Crna dama sa zvezdanom senkom: Preminula glumica Dušica Žegarac

0
91

Zvezda jugoslovenskih filmova preminula je u 76. godini, potvrdilo je Udruženje filmskih glumaca Srbije. 

Dušica Žegarac, Foto: Nebojša Babić
Dušica Žegarac, Foto: Nebojša Babić

Napustila nas je glumica Dušica Žegarac. Njena karijera trajala je nekoliko decenija. Od zlatnih godina jugoslovenske kinematografije do početka dvehiljaditih, aktivno se bavila filmskom glumom i nastupila u sedamdesetak filmova, od kojih su mnogi postali klasici sedme umetnosti, ili komercijalni naslovi koji su izdržali test vremena. Uglavnom se isticala karakternim ulogama i dobijala je vredne nagrade za svoj rad. Njena filmografija je praktično istorija jugoslovenskog i srpskog filma.

Rođena je u Beogradu 1944. godine. Angažovana je kao srednjoškolka, 15-godišnja devojčica, za glavnu ulogu progonjene Jevrejke Rut u filmu “Deveti krug”. Za debitantsku rolu je nagrađena na festivalu u Puli Zlatnom arenom. Ovo ostvarenje i nagrada bili su presudni za Dušičin život, a u Puli je još dva puta osvajala Zlatnu arenu.

ODLAZAK VELIKOG GLUMCA: Napustio nas je Mihailo Miša Janketić
Dušica Žegarac i Boris Dvornik u filmu "Deveti krug"
Dušica Žegarac i Boris Dvornik u filmu “Deveti krug”

– Grad Pula i Festival u mom životu imaju važno mesto. Istina je da su taj film i ta nagrada odredili moj život. Zbog toga sam izabrala glumu, odnosno, gluma je izabrala mene. Jedna generacija koja pamti taj film još je živa, i sećaju se da je “Deveti krug” bio u to vreme važan. Pre svega zato što je bio u svakom smislu jugoslavenski. “Jadran film” iz Zagreba je bio producent, reditelj je bio Slovenac Franc Štiglic, glavnu mušku ulogu je igrao Boris Dvornik, a ja sam dolazila iz Beograda. Osim toga, bio je važan zato što je ispričao priču o Zagrebu i zagrebačkoj porodici za vreme Drugog svetskog rata, koja je u tim strašnim okolnostima, pod cenu vlastitog života, imala hrabrosti spašavati ljude druge nacionalnosti i veroispovesti. Bio je to stvarno odličan film, prava ratna ljubavna melodrama koja bi i danas svakom gledaocu ostavila knedlu u grlu jer ima univerzalnu vrijednost i kao takva je bezvremenska – izjavila je Dušica Žegarac u intervjuu za hrvatski list “24 sata” 2013. godine. Prisetila se i kako je dobila tu ulogu.

SVETLANA CECA BOJKOVIĆ: Rođena da bude glumica
U filmu "Pošalji čoveka u pola dva"
U filmu “Pošalji čoveka u pola dva”

– Bila je nedelja. Vraćala sam se kući sa probe dečjeg orkestra u kojem sam svirala, kad mi je u Pionirskom parku prišao čovek i pitao me bih li igrala u filmu. Uplašila sam se i pomislila:”Kakve gluposti, kakav film?!” Rekla sam mu da pita moje roditelje. Idući dan on je došao kod nas kući. Bio je to Krešo Golik. Otac me dopratio u Zagreb na audiciju, na kojoj je među ostalim devojkama bila i Beba Lončar. Sve su mi se činile kao labudice, a ja sama sebi kao ružno pače. Pitala sam se otkud ja ovde, kako se mogu meriti s njima? Ali, kad smo se Boris Dvornik i ja našli u studiju, u osvetljenom krugu, za probno snimanje smo imali poslednju scenu iz filma. To je za mene postala jedina stvarnost. I, to je, iako tada tog nisam bila svesna, bio trenutak koji će usmeriti moj život. Odluka je pala i dobila sam ulogu. Više kao da se nije postavljalo pitanje što ću dalje raditi u životu. Do tada sam maštala da budem pijanistkinja, dirigentkinja, a pre toga i lekarka, jer sam želela da pomažem ljudima.

65. Pulski filmski festival: Ovacije za Milenu Dravić
Sa Dragutinom Gutom Dobričaninom u filmu "Opklada"
Sa Dragutinom Gutom Dobričaninom u filmu “Opklada”

Pamtiće se i njene uloge u filmovima “Saša” (Vera); “Pošalji čoveka u pola dva” (Olga); “Buđenje pacova” (fatalna komšinica); “Variola vera” (dr Marković); “T.T. Sindrom” (Margita); “Dečko koji obećava” (Slobodanova majka); “SB zatvara krug” (Jasna Mirić); “Enigma” (Meri)… Za glavnu ulogu u “Opkladi” Zdravka Randića 1971. opet je nagrađena Zlatnom arenom u Puli. Istu nagradu osvojila je i 1980, ovoga puta za epizodnu ulogu, za lik Jelene, alkoholičarke na lečenju, u “Posebnom tretmanu” Gorana Paskaljevića.

Dušica Žegarac i Slobodan Cica Perović u kultnom filmu "Buđenje pacova"
Dušica Žegarac i Slobodan Cica Perović u kultnom filmu “Buđenje pacova”

Na 34. filmskim susretima u Nišu 1999, Dušici Žegarac uručena je Nagrada “Pavle Vuisić”. Samo godinu dana kasnije, glumica je dobila monografiju “Dušica Žegarac ili crna dama sa zvezdanom senkom” s potpisom Ranka Munitića. Osim u filmovima, Dušica je ostavila trag i u popularnim serijama kao što su “Od svakog kog sam volela”; “Mikelanđelo”; “Boje slepila”; “Banjica”; “Vojna akademija”…

Autobiografska knjiga Dušice Žagarac
Autobiografska knjiga Dušice Žagarac
Odlazak Gige Moravca: Preminuo glumac Marko Nikolić

Autobiografska knjiga “Kao na filmu” Dušice Žegarac objavljena pre nekoliko godina, pokušaj je istaknute glumice da se njena karijera sagleda u znatno široj kinematografskoj konstelaciji no što je puko evociranje vlastitih glumačkih uspomena. “Polemična, vrcava, mestimično veoma borbena, povremeno setna, ova knjiga, bez obzira što žanrovski omeđuje polje memoara, praktično predstavlja jedan krajnje ličan pogled na sopstveno učešće u istoriji onoga što je nekada bio najpre jugoslovenski, a potom srpski film” – predstavio je knjigu izdavač. Njome su obuhvaćeni mnogi nepoznati ili zaboravljeni trenuci filmske istorije, ali pre svega, mnoge nezaobilazne ličnosti jugoslovenske i srpske kulture, čiji su profili reaktuelizovani, istina, iz jednog krajnje ličnog ugla.

Sećanje na Miodraga Petrovića Čkalju: Prolazeći kroz Stalać
View this post on Instagram

#dusicazegarac #divandan #keva

A post shared by Lidija Jelisavčić Ćirić (@petarpannedodjija74) on

– Mislim da svaki život ima elemente filmske priče, ali se moj život toliko i intimno i realno isprepleo sa filmom, da je postao neodvojiv od njega. Svi koji su svoj životni vek proveli radeći na filmu mogli bi to da kažu. To je način postojanja. Nomadski duh, nepredvidljivost, rizik i adrenalin koji takav život podrazumeva je nešto što od nas čini srećne ljude čak i kada smo nesrećni, kada je teško i, čini se, nemoguće izdržati. Kada se uobičajena potreba za komforom i sigurnošću, materijalnom i svakom drugom, sa radošću žrtvuje kreativnosti i slobodi koju ovakav način života podrazumeva, to postaje istinski izazov. To je stvar izbora, unutrašnjeg imperativa, volje i težnje da se dogodimo sami sebi… da se ličnost do kraja ostvari kroz traganje za odgovorima i istinom, za smislom sopstvenog postojanja – izjavila je Dušica za “Politiku”.

Iz filma "T. T. Sindrom"
Iz filma “T. T. Sindrom”

Datum i mesto sahrane biće naknadno objavljeni.

D. D.

POSTAVI ODGOVOR

Molim vas unesite vaš komentar
Molim vas upišite vaše ime ovde