PERO ZUBAC: Ideala sve manje, proračunatosti sve više

0
361

Laureat ovogodišnjih “Šantićevih večeri poezije” u Mostaru je književnik Pero Zubac (72). Jedan od najpopularnijih pesnika sa područja bivše Jugoslavije je u pola veka svog stvaralaštva ubeležio više od sto naslova.

Pero_Zubac_laureat
Pero Zubac primio je nagradu “Aleksa Šantić” u Narodnom pozorištu u Mostaru, Foto: Slobodna Hercegovina

Pero Zubac je posle 12 godina ponovo posetio rodnu Hercegovinu. Rođen je u Nevesenju, a za Novi Sad, u kojem decenijama živi i stvara, voli da kaže da je na privremenom radu. A Mostar je grad, čiju je slavu kroz veličanstvenu ljubavnu poemu “Mostarske kiše” proneo po celom svetu.

ZDRAVKO ŠOTRA: Hercegovački susret usred Amerike

– Mostar je nagradio Miroslava Antića i mene Četrnaestofebruarskom nagradom grada Mostara davne 1985. godine. Spominjem tu meni dragu nagradu da se Mostaru ne pripisuje odocnjenje nagrade “Aleksa Šantić”. Ako se uopšte radi o zakasneloj odluci da me nagrade, jer je “Aleksa Šantić” svakoj pesničkoj duši uvek došao u dobar čas – rekao je Zubac za “Dnevni avaz”.

pero zubac
Foto: Facebook / Pero Zubac

* Čuje li se danas i koliko Šantićev glas?
– Bolje bi bilo da se bolje čuje, u mnogim njegovim pesmama postoji narodni recept za lekovitost međunacionalnih i međureligijskih odnosa. A pesnici su i dalje “čuđenje u svetu”, samo što su oni sada začuđeni svetom koji nije naklonjen poeziji, pa ni umetnosti, uglavnom.

Ršum obeležio šest decenija književnog staža

* Koliko uopšte čujemo glas pesnika, glas umetnosti?
– Čuje ga samo onaj koji želi da ga čuje. A, takvi su u manjini. Pesnik je danas kao onaj pehlivan iz pesme Husein-efendije Mostarca, kojeg u trenutku preispitivanja sopstvene duše Ahmed Nurudin čuje “kao tihi šapat, bez prijetnje, bez tamnog prizvuka”: “Gologlav i bosonog, pehlivan Šahin, stade na konop, po kome samo povjetarac prolazi bez straha…” I po tom konopu i ja koliko-toliko uspešno koračam, kao i moja pesnička braća preostala na videlu, sve ove godine našeg rastrojstva, razdvajanja i nerazumevanja.

VOJA BRAJOVIĆ: Kič, šund i kvazizabava su danas zatrpali svet

pero-zubac-5
Pero Zubac, Foto: Vladimir Zubac

* Da li je tačno da nikada niste gostovali u rodnom gradu, Nevesinju?
– Nije do Nevesinjaca, do mene je što nikada nisam kao pesnik gostovao u svom rodnom gradu. Pozivan sam, ali ja, jednostavno, nisam u mladim, pa i zrelim godinama, hteo da se pred svojim školskim drugovima i sugrađanima, koji me pamte kao talentovanog fudbalera, pojavljujem kao neko ko je tamo negde uspio, pa se pohasio. Jednom sam u Nevesinje doveo Miroslava Antića, svoga pobratima. On je održao čas u jednom razredu kod nastavnice Silvije Žerajić, koju pamtim po dobroti, lepoti, otmenosti i odmerenosti. Pa su i mene nagovorili da kažem deci jednu moju dečju pesmu. Sad sam i sam odabrao da ne budem na Pjesničkoj večeri u Mostaru, nego istovremeno u Nevesinju. A da mi Hercegovina nedostaje, vidljivije je kako me stižu godine. Sve češće sam u sećanjima u svome zlatnom detinjstvu.

Vasko Popa dobija spomenik u Beogradu

* Jesu li neki ideali, poput ljubavi i slobode, danas postali izlizani pojmovi? Ili su možda ipak sačuvani upravo u umetnosti?
– Dobro ste rekli – sačuvani su uglavnom u umetnosti, uopšte je vidljivo da je ideala sve manje, a proračunatosti sve više.

* Verujete li da će narodi ovih prostora biti pametniji 2020. nego 2017. godine? Donosi li protok vremena napredak, odnosno, jesmo li išta naučili iz tegobne istorije i ovog poslednjeg rata?
– Dabome da verujem ili bolje rečeno da se nadam. Možda i ova nagrada u ovo vreme, u ovom gradu, ovoj državi, ovome čoveku, govori više od samog pesničkog priznanja, koje je meni, dakako, veoma drago. I za koje sam veoma iskreno zahvalan žiriju koji me je odabrao i Upravnom i Nadzornom odboru mostarske “Prosvjete” za jednoglasnost u odluci.

SRPSKI ORFEJ: Sećanje na Rašu Popova

pero zubac* “Mostarske kiše” i Pero Zubac su nerazdvojni. Koja je vama prva asocijacija kada pomislite na tu pesmu?
– Susret u Mostaru sa Mišom Marićem, Radetom Budalićem i Ivanom Kordićem, mladim mostarskim pesnicima, na Kujundžiluku, zbog kojeg smo Njanja (Ljiljana, jedna od devojaka od kojih je Zubac istkao Svetlanu iz “Mostarskih kiša” – prim. aut.) i ja zakasnili na voz za Beograd. A taj je događaj jedna od kapisli koje su prsnule u trenu pisanja “Mostarskih kiša”.

LADO LESKOVAR: Jugoslovenac, prijatelj prvih dama

* Vaš sin Miloš Zubac je književnik, kantautor i muzičar. Raduje li vas što je krenuo vašim stopama?
– Miloš je doktorirao o temi “Poetika Duška Trifunovića”. U mnogo čemu je bolji od mene kada se radi o poljani umetničkog delovanja u svetu opčinjenim ekonomikom i geopolitikom. I, stariji sin Vladimir se pronašao u fotografiji, vrlo uspešno. Mi jedan drugom ne smetamo, čak je nepotrebno i da se pomažemo. Svako gazi svojom stazom, a zna se da je radost svakom od nas trojice svaki dobar učinjen korak jednog od nas. Imam dve unuke, Milenu i Mej. One će biti bolje od nas dvojice, Miloša i mene. Ja već to vidim i ne slutim samo.

E. A. / Izvor: Dnevni avaz

POSTAVI ODGOVOR

Molim vas unesite vaš komentar
Molim vas upišite vaše ime ovde