SAŠA LOŠIĆ LOŠA: “Plavi orkestar” je zarobljenik vlastitog cinizma

0
447

Pre više od 30 godina “Plavi orkestar” bio je jedan od najomiljenijih bendovima u bivšoj državi. Hitovi “Suada”, “Bolje biti pijan nego star” ili “Goodbye Teens” doživeli su kultni status. A, album “Soldatski bal” prodao se u više od 600.000 primeraka. Tokom ratnih godina grupa je privremeno prestala sa radom, a vratili su se na scenu 1998.  I to pesmama “Od rođendana do rođendana” i “Ako su to samo bile laži”. Ove godine su krenuli na turneju “Everblue”, nastaviće je i tokom 2018. Planiraju da nastupe u svim većim gradovima u regiji.

Foto: Instagram / Saša Lošić
Foto: Instagram / Saša Lošić

Frontmen “Plavog orkestra” Saša Lošić (53) za “Večernji list” otkrio je neke detalje o nastanku njegovih ljubavnih pesama. A, Lošu i njegove kolege iz benda vole starije generacije publike, ali i neke nove, tek stasale.

Darko Rundek i „Plavi orkestar“ u Novom Sadu za doček 2018.

– Moram reći da smo fascinirani. Naša izdavačka kuća pravila je istraživanje na velikom broju naših fanova. Shvatili su da u ovom trenutku najviše obožavalaca “Plavog orkestra” ima između 18 i 24 godine, nekih 33 posto. Sledeća 32 posto su od 24 do 36 godina, a onda ostali. To i sam primećujem na koncertima. Od scene pa do miksete su mlađi ljudi koji drže smartfone u rukama. Oni su potpuno fascinirani time što gledaju živi nastup. Nekad imam osećaj da ne izlaze iz kuća, jer su im na ulici loše grafike. Često im znam reći – možete slobodno ostaviti mobitele u džepu, mi smo u HD-u, najboljoj rezoluciji. Jednom mi je neki tinejdžer dobacio – ali mi smo u 4K!

„Plavi orkestar“ priredio spektakl u Sarajevu, sledi koncert na Ušću

* Na turneji ste “Everblue”, na kojoj nameravate da svirati u svim većim gradovima u regiji, ali i da snimite dokumentarni film?
– To sad deluje ambiciozno, međutim našu neambicioznost pokazuju duge pauze. Mi smo možda najneambicioznija grupa u regiji i uvek se vratimo u medije da promovišemo nešto kad imamo razlog. Iskreno, ne volimo te neke jubileje. Bilo je raznih poziva za gostovanja u emisijama i filmovima. Mi smo izašli iz šinjela panka i novog talasa, i zarobljenici smo vlastitog cinizma. Sve te godišnjice deluju kao da ti u nekoj firmi daju poklone. Što se tiče turneje, imali smo ideju da zatvorimo krug. Nećete verovati, ali još sanjamo san o “Plavom orkestru”. Hteli smo da zatvorimo krug prvim live albumom. U svakom od gradova snimaćemo audio i video, pa najbolje trenutke zadržati na albumu i DVD-u. Dokumentarni film biće za sladokusce, ljude koji vole grupu. Biće tu puno materijala koji su bili u bunkeru i do sada ih niko nije video zbog određenih istorijskih okolnosti.

Belgrade Beer Fest: Spektakl na kiši „Plavog orkestra“

Foto: Instagram / Saša Lošić
Na snimanju novogodišnjeg programa, “Plavi orkestar”, Branko Đurić Đuro i Tarik Filipović, Foto: Instagram / Saša Lošić

* Ima tu zanimljivih detalja kao kad su vas napali pankeri u Ljubljani, a među njima je bilo i danas poznatih političara?
– U Ljubljani smo nastupili na poziv Igora Vidmara, tadašnjeg maga alternativne kulture bivše Jugoslavije. Pozvao nas je na alternativni festival gde su nastupali bendovi poput “Laibacha”. Mi smo bili mainstream pop-bend, koji čine dečak s kapicom, simpatični blizanci i gitarista koji liči na Billyja Idola. Kad smo došli u garderobu, dočekao nas je natpis: “Bolje biti živ nego mrtav” sa velikim precrtanim slovom A. Kad smo izašli na scenu, dočekalo nas je 3.000 ljudi i 300 pankera koji su vikali RAUS! To je bila vrlo neugodna scena. Celi koncert nadigravali su se naša publika i pankeri koji su tada bili pioniri panka u bivšoj zemlji. I sad kad gledam te materijale, vidim čak i neke predsednike političkih stranaka, reditelje, direktore, koji su u međuvremenu postali naši prijatelji.

Saša Lošić Loša Foto: Facebook / Plavi orkestar
Saša Lošić Loša, Foto: Facebook / Plavi orkestar

* Počeli ste u pokretu “New Primitives” sa Elvisom J. Kurtovićem, “Zabranjenim pušenjem” i “Bombaj štampom”. A, na drugom albumu ste pokrenuli pokret “New Partisans”.

„Laibach“ objavio novi album „Also Sprach Zarathustra“, regionalna premijera u Sarajevu

– Iskreno, više se ne sećam ko nas je tako nazvao. Spontano se dogodilo da imamo nekakav odnos prema socrealizmu u to doba. “Bijelo dugme” je imalo pesmu “Padaj silo i nepravdo”, a mi smo imali “Fa fa fašista nemoj biti ti”. Hteli smo ono što je bila povlastica filmske i likovne umetnosti premestiti u svet popularne kulture. Međutim, to ljudi nisu mogli razumeti. Bio je to mučan period, tada sam imao 19 godina. Tek smo završili gimnaziju i preko noći doživeli neku vrstu američkog sna u tadašnjoj zemlji. Prvu ploču snimili smo za tadašnji “Jugoton” spletom okolnosti kao u igranim filmovima.

Foto: Instagram / Saša lošić
Magnifico i Loša, Foto: Instagram / Saša Lošić

– Mi smo došli vozom iz Sarajeva, snimili demo snimke, a gospodin Smolec kod kojeg smo snimali rekao je: “Ovo uopšte nije loše, mogao bih nazvati Sinišu Škaricu”. I nazvao je Škaricu i rekao: “Ovi dečki obećavaju! Možeš li doći?” Siniša je preslušao materijal i odmah izvadio ugovor, to je tada bilo nešto nedostižno. Prvi nastup imali smo na “Stereoviziji” i sve je krenulo. Napustili smo fakultete i ostali u Zagrebu. To je bilo u aprilu, a mi smo se vratili u Sarajevo u oktobru sa pola miliona prodatih ploča i statusom najomiljenijeg benda u zemlji. Tada smo shvatili kako su mnogi promenili odnos prema nama.

Beogradska premijera dokumentarca „No smoking in Sarajevo“

Foto: Facebook / Plavi orkestar
Foto: Facebook / Plavi orkestar

* Naravno, tada ste se morali nositi i sa interesom devojaka…
– Današnjim tinejdžerima možda će biti zanimljivo da smo se mi pesmama udvarali devojkama. Tada nije bilo društvenih mreža. Mi smo tada bili pankeri i na žurkama smo svirali “Clash”, “Sex Pistolse” i slične bendove. Onda nam je raja znala reći: “Daj, svirajte nešto naše što svi znamo”. Pave i ja smo tako na jednom tulumu otišli u kuhinju i rekli: “‘Ajmo da uradimo neki narodnjak. Hteli smo da napravimo zezanciju, incident u našem radu. Počeo sam da pevam – “ti si meni sve”, a Pave je odmah nastavio “ti mi daješ sve”. Doslovno smo napravili pesmu igrajući se. A kad smo već radili narodnu numeru, izabrali smo pravo narodno ime – Suada. Vratili smo se u sobu i odsvirali pesmu distancirano. Tražili su nas da je odsviramo još jednom. Na kraju smo je te večeri izveli 20 puta. Uvrstili smo je u repertoar i ostalo je istorija. Inače, tada je bio blam reći curi da ti se sviđa. Morao si da pitaš prijatelja ili prijateljicu da za tebe pita devojku. Moram reći da su sve naše pesme adresirane, sve smo ih otpevali nekim devojkama.

Grupa „Zabranjeno pušenje“ objavila spot za pesmu „Nova godina“

Foto: Facebook / Plavi orkestar
Foto: Facebook / Plavi orkestar

* Ko je bila čuvena Buca iz “Bolje biti pijan nego star”?
– Znate onu situaciju kad se vratite s mora, pa ste svi preplanuli, sve dok ne izgubite boju i postanete onaj stari luzer? Jedne godine u junu ta Buca mi je rekla: “Joj, puteru, što si sladak, vidi ga kako je pocrneo”. Pitala me gde sam bio, ja kažem na Hvaru. Ona meni: “Hoćeš da te ošišam?” Rekla mi je da će me čekati na mostu koji je delio mušku i žensku gimnaziju. Čekao sam je tačno u pet sati, no nije došla. Nakon što se nije nikad javila, otišao sam u kafić “Pošta”. Tad sam se prvi put u životu pošteno napio.

– Moji prijatelji pankeri posle su mi rekli da sam non-stop ponavljao iracionalnu rečenicu “Bolje biti pijan nego star”. A koliko je pesma iracionalna, govori podatak koji mi je otkrio jedan fan u komentarima na kanalu YouTube. Napisao je: “Ne bih da zamaram, ali kako je moguće da Loša u prvom delu peva – žao mi je što smo bili samo dobri drugovi; a u drugom – vino ne zna da smo nekad bili sretni par”. Posle tog događaja shvatio sam da sam luzer, a da cure vole dečke iz bogatih porodica. Kad smo imali prvi koncert u prepunoj Skenderiji, obratio sam se Buci: “Ako si večeras ovde, moram ti reći da je bolje biti pijan nego star.” Posle koncerta imali smo zabavu, a ja sam bio razočaran jer nje nema. I tada se kao u filmovima pojavila ona sa svojom prijateljicom. Neću vam reći što se tada dogodilo.

Kako je nastao vanvremenski hit „Ti si mi u krvi“

Foto: Instagram / Saša Lošić
Foto: Instagram / Saša Lošić

* Kako ste se nosili sa slavom?
– Nama to nije odgovaralo. Mi smo bili buntovnici. Recimo, kada smo u “Nami” u Zagrebu potpisivali albume, staklo je puklo dijagonalno od navale fanova. Došli su policajci na konjima, to je bilo strašno videti. Demolirali su nam auto. Pobegli smo u hotel “Dubrovnik”, a za nama trči masa ljudi. Morali smo da spavamo na periferiji. Počeli smo kliziti u sladunjavost. Tada su nas neki mediji počeli zvati “bendom za najmlađe uzraste”. E, onda smo napravili samoubistvo i snimili album koji smo nazvali “Smrt fašizmu”. Da mi je tada bila sadašnja pamet, to ne bih nikad napravio. Neki su govorili da smo negativna pojava u društvu, išli smo na razgovore u Centralni komitet. Tu su mi se podrezala krila i zbog toga i dan-danas osećam autocenzuru. Kad poželim da napravim neku hrabru pesmu, nešto u mojoj podsvesti gura me nazad.

ZDRAVKO ČOLIĆ: Što sam stariji, sve sam odgovorniji

Foto: Facebook / Plavi orkestar
Foto: Facebook / Plavi orkestar

* Je li hrabra pesma bila “Ljubi se istok i zapad”, koja je izašla u predvečerje rata. Mnogi su je posle koristili u miroljubive svrhe.
– Nismo ništa pokušavali. To je u stvari bila reklama za jednu turističku agenciju. Posle je to ispalo zgodno. Ljudi koji su hteli da sačuvaju toleranciju prigrlili su je. Međutim, “Plavi orkestar” je ostao benigna pojava na ovim prostorima.

Počelo snimanje filma o Diani Budisavljević – „Akcija D.B.“

* Na početku rata odselili ste se u Sloveniju u kojoj ste živeli sve do pre dve godine. Zašto ste otišli baš u Ljubljanu?
– Neko je otišao u Zagreb, neko u Beograd, neko kao naš Pave u Kanadu. A, moj jedini naum bio je da ne odem ni predaleko ni preblizu. Jednostavno, bilo me strah rata. Imam tu paničnu notu u svom karakteru. Nisam mogao izdržati. U tom periodu nisam želeo javno da nastupam. Radio sam u marketingu. S “Plavim orkestrom” snimio sam novi album tek 1998. Zamislite vi koliko smo mi specifični. Bubnjar Ćera u Sarajevu je pešačio 10 kilometara da dođe do jedinog slobodnog telefona. Nazvao me i samo mi je rekao jednu rečenicu: “Loša, samo ti želim reći da se između nas ništa nije promenilo.” To mi je bilo jako dirljivo!

Novogodišnja fešta u Budvi trajaće četiri dana uz „Dugme“, „S.A.R.S.“, Bajagu, „Dubiozu“…

* Kako ste se snašli u Sloveniji? Jeste li dobro naučili jezik?
– Slovenija nas je sve jako lepo primila. Navikao sam se na Ljubljanu. Tamo vlada red i mir, svi su blagi. Ono što je bilo neobično je da ne možeš izaći i sam sesti na kafu. Onde su ljudi jako vredni, pa kad vide da neko sam sedi reći će – vidi ga, nema nikakvog posla. Bilo je dosta sažaljivih pogleda. Slovenci su jako suzdržani. Ne daju do znanja da su te prepoznali, nego te tiho komentarišu. Sad kad sam se vratio u Sarajevo, shvatio sam koliko sam se naviknuo na slovenački mentalitet, jer sam počeo da se izvinjavam i lepo molim. Onda mi je moja raja rekla: “Loša, što si se nekako profinio”. Neobična mi je bila i ta neposrednost. Recimo, plaćam telefonski račun, a nepoznata žena na šalteru mi kaže: “Opa, potrošilo se ovaj mesec.” Sarajevo je jedna duga ulica u kojoj su kućice. Imamo jednog pekara, jednog pevača Dinu Merlina, jednog redatelja Danisa Tanovića… Sve je po jedno, i uživam u tome.

GORAN BREGOVIĆ: „Made in Bosnia“ je antiratna pesma pisana u formi kola
Foto: Facebook / Plavi orkestar
Foto: Facebook / Plavi orkestar

* U Sloveniji ste našli i dugogodišnju devojku Špelu Možinu. Kako je njoj sad u Sarajevu?
– Ona radi u diplomatiji i dobila je premeštaj u Sarajevo. To je u biti i bio razlog povratka. Slovenka me vratila u moj grad i to mi je vrlo simpatično.

* Govorili ste još pre sedam godina da ćete se oženiti, pa još niste…
– Super je oženiti se kad ste mladi, pa se svi okupe. Kad si ovako dugo u vezi, to je neko overavanje ugovora. S druge strane, razmišljam kad si dobrovoljno u nekoj vezi toliko dugo, to se čini čvršće nego kad potpisujete ugovor.

„Tri pisma iz Sarajeva“ Gorana Bregovića 25. decembra u regionu

Losha feat. fake Banksy (Lisbon, 09.07.2017) #stencil #graffiti #lisboa

A post shared by Sasa Losic (@sasa_losic) on

* Je li vam žao što nemate naslednika?
– Normalno da mi je žao što sam neke vozove propustio. Došao sam na zadnji peron i onde više nema nikog da me čeka. Imao sam kvalitetnu i sretnu mladost. Obožavam sve ove prostore, svugde imam prijatelje. Ali, definitivna odluka mi je da živim na Hvaru, gde odlazim od malih nogu.

Saša Lošić Loša Foto: Facebook / Plavi orkestar
Foto: Facebook / Plavi orkestar

* Smeta li vam situacija u Bosni i Hercegovini u kojoj su još vidljive podele?
– To bi trebalo pitati Vedrana i Branu iz “Dubioze kolektiv”. Oni bi sigurno dali bolje odgovore. Što se mene tiče, neka cveta hiljadu cvetova. Poštujem pravo da se svako oseća kako god želi. Polažem pravo da se lično ne osećam nikako.

„Hilmijin konak“ – alegorija serije „Alo, alo“ na bosanski način

* Kako se osećate sa pisanjem novih pesama?
– Kao jelen kad uperite farove u njega. To je velika odgovornost. S druge strane, muziku za film pišem sa velikom lakoćom. Iza mene je 50 filmova, 20 pozorišnih predstava i nekoliko serija.

E. A. / Izvor: Večernji list

POSTAVI ODGOVOR

Molim vas unesite vaš komentar
Molim vas upišite vaše ime ovde