ZORAN KOSTIĆ CANE: Ja sam pećinar-roker

0
399

Već godinu dana šire se glasine o raspadu “Partibrejkersa”, jednog od najvažnijih rock bendova na ovim prostorima. Međutim, grupa je to demantovala na najbolji mogući način – svojim nastupima. Za doček Nove godine svirali su na Trgu od oružja u Kotoru, u okviru manifestacije “Rock New Year – Kotor 2018”, a 19. januara na zagrebačkom muzičkom festivalu “Brijačnica” u Boćarskom domu.

partibrejkers Zoran Kostić Cane
Foto: Promo

Frontmen Zoran Kostić Cane pred svaki nastup benda u medijima poziva pubiku da zajedno naprave dobru atmosferu i da se raduju životu uz dobru muziku. Pevač je uz gitaristu Nebojšu Antonijević Antona decenijama konstanta benda “Partibrejkers”.
Uoči koncerta na “Brijačnici”, mnogi hrvatski mediji naveli su da su rokeri iz Beograda, “Brejkersi”, među omiljenim bedovima iz regije hrvatskoj publici.

„Škrtice“ zatresle krcatu „Amerikanu“ i zagrejale emocijama i energijom

– Bilo bi bez veze da nas ne vole posle toliko godina. Dolazimo sa svojim repertoarom, porukama, ritmom i energijom. A, zagrebačka publika to voli još od onih prvih dana – 1983. godine – rekao je Cane za “Večernji list”.

zoran kostić cane partibrejkersi
Foto: Facebook / Partibrejkers

* Dosta toga se promenilo od 1983. Možemo li uopšte uporediti scenu nekad i sada?
– Probe sa “Brejkersima” izgledaju kao da ne želimo dozvoliti da se ugasimo u sebi. Stalno pališ tu kotlovnicu energije koja te drži vitalnim. Muzika je fizički napor i drži te u stanju životne spremnosti, da si prisutan u životu. Mnogi ljudi više nisu prisutni u svom životu, nego žive od onog što im drugi daju i u teškoj su situaciji ako žele razmišljati. Nisu više vlasnici svog života. Ako živiš od muzike, imaš pravo na svoje mišljenje i pravo na obraćanje ovom svetu koji tumara, ide, a ne zna kuda je krenuo. Lepa je to stvar, imati bend. Nikad nisam bio u vojsci, ni igrao fudbal i košarku. Uvek sam imao bend, svoju grupu ljudi koje je vodila ista ideja: da se dobro provedemo, dobijemo neku lovu, kažemo svetu što mislimo i pokažemo mu da postojimo.

Anton iz „Partibrejkersa“ predstavio samostalni album

* Na albumu “Sirotinjsko carstvo” u istoimenoj pesmi pevate kako i “pošten čovek može ispasti budala ako igra igru bez morala”. Kod vas to nikad nije bio slučaj?

– Muzika nudi identifikaciju i stav, ono o čemu pevamo u pesmama. Pre smo teško pisali, trebalo nam je tri godine za 10 tekstova, a da što više odole vremenu, ne zastarevaju. Bitno je da pesme uvek imaju istinitost i životnost. Šta treba da napravim? Ne mogu napustiti ideju da smo jedan od retkih rock’n’roll bendova i sada zadovoljiti tržišnu vrednost. To su gluposti! Ne mora se ništa. Mora se samo umreti. A mi gledamo da se ne obrukamo do smrti. Ne opravdava te količina hitova, nego koliko si emocija pružio kroz neku pesmu i pomogao čoveku u nekom trenutku da izdrži uz tvoju pesmu. Važno je koliko si uspeo da odgajiš publiku da ti na koncerte ne dolazi drogirana i pijana, da budu uz tebe, ne samo kao idolopoklonstvo. Ne treba mi da me danas slave, a sutra skidaju glavu. Danas se retko ko obraća ljudima na način da im kaže kako bi trebalo da misle svojom glavom. Vreme je straha i sugestije, vreme koje obeshrabruje. Živimo umetno vreme. Ubrzavaju nas da ne bismo znali ko smo i šta smo, da bi lakše vladali nama.

Dvodnevni novogodišnji rok spektakl u Kotoru

partibrejkers Zoran Kostić Cane Anton
Foto: Promo

* Nažalost, neke se situacije ne menjaju, jer ljudi na ovim prostorima kao da su navikli na svađe i podele…

– Svi mi koji govorimo narodnim jezikom smo primitivni. Nismo se mogli uzdići jer su nas uvek rušili. Stalno neki ratovi, zbegovi, neko je nekome kriv. Mi smo suviše mali. Nama upravlja birokratija, koja preko naših leđa ostvaruje svoje planove. Nije važno jesu li to lokalni ili svetski moćnici. Možemo da biramo, ali odgovor je isti: nekulturni smo i zato je ovako. Ali nismo nekulturni zato što ujutro ne slušamo Šostakoviča ili Rubinštajna, nego zato što ništa ne znamo da sačuvamo. Ne znamo da otkrijemo šta nam je korist, a što šteta. Radi se o tome da smo suviše sj***… na ovim prostorima. Svašta je prešlo preko nas.

Belgrade Beer Fest: 360.000 posetilaca u prva tri dana

* Imate sina od 25 i ćerku od 13 godina. Kakve ste njima savete dali?
– Bilo što da im kažem, oni će drugačije napraviti dok ne osete na svojoj koži. Isto što su meni moji roditelji govorili, a sigurno i vama vaši: budi dobar i dobro će ti se vratiti. Važno je i da se brinu o sebi, i ne zavise o drugom. Rekao sam im da razviju moć razmišljanja. Znanje vam niko ne može uzeti! Međutim, ispada da im uvaljujem strah za njihovu budućnost. Nažalost, oni ne znaju za bolje. Rođeni su i žive u sranju. Svet koji im ostavljamo ne vredi ništa.

ZORAN PREDIN: Malo sam i Turčin, što je okej

partibrejkers Zoran Kostić Cane
Foto: Facebook / Partibrejkers

* Pa dobro, sigurno ste mogli na njih da utičete da slušaju kvalitetnu muziku?
– Naravno. Moja ćerka ide u muzičku školu, trenira plivanje. U našoj se kući ne sluša turbofolk. Kad vrti programe na TV, svaki se put zgrozi kada vidi nakićene i svetlucave rugobe. Grozi se i kad njene drugarice to slušaju, ali znate kako onda bude? Ko odudara, taj zaudara u ovoj sredini koja aplaudira glupostima.

50 godina stvaralaštva Petra Pece Popovića

* Vama zato ne nedostaje materijala za nove pesme. Album grupe “Škrtice” bio je pravo osveženje na muzičkoj sceni.
– Kada čovek radi jednu te istu stvar, toliko se formira da na kraju počne odumirati u sebi. Ovo su neki drugi ljudi i drugo viđenje stvari. Mislim da smo na dobrom putu, pripremamo i drugi album. To su stvari koje imaju svoje uporište i koren. Idemo dalje pa ko zna dokle ćemo stići.

* Osim vas, i vaš gitarist Anton predstavio je solo materijal. I on je, dakle, u kreativnom zanosu.
– To nam je jedino preostalo. Ako sedite kod kuće i ne radite ništa, polako atrofirate. Kad je tvoja uporišna aktivnost napadnuta, morate se braniti. To je kao kad imate prehladu pa se morate braniti. Tako i mi non-stop sviramo da ne atrofiramo. Evo, sad smo počeli da sviramo i neke pesme koje nismo odavno izvodili. Recimo, pesma “Hej, ti, dole u mraku” napisana je 1985. i sigurno je opet aktualna.

Ljubav i mir: Slađana Milošević i riječki bend „Whiteheads“ snimili „Na Badnju večer“

zoran kostić cane partibrejkersi
Foto: Facebook / Partibrejkers

* Kako vam je onda kad vidite da te vaše starije pesme peva publika koja se nije ni rodila kad su one nastale?
– Zabrinuo bih se da mi dolazi samo gerijatrija. Malo mi je frka da se deci ne ošteti sluh. A imate situaciju da roditelji koji nas slušaju godinama na naše koncerte dovode svoju decu. Dobro je da dolaze klinci od 15-16 godina. Oni imaju poštovanja prema tome. Deca su dobra dok ih mi ne pokvarimo. Većina tih klinaca ne shvata našu muziku jer nema uporište u porodici. Nama je najbitnije da vidimo dobru energiju u publici. Evo, za Novu godinu svirali smo u Kotoru. Bilo je ekipe iz Sinja, Splita, Dubrovnika, Bihaća, Novog Sada. Bilo je prekrasno. Dosta je ljudima destrukcije, oni hoće zrno normalnosti, jer to nas spašava u moru idiotluka. A mi dobijamo tu normalnost od publike. I to je ono što nam je drago.

Novi spot grupe „Van Gog“ za pesmu „Neumeren u svemu“

* U Srbiji se rock-scena razbuktala proteklih godina, tu “Repetitor”, “Straight Mickey & The Boyz”, “Artan Lili”…
– Nije problem u bendovima, nego u infrastrukturi. Loši menadžeri koji tek počinju pa misle da su pokupili svu pamet sveta. Nema ni kvalitetnih rock-stanica, kao ni rock-časopisa. Uvek je bilo to da se u rock bolje razume ekipa koja nikad nije bila na sceni. Ne ulaže se novac. Šibaju nas do iznemoglosti, a ne ulažu ništa. Odmah ti ljudi misle da su veći od muzičara. A bavljenje muzikom težak je posao.

Grupa „Disciplin A Kitschme“ objavila na duplom vinilu album „Opet.“

* Pratite li situaciju na hrvatskoj sceni?
– Slabije. Nemam te kompjutere. Ja sam pećinar-roker. Ljudima je postalo normalno da uključe kompjuter i da kopaju po tuđem smeću. Sve te informacije koje ničem ne služe osposobljavaju te da budeš nesposoban. To smo sve opisali na albumu “Škrtica”. To se sigurno događa i Baretu kod vas.

Koga bi zanimala moja autobiografija?

zoran kostić cane škrtice
Cane je sa “Škrticama” nastupio prošlog leta na Berr Festu, Foto: Beer Fest
* Jeste li ikad razmišljali da napišete neku knjigu? Autobiografiju?
– Autobiografiju ću odneti sa sobom u grob. Ne bih je nikad uradio. Nemam ja tih umetničkih pretenzija. Ja sam sad na malom raskršću, jer mnogo toga sam rekao, a malo toga mi se dešava. I onda počinjem da objašnjavam. Postaju mi pesme sve šire, umesto da budu sve više. I sad moram samo da pazim da se ne ponavljam. Ja bih da ćutim, a moram da pevam. O tome se radi. O obraćati se životu. Kad se obratiš životu, obraćaš se i ljudima. Planiram da se ne izblamiram. Da se što dostojanstvenije parkiram negde… I koga bi zanimala moja autobiografija? Najvažnije su te pesme što su ostale. A da buka i bruka nek’ ostanu napolju. Dao sam gomilu intervjua. Sve je objavljeno. Tu sve ima. Pa k’o hoće… Ja sam više narativan tip. Nisam neko ko sedne i piše. Imam svoju priču koja je nekad ovakva, nekad onakva. Nekad sam jednostavan, nekad se iskomplikuje. Zapitaš se nekad svašta. Zapitaš se šta autor hoće da kaže u biografiji.
– Ja nisam ni nostalgičan. Sećam se kad sam pravio onu knjigu o “Partibrejkersima”, kad sam vadio materijal iz ormara, to mi je bio užas. Gledam neke slike kad sam imao 16-17 godina… Nemam ja ništa od toga. Zašto treba da se prisećam nekih stvari koje mi muku stvaraju? Ma, jebo bre to. Kao neka reminiscencija, pa će da peremo prošlost, a fleke su sve izraženije i izraženije. Što više trljamo, to više smetaju. Jebeš autobiografiju. Živela muzika! Živeo živ čovek!

E. A. / Izvor: Večernji list / Ravno do dna

POSTAVI ODGOVOR

Molim vas unesite vaš komentar
Molim vas upišite vaše ime ovde