SAŠA MATIĆ: Šareni svet iza crnih naočara

0
1163

Popularni muzičar Saša Matić kaže da uživa u životu i tvrdi da mu nikada ništa nije manjkalo. To što je slep, nije je ga sputalo da vozi motor i čamac.

Matić je ponosan je na sve što je do sada postigao, Foto: Promo

Na estradi je deceniju i po. Iz godine u godinu niže uspehe, hitove, puni dvorane i hale, osvaja priznanja, ima sve brojniju armiju obožavalaca. Saša Matić ponosan je na sve što je do sada postigao i nastavlja ka svojim zacrtanim ciljevima. Živi sa porodicom, suprugom Anđelijom i njihovim ćerkama Aleksandrom i Tarom. Omiljen je među kolegama. Druželjubiv je, komunikativan, spreman na šalu, pričanje viceva, imitacije. U poslu – perfekcionista. Uvek tačan, precizan, predan.

SAŠA MATIĆ: Neopravdani zbog Šabana Šaulića

– Nisam imao za čim da žalim, možda jedino što sam odbio neke dobre pesme, koje su kasnije otišle kod drugih pevača – kaže skromno Saša, pa nastavlja o prijateljima:
– Imam brojne prijatelje na estradi, ali i van nje, pa zato mislim da sam upravo zbog toga najbogatiji čovek na svetu. Nemamo mnogo vremena za česta druženja, ali kada se okupimo, bitno je da se ono iskoristi na najbolji način. Prijateljima se dajem 100 posto, ali volim da mi se to na isti način i vrati.

LADO LESKOVAR: Jugoslovenac, prijatelj prvih dama
Blizanci su kao deca bili živahni i neustrašivi Foto: Instagram/Saša Matić
Blizanci su kao deca bili živahni i neustrašivi Foto: Instagram/Saša Matić

Za Sašu i njegovog brata blizanca Dejana Matića, moglo bi se reći da su znatiželjne osobe vedrog duha, uporni borci, i to od kako su se rodili. Blizance kao da je kopkalo šta se sve to krije na ovom svetu, pa su u njegovo ispitivanje i osvajanje krenuli pre očekivanog rođenja. Nije im bilo lako, ali sa širokim osmehom na licu, neverovatnim entuzijazmom i elanom, grabili su krupnim koracima napred.

„Lažov notorni“ duet Saše Matića i Cece Ražnatović

– Naši roditelji su se bavili sličnim poslovima, pa je tako otac Zoran, koji je od Obrenovca, kao terenac građevinac došao u Drvar, gde je zavoleo svoju koleginicu, našu majku Dragicu. Venčali su se, tata se naselio u tazbinu, a uskoro se porodica proširila, stigoše dvojica sinova. Majka se porodila pre očekivanog termina, u šestom mesecu trudnoće u bihaćkom porodilištu. Kako 1978. bolnice nisu bile opremljene kao danas, nas su prebacili u Zagreb. Jer, smo nas dvojica neko vreme morali da budemo u inkubatoru – priča Saša, pet minuta stariji brat.

JK premijerno izvela dva dueta – „Bankina“ sa Lukasom, i „Ostavljam te“ sa Azisom
Braća Matić kao klinci u Drvaru, Foto: Instragram/Saša Matić
Braća Matić kao klinci u Drvaru, Foto: Instragram/Saša Matić

Nažalost, sve to je ostavilo teške poslednice po dečake – oslepeli su. Međutim, od braće Matić nikada u razgovoru nećete osetiti, a kamoli čuti, da to doživljavaju kao svoj hendikep ili nešto zbog čega bi trebalo da imaju poseban tretman. Obojica tvrde da su odrasli kao sva ostala deca, da im ništa nije manjkalo, i da je njihov svet uvek bio šaren bez obzira što nose crne naočare.

Ludovanja na motoru
Zvezdaš i Partizanovac
Dejan Zvezdaš i Saša Partizanovac

Od malena su imali razna interesovanja, a upornošću su se trudili da sve želje i realizuju. Uspeli su čak da ubede svoje roditelje da im kupe motor!
– Kao klinci igrali smo se sa našim drugarima i bili uvek ravnopravni u igri. Slobodno mogu da kažem da smo bili omiljeni u društvu. Nije bilo šanse da ekipa, na primer, krene u vožnju bicikla ili na bazen, a da ne svrate u našu kuću i pozovu nas.

– Kao tinejdžeri, brat i ja smo se “zapalili” za motore. Pošto smo danima u kući pričali samo o dvotočkašu, kukali da ga imamo, verovatno smo bili toliko dosadni da je otac morao da nam kupi jednog “torija”. Znali smo teren oko kuće i dobro nam je išla vožnja. Pogotovo Dejanu, koji je bio po rečima rodbine i prijatelja, pravi maher u tome. Ja sam na samom startu imao peh. Kada sam prvi put seo na motor, na očigled brojne familije i komšiluka, dao sam gas i naleteo na brdašce na putu. Odleteo sam u jendek, motor na drugu stranu. Na sreću, težih posledica nije bilo – smeje se i priseća Saša.

Superfinale „Zvezda Granda“ 28. juna u Beogradu, pripremaju se brojna iznenađenja
Sa Milovanom Ilićem Minimaksom, Foto: Z. K. Munja
Sa Milovanom Ilićem Minimaksom, Foto: Z. K. Munja

Da su braća Matić izuzetno muzikalna, bilo je svima jasno još kada su dečaci prohodali. Saša, koji je pokazivao veće interesovanje za muziku, od bake je kao trogodišnjak na poklon dobio malu rusku harmoniku sa 16 basova.

– Čim bih ujutro ustao, kačio bih kaiševe instrumenta na ramena i počinjao da sviram harmoniku. Bio sam samouk, ali već tada je bilo jasno da ću ići u muzičku školu. U početku Dejan nije mario toliko za svirku, ali brzo se i on “zarazio”. Nas dvojica smo sa četiri godine pevali “Druže Tito, mi ti se kunemo” u dva glasa, ja vodeći, a Deki tercu – priča Saša i dodaje da im je najgora kazna bila kada bi roditelji “zaplenili” instrument:

Snezana Đurišić objavila spot za pesmu „Posle tebe ti“

– Kad smo malo poodrasli, dobili smo klavijaturu. Vežbali smo od jutra do mraka. Bila je to ljubav, zadovoljstvo, igra. Kad god bismo u školi imali loše ocene ili bismo napravili neku glupost, “informativni” razgovori i batine nisu bili potrebni, jer bi majka samo uzela instrument, a otac bi ga odneo u podrum. I tako bi bilo dok se ne popravimo u školi ili ne “odrobijamo” ono što smo zgrešili. Veoma efikasno, nema šta!

Patnja zbog odlasku iz Drvara

Rodni Drvar ima posebno mesto u srcu Saše Matić. Napustio ga je sa 7 godina, a gotovo deceniju je patio za njim.

Na snimanju spota "Zabranjena ljubav", Foto: Facebook/Saša Matić
Na snimanju spota “Zabranjena ljubav”, Foto: Facebook/Saša Matić

– Imali smo divno detinjstvo u Drvaru, a i bilo je to neko bezbrižnije vreme kada je svima bilo bolje i lepše, sa manje briga i problema. Mnogo nam je bilo teško kada smo shvatili da se selimo. Trebalo je napustiti društvo, komšiluk, mnogo toga dragog. S jedne strane radovali smo se odlasku u veliki Beograd, koji je imao toliko toga da nam pruži, ali sve je to bila jedna ogromna nepoznanica i neizvesnost.

GORDANA STOJIĆEVIĆ JANKOVIĆ: Muzikalna veterinarka

– Patili smo dugo za slobodom i širinom koju smo imali u Drvaru. Kako nam je bilo teško kada smo hteli u prestonici da izađemo iz našeg doma na Karaburmi, a majka bi rekla da nas ne pušta napolje sve dok se otac ne vrati s posla. Kuku, ko će toliko da čeka, kao da smo bili u zatvoru. Jedva smo čekali praznike i raspuste da otputujemo u naš Drvar. Najviše bi se ljutila profesorka klavira, koja je negodovala leti, pitajući nas kako možemo sebi da priuštimo takav luksuz da tri meseca ne vežbamo svirajući klavir. Godinama je otac sredinom septembra pozivan kod razrednog starešine u osnovnoj školi na razgovor. Morao je da sluša pritužbe na sinove, pošto smo bili totalno odsutni na časovima, jer smo i dalje u mislima bili na raspustu u Drvaru.

Sa proslave rođendana ćerkama 2016., Foto: Facebook/Saša Matić
Sa proslave rođendana ćerkama 2016., Foto: Facebook/Saša Matić

Vremenom je Saša i Beograd zavoleo, pa sad kaže da je to najlepši grad na planeti. Njegov je i ne bi ga napustio ni za šta na svetu. Braća Matić su išla paralelno u osnovnu i u nižu muzičku školu u Zemunu, a potom su upisali muzičku gimnaziju. Dejan je kasnije postao i student Muzičke akademije, ali ju je napustio na drugoj godini.

BOBAN RAJOVIĆ: Hipohondar, ali uvek u top formi

– Dejan je bio savesniji đak, imao je bolje ocene, i za razliku od mene, njemu su išle prirodne nauke. Pošto sam sa 16-17 godina počeo da sviram i pevam po klubovima i kafanama, osladilo mi se da tako zarađujem džeparac. Postao sam nekako važan, vuklo me je nešto tom načinu života i znao sam da neću nastaviti školovanje studirajući na Akademiji. To nije bilo po volji roditeljima, posebno ne ocu. Ali pomirili su se nekako i sa tim.

Očev šamar
Iz emisije "Nikad nije kasno", Foto: Z. K. Munja
Iz emisije “Nikad nije kasno”, Foto: Z. K. Munja

Pregršt je anegdota iz školske klupe.
-U osnovnoj nam je matematiku predavao Zoran Mojsilović, svestran čovek, koji je držao do patrijalhalnog vaspitanja i mnogo je voleo muziku. Dejan je “razvaljivao” matematiku, a ja sam bio duduk. Profesor postavi zadatak, Deki ga iz cuga reši, dok sam ja muku mučio. Ali, matematičar je znao da lepo sviram, pa me je često pozivao u zbornicu gde je bio klavir.

Učesnik TLZP i bivši ministar kulture

– Jednom je trebalo da popravim ocenu, a on me pita znam li pesmu “Prva ljubav” od Đorđa Balaševića. Pošto sam negativno odgovorio, profesor mi zapevuši:”…tad još ništa nisam znao, i još nisam verovao da na svetu tuge ima…” Velim ja poznato mi, al’ ne znam da je sviram, niti ceo tekst. A onda će meni profesor:”Bre, Aco, kako ne znaš tu?! U poverenju, ’ajde za sledeći čas da je naučiš, kao i stavove podudarnosti trouglova, pa da popravimo ocenu. U zavisnosti šta i kako savladaš, možeš da dobiješ 3, 4…” Posle nekoliko dana, ja spreman za odgovaranje. Prvo u zbornici otpevam i odsviram zadatu pesmu, profesor se sav raznežio. Kaže popravio sam ocenu, ali propitao me je i ono o trouglovima, čisto reda radi. Voleli su nas i profesori i đaci, izlazili su nam u susret, pomagali oko onih naših mašina sa brajovom azbukom.

Aleksandra Kovač otpevala još jedan narodnjak i posvetila ga „južnjacima“
Druženje sa prijateljima, Foto: Facebook/Saša Matić
Druženje sa prijateljima, Foto: Facebook/Saša Matić

– Divan je bio i profesor solfeđa, Nikšićanin Miodrag Abramović. On bi mi već na polugodištu zaključio 5 za kraj godine. Bez greške sam pogađao svaki ton koji bi on odsvirao. Jednom je on tako svirao, ja pogađao D, C, GIS. Odsvira onda skroz dole sub kontru na klaviru, koju je bilo gotovo nemoguće pogoditi. Iz drugog pokušaja pogodim, a on će mi ljutito kako nisam to uspeo iz prve. Rekao sam da je to bilo teško, pošto mu klavir nije naštimovan. Mrmljao je, negodavao, ali kada sam popodne došao da nešto provežbam u tu učionicu, nisam mogao. Rekoše mi da navratim kasnije, jer je tu klavirštimer. Eto, poslušao me profesor i doveo majstora.

Milica Todorović i MC Janko objavili spot za „Ljubi me budalo“

I danas Saletu zabridi obraz kada se seti kako ga je otac pljusnuo ispred učionice, pred celim razredom:
– Uf, hteo sam tada u zemlju da propadnem od srama i stida. Imao sam 17 godina, a tata mi je odalamio šamar da mi je zvečalo tri dana u glavi. I to pred celim društvom! Otac je neplanirano stigao ranije sa rada u Švajcarskoj i odmah navratio u školu da nam proveri ocene. I prvo, pa kod profesora klavira. Za koga sam ja rekao kako nikako da mi posveti pažnju, pošto sprema vožački ispit, a zapravo na čije časove nisam išao od septembra do decembra! Tata ga pitao za mene, a ovaj kaže baš dobro da su se videli, jer i njega zanima kako sam ja, pošto me mesecima nije sreo. Sve je bilo u trenutku jasno, a ja sam ubrzo shvatio koliko tešku ruku ima moj otac.

Miljenice Aleksandra i Tara
Porodica na odmoru, Foto: Facebook/Saša Matić

O prvim ljubavima i devojkama Sale priča tek “na kašićicu”. Priznaje da se udvarao i šarmirao obično preko muzike, svirajući i pevajući nežne note, kao i pričajući viceve. A u tome je pravi maher. Baš kao i u imitiranju. Nema osobe iz njegovog okruženja koju nije “skinuo”.
Saša je već 14 godina u braku sa Anđelijom, simpatičnom i dragom crnkom vitkog stasa. Imaju dve ćerke, Aleksandru i Taru.

– Dobra su deca, skromna. Očinstvo me promenilo. Ranije sam sa društvom često ostajao do ranih jutarnjih sati, ali od kada je Aleksandra došla na svet nešto me vuče da ranije odem kući i budem sa porodicom. Divan je osećaj kad osetim ćerkine glavice na svojim ramenima. Tri veoma bitne stvari koje možemo naučiti od dece su: da budemo veseli bez razloga, da budemo uvek nečim zabavljeni i da se svom snagom zauzmemo za ono što želimo.

Redovna rekreacija
Na reci sa društvom vozio je čamac, Foto: Instragram/Saša Matić
Na reci sa društvom vozio je čamac, Foto: Instragram/Saša Matić

Saša se svakodnevnog rekreira. U stanu ima pokretnu traku i čim ustane započinje trening trčanja.

– Uživam u tome! Kad završim sa rekreacijom, ja sam “gola voda”. Pre neki dan razgovaram sa komšijom, pa mu kažem kako sam se baš iscrpeo trčeći na traci. On me sluša, pa bi da uteši i veli kako treba čovek sebe da natera na takve stvari. Ma, nije meni to muka, nema prisile, ja to volim! Trening mi je potreba, kao da jedem. Obožavam i plivanje, i kad god mogu idem na bazen – kaže Saša, koji je zakleti nepušač.

Partizanovac i Zvezdaš

Braća Matić prate sportska dešavanja, ali navijaju za različite klubove – Saša je Partizanovac, a Dejan Zvezdaš.
– Ako smo blizanci, ne znači da moramo da navijamo za isti tim. Jedino kada igra reprezentacija, tu se slažemo, i svim srcem smo uz naše – kaže Saša.

Prvi album, prvi koncert
Gde Saša zapeva, atmosfera je za pamćenje, Foto: Facebook / Saša Matić

Prvo diskografsko izdanje za Sašu Matića uradili su Marina Tucaković i Aleksandar Radulović Futa. Album “Maskara” bio je po mnogo čemu specifičan. Prvenac u Matićevoj karijeri imao je nesvakidašnju promociju. Pevač na početku karijere upriličio promociju-koncert. Dvorana Doma sindikata bila je dupke puna 4. juna 2001. U publici brojni pevači, muzičari, kompozitori, estradnjaci. Svi su došli da podrže novajliju i požele mu uspeh u daljem radu. A, već na prvencu Saša se oprobao i kao kompozitor pesme “Bolje da me ubila”. Poslednjih godina sve više komponuje i na tom polju dobija odlične kritike stručnjaka i publike.

Osvojio je brojna priznanja tokom karijere, Foto: Z. K. Munja
Jedna pesma, dve festivalske pobede

Saša je učestvovao na Budvanskom festivalu, a potom i u Ohridu na “Ohridskim trubadurima”, iste godine 2003. i sa jednom pesmom “Moj grad”, uzeo dve pobede!
Pobedio je i 2006. na Prvom Grandovom festivalu sa kompozicijom “Sve je na prodaju”, a 2010. za numeru “Nije ljubav trag na hartiji” pripala mu je prva nagrada žirija Trećeg Grand festivala.

Dragana Dušanić

POSTAVI ODGOVOR

Molim vas unesite vaš komentar
Molim vas upišite vaše ime ovde