Odlazak velikog umetnika: Preminuo Predrag Ejdus

0
106

Napustio nas je jedan od najboljih srpskih glumaca, koga su kolege obožavale, a publika i kritika veoma cenili.

Odlazak velikog umetnika: Preminuo Predrag Ejdus
Predrag Peca Ejdus, Foto: Prinskrin /YouTube

Prvak Drame Narodnog pozorišta u Beogradu i nekadašnji upravnik Predrag Peca Ejdus preminuo je 28. septembra posle duge i teške bolesti u 71. godini.
Rođen je 24. jula 1947. godine u Beogradu. Glumu na Akademiji za pozorište, film i televiziju upisao je u klasi profesorke Ognjenke Milićević kod koje je studirao prve dve godine. Na trećoj godini profesor mu je bio Predrag Bajčetić, a diplomirao je 1972. u klasi profesora Milenka Maričića.

Zlatni ćuran: Nagrada za životno delo Predragu Ejdusu
Foto Dubrovačke letnje igre Promo Predrag Ejdus i Anaja Sovagovic Gospoda Glembajevi
Predrag Ejdus i Anja Šovagovic u predstavi “Gospoda Glembajevi”, Foto: Dubrovačke letnje igre

Tokom duge i veoma uspešne karijere odigrao je oko 200 pozorišnih uloga. Svoje upečatljive kreacije ostvarivao je na scenama širom nekadašnje Jugoslavije – u Beogradu; Novom Sadu; Subotici; Zagrebu; u Nemačkoj; Francuskoj; Kanadi; SAD; Mađarskoj; Švajcarskoj… U njegova antologijska pozorišna ostvarenja ubrajaju se likovi Osipa Mandeljštama; Joakima Vujića; Kneza Miškina; Franca Kafke; Napoleona; Alekseja Fjodoroviča Karamazova; Salijerija; Ignjaca Glembaja; Borisa Godunova; Isaka Babelja; Porfirija Petroviča; Laze Dunđerskog; Fausta; Šajloka; Dagija; Gavrilovića…

Izložba „Predrag Ejdus – čarobnjak scene“ u Muzeju Narodnog pozorišta

U sećanju brojnih ljubitelja pozorišta svakako će ostati upamćen i po maestralnom tumačenju Kir Janje, naslovnog lika istoimene Sterijine komedije koga je neprekidno igrao od premijere 25. decembra 1992. Poslednji, 237. put, odigrao je Kir Janju 21. aprila ove godine. Kao kuriozitet, ostaće zabeleženo i da je rolu Bernarda Draha, u predstavi “Šovinistička farsa”, po tekstu Radoslava Pavlovića, u režiji Egona Savina, odigrao čak 1.800 puta! Takođe, bio je uspešan i u drugim medijima – snimio je više od 50 filmova, televizijskih drama i serija.

Pozorisna-prestava-Cehov-je-Tolstoju-rekao-zbogom-26-670x446
Iz predstave “Čehov je Tolstoju rekao zbogom”

Odmah posle diplomiranja, postao je član Narodnog pozorišta u Beogradu. Tu je proveo pune dve decenije, a potom je tokom 1993. odlučio da pređe u Jugoslovensko dramsko pozorište. Međutim, posle 13 godina, ponovo se vraća u Nacionalni teatar u kojem je, u periodu od 23. decembra 2007. do 11. marta 2009. obavljao i funkciju upravnika.

Snima se: „Žigosani u reketu“, priča o košarci, ljubavi i prijateljstvu
ćuran dani komedije
Dobitnik nagrade “Zlatni ćuran”

Ejdus je pre deset godina, 2008, dobio “Dobričin prsten” – najveće priznanje koje se u Srbiji dodeljuje pozorišnim glumcima i glumicama za životno delo, odnosno celokupno pozorišno glumačko ostvarenje. Ove godine dobio je još dve nagrade za životno delo – Sterijinu nagradu za naročite zasluge na unapređenju pozorišne umetnosti i kulture; i Nagradu za životno delo “Zlatni ćuran”. Tim povodom, u Muzeju Narodnog pozorišta u Beogradu, 28. marta bila je otvorena izložba “Predrag Ejdus – čarobnjak scene”, autorke Mirjane Odavić. Brojni posetioci, osim fotografija iz raznih pozorišnih predstava, mogli su da vide i Ejdusov portret (rad akademskog slikara i profesora Čedomira Vasića); monografiju koju je objavilo Udruženje dramskih umetnika Srbije; kao i neke od ukupno 46. nagrada koje je dobio tokom blistave karijere poput “Dobričinog prstena”; Nušićeve nagrade za životno delo; Nagrade “Raša Plaović”; “Zlatnog ćurana”; Nagrade “Milivoje Živanović”; Statuete “Joakim Vujić” za izuzetan doprinos razvoju pozorišne umetnosti u Srbiji…

Obeleženo 70 godina Jugoslovenskog dramskog pozorišta dodelom godišnjih nagrada
Iz predstave “Dr”, Foto: Narodno pozorušte u Beogradu

U periodu od 1985. do 1989. godine Predrag Ejdus je bio predsednik Udruženja dramskih umetnika Srbije.
Paralelno sa glumom, više od deceniju i po bavio se uspešno i pedagoškim radom na Akademiji lepih umetnosti u Beogradu.

Umetnik je bio apsolutni posvećenik glumi, estetici i etici. Uz to je bio i pasionirani gledalac pozorišta. Uspešno se bavio i režijom. Bio je veoma ponosan na predstavu “Kazanova protiv Don Žuana” koju je postavio u Madlenianumu (2016.) i igrala se sa velikim uspehom.
– Supruga Milica me je učlanila u Udruženje “Oganj” koje afirmiše kremaciju, tako da sam, maltene, već spaljen. Ali, ne razmišljam o smrti, odlasku sa scene. Nemam ni velike planove – izjavio je u intervjuu za magazin “Gloria” prošle godine.

23. Glumačke svečanosti „Milivoje Živanović“: Nagrada za najbolje glumačko ostvarenje Saši Torlaković
kazanova_protiv_don_zuana
U predstavi “Kazanova protiv Don Žuana” Ejdus je glumio, ali je i režirao, i postavio u Madlenianumu, Foto; Madleniaum

Rekao je i da mu je jedna od najkomplikovanijih i najmilijih uloga bila Jakima Vujića u divnom komadu “Kako zasmejati gospodara” Vide Ognjenović.
– Fizički je veoma naporna, Joakim praktično leti sa svojom trupom ne bi li fascinirao knjaza, pa sam gubio po nekoliko kilograma tokom jednog izvođenja. Za nju sma dobio pre četvrt veka mog prvog “Ćurana”. Ono čime sam beskrajno zadovoljan, ne mogu da kažem i ponosan, jeste činjenica da sam imao šanse, ali i da sam se sam nametao u raznim žanrovima, od antičke tragedije i farse do tragikomedije, a to je ogromno bogatstvo!

“Šovinistička farsa”

– Sve svoje strasti sam iživeo, pa i one pogrešne, jer sam smatrao da je to meni kao glumcu dozvoljeno. Morao sam da uđem i u neke zabranjene prostore za koje ljudi misle da su opasni, da mogu da odvedu na stranputice. Ja sam sve doživljavao kao novo iskustvo, bez obzira na to što je ponekad bilo i ekstremno, bolno, možda čak i na ivici dozvoljenog.

Publika i žiri saglasni: Predstava „Ivanov“ najbolja na festivalu u Užicu
život je san npbgd
“Život je san”, Foto: Narodno pozorište u Beogradu

– Svojevremeno, na prijemnom ispitu na akademiji, profesor me je pitao koga imitiram jer mu se činilo da pokušavam da budem Stevo Žigon. Činjenica je da sam njega veoma voleo, pogotovo u ulozi Robespjera, koju smatram jednom od najvećih posle rata koje sam gledao kod nas. Ali, ni u primisli mi nije bilo da ga imitiram. Naravno, voleo sam i druge glumce i krao zanat od njih, baš kao što je imitacija jedna od glumačkih veština i nije slučajno što se traži na prijemnom. Ta sposobnost posmatranja, percepcije, preduslov je da se neko bavi glumom. S druge strane, ima dosta uspešnih glumaca iz srednje generacije, sa mnogima sam igrao u predstavama kad su počinjali i intenzivno sam pratio njihov razvoj, ali nijednog nisam smatrao svojim naslednikom, niti oni to misle.

Dani Mije Aleksića: Nenad Jezdić prvi laureat nagrade „Mija Aleksić – biti glumac”
ejdus toamšević hipertenzija
Sa Branislavom Trifunovićem u “Hipertenziji”

Ćerka Predraga Ejdusa, Vanja, krenula je očevim stopama, glumica je. A i unuka Sana priželjkuje da se bavi tim poslom.
– Nisam branio ćerki kada je odlučila da će biti glumica. Mnogo smo razgovarali o tome kako nije jednostavno baviti se ovim poslom, koliko treba sreće, odricanja, pameti, dara. Pritom, ukoliko se ne ostvarite u glumi, to je, verovatno, pet puta veća nesreća nego ako se ne ostvarite u nekoj drugoj profesiji. Taj kompleks vas prati kroz život. Osećate da možete, a nešto vam to onemogućava, mnogo toga ne zavisi od vas. Iskoristite jednu, drugu, treću šansu i polako postajete neka vrsta činovnika, ili ne znam kako to da nazovem, nekoga ko igra nešto čime nije zadovoljan, ili ne igra uopšte mesecima.

BRANKA VESELINOVIĆ: Bogat život ispunjen ljubavlju i optimizmom

– To su strašni stresovi. Uz to, ako napravite veliku pauzu, koliko god da imate iskustva, ponovo ste na početku. To sam video mnogo puta u životu, događalo se i meni, mada ne tako drastično. U svakom slučaju naš posao je permanentni trening i nije tačna ona priča da je to isto kao kad naučiš da plivaš ili voziš bicikl. Tako da nije pametno baviti se glumom. Čini mi se da je ženama još teže.

čudo u šarganu np bgd
Sa Natašom Ninković u predstavi “Čudo u Šarganu”, Foto: Narodno pozorište u Beogradu

Sin Filip je hteo da bude glumac, ali je odustao.
– Da, i od toga mi se digla kosa na glavi. Filip je imao desetak godina i bio je voditelj u “Ispeci pa reci”, TV seriji za decu. Postao je zvezda i sećam se da je, kada smo bili na moru, pored nas prolazio autobus prepun dece i svi su nam mahali. Ushićeno sam otpozdravio, a supruga je počela da se smeje jer se ispostavilo da nemaju pojma ko sam ja, mahali su Filipu. Na sreću, on je odlučio da se bavi međunarodnim odnosima, završio je Fakultet političkih nauka.

OSTAVIO JE „TRAG U BESKRAJ“: Preminuo Oliver Dragojević
ivanov narodno pozorište u beogradu
“Ivanov”, Foto: Narodno pozorište u Beogradu

Umetnik je bio u braku sa suprugom Milicom više od četiri decenije. Ona je poznati scenograf i arhitekta.
– Primetio sam je mnogo pre nego što sam je upoznao. Stanovao sam kod Pravnog fakulteta, a ona je svakodnevno tuda prolazila sa drugaricama na putu do Arhitektonskog fakulteta. I stvarno je bila prelepa, pa su je primetili i svi drugi, ne samo ja. Mi smo u to doba bili klinci za njih, one su već bile studentkinje, a mi gimnazijalci. Nisam ni sanjao da će biti moja. Kasnije smo se i upoznali i sve je imalo prirodan put, pa je tako došlo i do našeg zbližavanja i braka. Venčali smo se kad sam se vratio iz vojske 1975. i naravno da sam bio ponosan na suprugu, ali i na sebe što sam uspeo da osvojim jednu od najlepših žena Beograda.

Odlazak maestra na klarinetu: Preminuo Božidar Boki Milošević
preminuo predrag Ejdus
Foto: Dani komedije

Peca je godinama intenzivno igrao fudbal. Bio je, inače, navijač Crvene zvezde.
– Fudbal sam igrao do pedeset i neke, kad sam shvatio da je to, u zdravstvenom smislu, opasan hobi. Jer, kad se u zatvorenom prostoru nađete sa svojim ludacima, ispisnicima koji igraju na život i smrt, nije baš zgodno. Kasnije sam odlazio na tenis, sada najviše šetam. Inače, u fudbalskoj ekipi su bili Duško Kovačević, Goran Marković, Petar Božović, Bogdan Diklić, Milo Miranović, Milorad Vučelić i još puno sveta. Igrali smo dvaput nedeljno na “25. maju”, a onda smo se preselili u Sportski centar Vračar. Utakmice su počinjale u 22h, igrali bismo da ponoći, a onda smo nastavljali druženje u “Maderi”. Ja sam uglavnom igrao krilo ili halfa.

Još jedan iz plejade najvećih zauvek je sišao sa životne i glumačke scene…

ejdusPROKLETSTVO I MAGIJA
– Ono što glumca razlikuje od ostalih ljudi, to je da on sam, to jest njegovi telo i duša predstavljaju umetnički predmet. Dakle, on nema platno, instrument, nema ništa osim samog sebe. Njegova umetnost traje kraće od svih. Knjige ostaju u bibliotekama, slike vise po muzejima, a jedino gluma, gospodo draga, naročita ona prava, u teatru, nestaje onog trenutka pošto se u sali upali svetlost… Ostaje samo sećanje koje je postojano baš kao i lanjski sneg. Pa zbog čega onda glumci glume? Zbog prokletstva i magije. Kad jednom uđu u taj svet, iz njega nema povratka. Oni lutaju hodnicima pakla duboko verujući da se tu negde nalazi put za raj. Mnoge ta nada ne napušta do kraja, čak i kada je toliko izgleda da raja i nema – rekao je umetnik početkom godine u Muzeju Narodnog pozorišta na otvaranju izložbe “Predrag Ejdus, čarobnjak scene”, autorke Mirjane Odavić.

E. A. / Izvor: Narodno pozorište u Beogradu, Gloria, Kurir

POSTAVI ODGOVOR

Molim vas unesite vaš komentar
Molim vas upišite vaše ime ovde