STEFAN MILENKOVIĆ: Bez strasti za umetnošću nemoguće je uspeti

0
295

Proslavljeni srpski violinista i pedagog na Univerezitetu Ilinois, Stefan Milenković, otvoriće svojim koncertom četvrto izdanje ArtLink festival mladih talenata 25. septembra na Kolarcu.

stefan milenković fb italija
Stefan Milenković u Italiji, Foto: Facebook / Stefan Milenković

Publika s nestrpljenjem očekuje njegov nastup. A Stefan Milenković nije ljubimac samo srpske prestonice, njega diljem sveta ljubitelji muzike dočekuju i ispraćaju sa ovacijama, ipak nekako posebno u regionu. On je sinonim umetničke muzike.

Ovog leta je Stefan Milenković gostovao u Dubrovniku, Splitu, na Hvaru, u Kotoru. Pred dubrovačkom publikom prvi nastup imao je 1986. godine, kad je kao “čudo od deteta” muziciranjem na svojoj violini opčinio prisutne u Kneževom dvoru. Na istom mestu i ove godine pozdravljen je gromoglasnim aplauzom. Inače, Milenković je u Dubrovniku nagrađen i priznanjem „Orlando”, 1990. godine kada je imao 13 godina.

Stefan Milenković na koncertu u Kneževom dvoru na Dubrovačkim letnjim igrama 2017, Foto: DLI
Stefan Milenković na koncertu u Kneževom dvoru na Dubrovačkim letnjim igrama 2017, Foto: DLI

Od dečaka sa violinom do virtuoza, dugačak je put odricanja i samodiscipline. Putovanja i karijera vrhunskog koncertnog muzičara idu ruku pod ruku. Zato ne čudi što je Stefan u intervjuu za dubrovnik.net rekao: „Svoj dom nosim sa sobom, kao puž kućicu“. Klasična muzika Milenkovića i danas inspiriše, kao i pre tridesetak i više godina, kada je počeo da svira koncerte.

Stefan Milenković koncertom na Kolarcu otvara četvrti „ArtLink“

Stefan Milenkovic_Rohan de Silva DLI
Stefan Milenković i pijanista Rohan de Silva na ovogodišnjim Dubrovačkim letnjim igrama, Foto: DLI

– Klasika nas oslobađa od vremena, jer je ona bezvremena i uvek duboka i stalna vrednost u ovom svetu brzinskih mena u kojem živimo – izjavio je Stefan.

– Na Dubrovačkim letnjim igrama prvi put sam svirao sa samo 9 godina. Ovo je bio moj osmi nastup. Svaki dolazak u Dubrovnik za mene je nadahnuće. Ovaj grad, ovi ljudi, smatram da nema boljeg setinga za stvaranje od Dubrovnika. Čim uđem u zidine osetim potrebu za stvaranjem, za sviranjem u tom gradu koji je postojao vekovima pre nas i postojaće i kad nas ne bude. Dubrovnik je mislim za svakog umetnika mnogo više od koncerta. Uticao je i na moj stil i na moju muziku. Opisao bih to ovako. Nastupate po celom svetu u savremenim, opremljenim i akustički idealnim dvoranama i onda dođete da nastupate u Knežev dvor i shvatite da neke stvari ne znaju za rok trajanja i to s razlogom. Da su napravljene da nas kroz vekove podsećaju na te neke iskonske ljudske i istorijske vrednosti. Volim Dubrovnik i dubrovačku publiku.

LADO LESKOVAR: Jugoslovenac, prijatelj prvih dama

Stefan Milenković
Sloboda je najvažnija, smatra Milenković, Foto: www.stefanmilenkovich.com

* Tema ovogodišnjih Igara je sloboda, a naziv vaše letne turneje je „Sloboda klasike“. Kakvu nam to slobodu daje klasična muzika?

– U današnjem svetu kad se iz dana u dan sve menja, muzika, trendovi, a trebalo bi da se tome ljudi prilagođavaju, klasična muzika je nasuprot svemu tome bezvremena. Ona ima posebnu dubinu i oslobađa nas vremena. Sat, sat i po koncerta klasične muzike je kao neka vremenska kapsula u kojoj sve staje i koja nas u tom trenutku oslobađa vremenskih granica.

– Klasiku ne treba menjati, ne treba je poboljšavati, ne treba je mešati. Može se to raditi, ali nije neophodno da se klasika meša s drugim stilovima da bi bila atraktivnija. Njoj zaista ne treba ništa dodatno osim dobrog izvođenja i prezentacije. Na samim umetnicima je da budu pristupačni, normalni, da se identifikuju sa publikom, da naprave atmosferu u kojoj publika, koja dođe na koncert, ne oseća jednu, nekad gotovo sterilnost te situacije. To nije prirodno za klasičnu muziku. Evo u Splitu posle koncerta su ljudi pitali, komentarisali i to tako treba biti. Često se događa na mojim koncertima da ljudi spontano reaguju, aplaudiraju između stavaka. Meni to uopšte ne smeta, a prirodno se dogodi i da je tišina kad sviramo.

GORDANA STOJIĆEVIĆ JANKOVIĆ: Muzikalna veterinarka

stefan milenković i nina badrić poseta mljetu 2017 fb
Stefan Milenković i Nina Badrić posetili su Mljet ovog leta, Foto: Facebook / Stefan Milenković

Milenković je sa tri godine počeo da svira violinu. Od 16. do 21. godine svaki dan je vežbao po 8 sati. Do svoje 40. nije prestao da se usavšava. Koncerte je počeo da svira već sa 7 godina. Njegov dan počinje vežbanjem joge, za koju kaže da ga vraća u ravnotežu. Zdravo se hrani i pazi na sebe. Svaki dan i dalje vežba na violini. Otprilike 200 dana u godini je na putu zbog koncerata.

MILICA MILŠA: Mršavica u „kavezu“

Adrenalinski sportovi privlače umetnika, Foto:, Facebook /Stefan Milenković
Ovom fotografijom violinista je pozdravio svoje pratioce na društvenim mrežama; unetnik voli adrenalinske sportove, Foto:, Facebook /Stefan Milenković

– Sloboda je najvažnija stvar u životu. Sloboda volje, sloboda mišljenja, sloboda da se krećete. To je sve ono što čini ispunjen život, barem meni. Uvek sam bio prilično samostalan, nazavisan. Vodolija sam u horoskopu, sa podznakom Strelca, tako da mi je to esencijalno da se nikada ne osećam sputan u niti jednom smislu.

– Iako, volim raspored i volim da se pridržavam rasporeda. Muzika me uvek inspiriše upravo zbog toga što kao profesija daje slobodu, više nego neke druge, gde ste vezani za satnicu i mesto, za radni dan. Ne znam da li bih mogao da radim nešto drugo, u nekim rigidnijim okvirima. S druge strane kad se svi odmaraju, recimo vikendom, leti ili praznikom, mi tada najviše radimo. Tako da je gorko-slatka ta moja sloboda.

Umetnik već godinama upražnjava jogu, Foto: Facebook / Stefan Milenković
Umetnik već godinama upražnjava jogu, Foto: Facebook / Stefan Milenković

SRPSKI ORFEJ: Sećanje na Rašu Popova

* U slobodno vreme bavite se adrenalinskim sportovima, skačete sa padobranom, idete na duge vožnje motorom… Često se kaže da je za razvoj kreativnosti potrebna dosada. Da li je vama ikad dosadno? Dajete li sebi neko vreme u kojem se odmarate i ne radite baš ništa?

– Mislim da dosada ne postoji. Postoje samo ljudi koji su u tom trenutku dosade, koja je samo interni, ne eksterni faktor. Meni nikad nije dosadno jer ne čekam da mi život donese događaje, nego sam tražim da nešto napravim. Sigurno da te neke pauze, trenuci u vakumu, kada ste tu negde između kreativnosti, između projekata, između obaveza, jesu potrebni. Jer, ako ste inače kreativni i stalno idete napred, onda u tim „sporim“ trenucima osećate da je sve sporo, krivo, da ne radite ništa i ne idete nikuda, da ne stvarate ništa. Samim tim vas to tera da razmišljate o nekim sledećim koracima. U poslu kojim se ja bavim, gde je za uspeh potreban ogroman trud i odricanje, najvažnije je znati da balansiraš upravo između ogromnog rada i odmora, koji služi da bi se smislilo što dalje raditi.

IVAN BEKJAREV: Pisanje pisama kao pedagoška jedinica

Obožava vožnju motorom, Foto: Facebook / Stefan Milenković
Obožava vožnju motorom, Foto: Facebook / Stefan Milenković

– Za jogu ne trebaju nikakvi rekviziti, može se svuda upražnjavati. Joga mi pomaže da budem u centru svega onoga što radim. Energija ima bezbroj oblika, pa i uspeh ima bezbroj oblika. Na karijeru gledam kao na proces, ne na destinaciju. Ostvario sam dosta, nisam se nikada koncentrisao na rezultate u smislu nagrada i priznanja, nego sam se koncentrisao na sebe: svoj rad, kvalitet, kreativnost, a onda vas sustižu i priznanja. Ima stvari koje bih voleo da uradim, ali i dalje to gledam kao proces.

Mile Kekin: Prvi auto koji je samo tvoj, simbol je prave slobode

Stefan Milenković sa suprugom u Grand Kanjonu, Foto: Facebook / Stefan Milenković
Stefan Milenković sa suprugom posetio je Grand Kanjon, Foto: Facebook / Stefan Milenković

* Pre nekoliko godina počeli ste strastveno da plešete tango, a potom i da ga svirati. Čime vas je tango očarao?

– Tango je divan! Počeo sam da plešem pre 6-7godina, a onda sam shvatio da je violina prisutna u svakom tangu. Najčešće tango kao klasičar poimam kroz Pizzaiolu, ali tek na tim milongama, tango večerima, čuo sam mnoge stare majstore iz tridesetih godina, koji su fenomenalni. Oni su verojatno Pizzaioli bili nadahnuće i podloga. Tango je fascinantan u svakom smislu. To je jedna biomehanička, emotivna konverzacija između žene i muškarca. Mnogi odmah gledaju tu neku strast, ali to je stereotipan pogled na tango. Nije on samo strast, nego prefinjena, raznovrsna konverzacija. Nije tango stalno ona mračna i strasna komunikacija, nego često i puna humora. Ples je raznovrstan i fascinantan. Nije lagan, ne može se plesati sa osnovnim korakom. Mnogo je tu finesa. Sad manje plešem nego pre, a nekad sam nosio plesne cipele sa sobom svugde. Unapred bih pogledao on-line ima li možda u gradu gde nastupam neko tango veče, pa bih posle koncerta išao da plešem.

PETAR PECA POPOVIĆ: Operacija kao tehnički pregled

Stefan Milenković na vrhu Dolomita, Foto: Facebook / Stefan Milenković
Na vrhu Dolomita, Foto: Facebook / Stefan Milenković

* Rodili ste se u Beogradu, za vreme rata preselili u Italiju, sa 20 godina u Ameriku, gde i sad živite. Stalno ste putovali, tako je i danas. Gde je vaš dom?

– Dom? Sad mi je baza Champaign, kraj Čikaga. Tu živim skoro deceniju, a pre toga sam bio u Njujorku. Rekao bih da mi je to dom, da je to mesto na kojem osećam da sam došao kući. Tu mogu sam sebi ujutro da napravim kafu iz vlastitog espreso aparata, da sam napravim pahuljice za doručak. Da, tu se osećam kao da sam se vratio kući. Kad živite kao ja, godišnje oko 200 dana na putu, ideja doma je drugačija nego kod ljudi koji žive uobičajan, normalan život.

stefan milenković novi sad fb
Stefan u Novom Sadu, foto: Facebook / Stefan Milenković

–  Često sebe uhvatim, posle probe i koncerta, kako kažem: “Znaš šta, idem ja kući”. I onda shvatim da mislim na hotelsku sobu, jer je to u tom trenutku moja kuća. Ja sam kao puž koji kuću nosi sa sobom na leđima gde god idem. Mislim da je to zajedničko svima koji puno putuju.

– Kad pravim poresku prijavu u Americi, moram navesti sve dane koje boravim van grada, van adrese na kojoj sam prijavljen. To bude od 170 do 200 dana. Leto uglavnom, od maja do kraja avgusta, nisam nikad kod kuće. Zato osećaj doma nosim sa sobom, koliko god mogu. Zdravlje nosim sa sobom, vežbe, rutine, jogu, sve ono što mi treba. Kad živite ovako, kući ne možete ostavljati previše. Kuća vam ne sme biti neophodna, niti vas stalno vući. Jer to znači jedno konstantno nezadovoljstvo. A Beograd je naravno moj grad i uvek ga nosim u srcu.

BRANKA PUJIĆ: Tango je lek za dušu

stefan milenković hvar fb
Ovog leta na Hvaru, Foto: Facebook / Stefan Milenković

* Zasitite li se nekad tog ludog ritma? Jeste li ikada poželeli da odustanete?

– Odustati ne, ali definitivno mi tu i tamo dođu trenuci kad sam umoran od putovanja, stalnih promena, koncerata i definitivno poželim da se sve zaustavi. Ali menadžment tih ličnih energija je nešto što je u našoj profesiji neophodno, nešto što razlikuje i umetnike jedne od drugih, kao i od drugih ljudi. A, i umetnost od drugih poslova koji imaju ustaljen ritam. Mi imamo relativno neuredan ritam rada, spavanja, jela, druženja i kontakta s ljudima uopšte. Svako ima svoje metode kako to održava. Ja sam uvek bio za prirodne metode. Radim jogu i to me vraća u taj centar i onda odatle idem dalje. Kad izgubite tu volju, kad se definitivno umorite od toga što radite, treba možda odustati. Još nisam došao do trenutka potpune zasićenosti. Malih trenutaka ima često, a iz njih isplivam tako što uzmem slobodan dan.

FRANO LASIĆ: Uz “Međede” se lepše živi

Foto: www.stefanmilenkovich.com

– Nedavno sam svirao u Vermontu (SAD), na festivalu, sedam dana pre Dubrovnika. Čini mi se kao da je prošlo od tad godinu dana, koliko se stvari u međuvremenu dogodilo. Onda sam krenuo vozom iz Vermonta do Njujorka, pa na aerodrom, leteo za Evropu, preko Brisela. Sletio sam u Zagreb, vozio za Šibenik. Prvi koncert smo svirali u Šibeniku, zatim Rab, Hvar, Split pa Dubrovnik. Pre koncerta u Kneževom dvoru imali smo slobodan dan, odnosno dan kad nije bilo koncerta. Proveli smo ga putujući, ali onako opušteno, bez misli da se taj dan nešto mora napraviti. Pa smo malo stali u Stonu na ribu. Eto, taj dan odmora mi je dovoljan da sakupim energiju za dalje. I tako između nastupa hvatam po koji dan.

Stefan Milenković
Foto: www.stefanmilenkovich.com

* Koliko je umetniku sa naših prostora delikatno da osvoji inostrano umetničko nebo?

– Teško je svakome, iz bilo koje zemlje da dolazi. Na kraju krajeva sigurno je da neke zemlje podržavaju svoje umetnike više. Mi bismo tu mogli da naučimo neke lekcije od njih. Kao recimo Kanada koja ima kolekciju instrumenata koje daju svojim umetnicima. Ili Koreja, koja je danas sigurno supersila violine, odnosno Kina koja ima fenomenalne pijaniste i u koje investira, jer se oni smatraju kao nešto što reprezentuje celu zemlju.

– Mislim da imamo sve preduslove da radimo isto i ne radi se toliko o sredstvima, novcu, radi se o želji. Tako da u tom smislu nije lako, ali ako treba da napravim neki sumarum svega: karijera se zasniva pre svega na ljudima, na vašim odnosima sa ljudima. Volim ono što radim. Bez toga, bez strasti za vašim poslom, u mom slučaju za strašću za umetnošću i mojoj ljubavi prema violini nemoguće bi bilo uspeti i trajati.

GORAN BOGDAN: Serija „Fargo“ za mene je kao dobitak na lutriji

Svaki boravak u Beogradu, ipak, za Stefana Milenkovića je poseban događaj, bilo zbog mamine „reform-torte” koju pojede celu, bilo zbog druženja sa porodicom, prijateljima, ali i susreta sa publikom.

– Boravak u Beogradu ne može rečima da se opiše jer je to mešavina intime, prisnosti sa publikom, očekivanja, mojih očekivanja od samog sebe pre svega. Sa druge strane tu je ogromna podrška koju naša publika uvek daje umetnicima. Nastojim da dolazim u Beograd dovoljno često da mi ne nedostaje previše stvari. Mislim da ću u trenutku kada mi nešto bude nedostajalo mnogo često, poželeti da budem stalno u Beogradu. Ne isključujem nijednu mogućnost.

stefan milenković u dubrovniku na snimanju spota
Nedaleko od Dubrovnika na snimanju spota, Foto: Facebook / Stefan Milenković

* Kako iz svoje američke perspektive gladate na srpske kulturne prilike?
– Ne znam, teško mi je da budem objektivan, s obzirom na to da sam Srbin, odnosno rođen u Beogradu. Mnoge stvari koje možda sa strane zaista deluju neobično, čudno, meni nisu toliko neobične. Jer, ja sam ipak odavde ponikao, tako da ih gledam potpuno normalno.

SAŠA MATIĆ: Šareni svet iza crnih naočara

* Osim koncerata bavite se i podučavanjem. Profesor ste na Fakultetu muzičke umetnosti Univerziteta Ilinoisa. Držite i master class seminare za mlade violiniste. Kako pristupate mladim umetnicima, koji često nemaju ni dovoljno samopouzdanja ni dobru tehniku? Da li je talenat najvažniji?

– Sve zavisi. Talent, rad i onda ambicija. Za uspeh sve to treba biti objedinjeno. Ne smatram da je moja uloga u tome da ja nekoga obeshrabrujem. S druge strane smatram da je moj zadatak da izvedem osobu na put koji je najbolji za nju, šta god to bilo. To se može razlikovati od onoga što su oni zamislili u početku, ali i dalje je pretpostavka da će studenti doći pomalo uplašeni, da u suštini ne znaju.

– Lako je njih preplašiti, zato im nikad ne pristupam tako tvrdo. Talent je veoma bitan, da, ali važniji je rad. Mnogo češće sam video da neko ima izuzetan talent, ali ne i disciplinu, pa ne postigne ništa u smislu profesionalnog bavljenja muzikom. Video sam mnoge koji možda nisu imali tako izuzetan talent na početku, ali su bili redovni u vežbanju i postigli su mnogo. Tako da ako bi trebalo da biram između užasno talentovanog i ljenog, i onog manje talentovanog i disciplinovanog učenika, izabraću ovoga drugog. Jako su bitni i talent i rad.

Foto: www.stefanmilenkovich.com
Foto: www.stefanmilenkovich.com

DEJAN CUKIĆ: Umalo sam izgubio vid

Posle koncerta održanog na Kotor art festivalu, Milenković je otputovao na zakazani resital u Italiji, a onda je nekoliko nedelja slobodan. U septembru opet ima gust program. Između ostalog nastupiće u Beogradu na ArtLink festivalu, a 27. septembra sviraće na Cetinju. kako je izjavio za “Politiku”, ako se sve kockice spoje, njegov novi nastup u Beogradu mogao bi se očekivati već krajem godine.

– Priroda uopšte umetnosti jeste da se deli. Neću da kažem da umetnost ne postoji ako se ne deli sa drugima, ali definitivno joj je manja vrednost ako se ne deli sa što više i ljudi, i publike, i zemalja i uopšte kultura. Na tom mestu gde se recimo susretnu dve kulture, dva mišljenja, čak nekada i dva različita mišljenja, nastaje magija. Teško je dobro raditi bilo šta, ako stremite najboljem je izuzetno teško, a onda održati to je još teže. Tako da svako ko stremi bilo kojem maksimalnom rezultatu mora da uloži ogroman rad. Održati se na toj lestvici godinu dana, ili deset, odnosno decenijama nije lako jer to podrazumeva ogromnu konstantnu kreativnost, disciplinu i rad. Poštujem svakoga ko dugo radi nešto dobro.

Stefan Milenković
Foto: www.stefanmilenkovich.com
Rođendanska čestitka
 Od brojnih anegota sa putovanja, Milenković je za “Lola magazin” ispričao jednu sa proslave rođendana.

– U januaru sam slavio rođendan i te večeri trebalo je da sviram Betovenov koncert u Trentu, u Italiji. Taj koncert ima predivan i relativno dug uvod, ali sam već bio spreman za to i mentalno u “svetu” Betovena. Kada se sala umirila i dirigent dao znak, orkestar je počeo da svira “Happy Birthday to You”. Umalo mi nije ispala violina od iznenađenja, pogotovu što Betoven počinje veoma tiho i delikatno, a ovo je grunulo na sav glas!

E. A. Izvor: dubrovnik.net / Politika

POSTAVI ODGOVOR

Molim vas unesite vaš komentar
Molim vas upišite vaše ime ovde