TIHOMIR STANIĆ: Nema toliko nagrada koliko ima dobrih glumaca

0
47

Film “Delirijum tremens” reditelja Gorana Markovića otvorio je 54. Filmske susrete u Nišu. Glavnu ulogu, glumca Dagija, tumači Tihomir Stanić.

TIHOMIR STANIĆ: Nema toliko nagrada koliko ima dobrih glumaca
Tihomir Stanić, Foto: Dušan Milenković / FEST

Posle “Turneje” i “Falsifikatora”, još jedan Markovićev komad je tako prešao na platno. Film “Delirijum tremens” posvećen je Predragu Ejdusu, koji je dugo igrao naslovnu rolu u istoimenoj pozorišnoj predstavi, i čija je ideja bila da se snimi film. Kako je Marković izjavio, kada su počeli da snimaju, Ejdus je treći dan nakon toga umro. Reditelj i Tihomir Stanić su imali tu senku smrti sve vreme i pokušavali su da rade kao da je sve u redu i kao da je Peca Ejdus živ.

GORAN MARKOVIĆ: Film “Delirijum tremens” bila je ideja Pece Ejdusa

*Koliki je to bio izazov za vas i jeste li imali dilemu da li da prihvatite ulogu ili ne?
To je izuzetno napisana uloga i jedna retka prilika da čovek bez stida otvori dušu i pokaže sve svoje osobine, ne samo vrline nego i mane. Poverenje koje sam ja imao u Gorana Markovića i koje je on imao u mene, iskustvo koje imam u dosadašnjem radu pomoglo mi je da bez ikakvih ograničenja, treme, i bez svesti o nekoj velikoj odgovornosti. Bilo mi je zadovoljstvo dok sam to radio, zadovoljstvo dok smo igrali, zadovoljstvo svaki put s publikom kad se sretnem koja to gleda. U filmu je mnogo odličnih glumaca, a sama priča tiče se svih nas. Tiče se i ljudi koji nisu glumci, jer priča univerzalnu priču o potrazi sa ostvarenjem neke životne harmonije – objašnjava Tihomir Stanić.

Film “Delirijum tremens” Gorana Markovića od 29. avgusta u bioskopima

*Mefisto u “Faustu”, kralj Aleksandar Obrenović, direktor policije Marjanović u seriji “Ubice moga oca”… uloge su po kojima vas publika pamti. Rekli ste da je uloga Dagija u “Delirijum tremensu” ipak uloga života.
– Nisam to ja rekao, to drugi kažu. Dobio sam nekoliko nagrada za ovu ulogu, što nije ni toliko značajno, ali da će to da mi otvori mogućnost da uradim nešto drugačije ili nešto tako uzbudljivo. Možda će i drugi reditelji doći u poziciju da mi veruju na način kako je verovao Goran Marković.

54. Filmski susreti: Gorici Popović uručena Nagrada “Pavle Vuisić”

*Vaš stav je da glumačka profesija ima smisla ukoliko se bavite temama koje utiču na građane. “Delirijum tremens” jeste jedna od njih. Jeste li vi tražili ulogu ili je uloga tražila vas?
– Uvek uloga pronađe vas. Ta uloga koju odigrate samo je ona bila vaša. Ja sam davno uspeo da raskrstim sa sobom da ne budem ljubomoran, zavidan i nesrećan što neko drugi igra neku ulogu i da ne mislim kako bih ja to umeo bolje. Samo one uloge koje su meni pripale smatram svojim. Sve što sam odigrao smestim tamo gde mu je i mesto, u prošlost i da svaki put svaku ulogu radim kao da mi je prva. Samo ta strast “prvog poljupca” je ono što me zanima i u pozorištu i na filmu.

Pala poslednja klapa druge sezone TV serije “Psi laju vetar nosi”

*Kao dokazani umetnik poslednjih godina ste izuzetno angažovani.
– Jedna od mojih uloga koju jako volim je uloga Stavre u seriji “Psi laju vetar nosi”. Meni najdraža uloga, iako mi u porodici kažu da nisu te uloge za mene i da sam ja za nešto ozbiljnije. Volim da se oprobam u svim žanrovima. Pokušam, pa nekad uspem, nekad ne uspem, ali to nije tako važno, važna je igra sama. Dok traje igra i ta radost stvaranja, to je važno. Nekad to bude prepoznato, nekad prođu godine, decenije, pa onda ljudi kažu, jao kako je ovo dobro, ne vide odmah.

Snima se: “Ubice mog oca 4”, nova dinamika i neka nova lica

*Među pet filmskih naslova koji su se našli na spisku srpskog kandidata za američkog Oskara čak su četiri koje će niška publika imati priliku da vidi na Filmskim susretima. Kakva su vaša očekivanja?
Nadam se da će proći. O tome odlučuje posebna komisija, a odluku ćemo znati sredinom septembra. Ljudi koji glasaju, koji biraju i odlučuju jesu ljudi iz branše i verujem da će film biti prepoznat, zato što je tema univerzalna. I u Americi nema razlike između nas. Mislim da će ih se ticati jednako kao i nas ovde. Voleo bih da “Delirijum tremens” bude izabran. A i ako ne bude, bože moj, sve je to život.

Umetnost sećanja: 6. Antika fest na arheološkom lokalitetu Feliks Romulijana
TIHOMIR STANIĆ: Nema toliko nagrada koliko ima dobrih glumaca

*Prošle godine ste bili deo žirija na niškom festivalu. Ove vas ocenjuju i neke mlađe kolege. Kako je biti u ulozi onoga ko odlučuje o nagradama?
– To je najteža uloga! Najteže je biti u toj poziciji i ocenjivati rad, i biti u strahu da se o nekoga čovek ne ogreši. A uvek se o nekoga ogrešite, jer nema toliko nagrada koliko ima dobrih glumaca.

E. A. / Izvor: Filmski susreti

POSTAVI ODGOVOR

Molim vas unesite vaš komentar
Molim vas upišite vaše ime ovde