– Po našem prezimenu jasno da je među našim precima bilo sveštenih lica, ali mi ih ne znamo, mada imam genealogiju Popovih od 1720. Pre nego je Bojan završio Bogoslovski fakultet, diplomirao je grčku književnost i magistrirao lingvistiku. Već tri i po godine je u Moskvi, a pre toga je dugo bio u Melburnu. Oženjen je Ruskinjom Marinom od 1980. i imaju ćerku Mašu. Sin i snaja su napustili Australiju, jer je Bojan tražio premeštaj zbog tašte koja se takođe šlogirala, a nije imao ko o njoj da se brine i stara. Sada se oporavila, dobro je. Maša je rođena u Lenjingradu, gde joj je otac takođe službovao, ruski dobro govori, a srpski natuca. Ona je ostala u svom južnom Melburnu, za koji je veoma vezana. Pesnikinja je, sama se školuje, radi tri dana u nedelju kao kelnerica u kafiću. Bila je nedavno u Beogradu na pet dana, posle jednomesečne posete roditeljima – ponosan je bio pisac na svoje naslednike.

Ljubivoje Ršumović objasnio: GMO je skraćenica od modifikovane srpske reči GoMnO!

raša popov
Raša na Radinom grobu, Foto: Privatna arhiva

– Dijana živi u Beogradu, udata je za sveštenika i imaju sina Jovana, kome tepamo Jova, i ćerku Maru. Mom unuku idu od ruke matematika, fizika i programiranje, kažu da je veoma talentovan programer. Ali, sapliće se o geografiju i biologiju, nikako da nauči 64 vrste lišajeva, niti silna brda i planine, koje po ovom nastavnom programu bi trebalo da zna. Mara je genijalan crtač, planira da upiše kao i njena mama, srednju dizajnersku, sada ide na dodatne pripremne časove.
Za kraj, čika Raša je mi otkrio nešto o svom stajlingu, odgovorivši na pitanje da li je kao mlađi bio roker, te otuda duža, razbarušena kosa i brada:

– Ne, sada sam roker u dubokoj starosti! Bilo je ranije perioda kada nisam imao ni brkove, ni bradu, kosu normalne dužine. Ali, iskren da budem poslednjih godina nisam išao kod berberina, nisam se šišao ni sređivao bradu. Pa, ne treba mi, i tako se linjam, opada to samo. Gde ću se sada još šišati ili brijati, a i volim kada mi je brada čupava.

Dragana Dušanić

 

1 KOMENTAR

  1. Kakav divan tekst o čoveku koji stoji rame uz rame sa čika Jovom Zmajem, čika Duškom Radovićem i njegovim drugarom Mikom Antićem. Hvala vam.

POSTAVI ODGOVOR

Molim vas unesite vaš komentar
Molim vas upišite vaše ime ovde