NEBOJŠA DUGALIĆ: Žao mi je što sam morao da odbijem ulogu u “Montevideu”

0
74

Jedan je od najtalentovanijih glumaca na ovim prostorima, a trenutno i od najtraženijih i najangažovanijih u domaćim ostvarenjima. Redovni je profesor na Fakultetu savremne umetnosti, gde predaje predmete Gluma pred kamerom, Javni i medijski nastup. Stalni je član i prvak Drame Narodnog pozorišta u Beogradu. Uspešno se bavi i režijom.

Nebojša Dugalić, Foto: Aleksandar Krstović
Nebojša Dugalić, Foto: Aleksandar Krstović

Nebojša Dugalić rođen je 1970. godine u Kraljevu. Diplomirao je 1994. godine na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi prof. dr Vladimira Jevtovića. Ostvario je brojne uloge u teatru, na televiziji i filmu. U poslednje vreme publika je imala prilike da ga vidi kao Voju u “Žigosanim u reketu”; generala Živkovića u “Senkama nad Balkanom”; Pigija u “Pet”; Milojevića u “Državnom službeniku”; tata Dušana u “Jutro će promeniti sve”; ili kao Nikolu Pašića u “Korenima”; Premovića u “Besi”; te u filmu “Bela vrana” Rejfa Fajnsa.

Snima se druga sezona serije “Žigosani u reketu”

Kako je izjavio za Telegraf.rs, konačno je zadovoljan svime što mu se u poslednje vreme dešava na planu posla. A, nije uvek bilo tako. Nije uvek smatrao ni da je profesija, u kojoj briljira, bila pravi izbor. Padao je u iskušenja, razmišljao da zauvek kaže “zbogom” glumi… ali se to, na radost svih onih koji ga gledaju, slušaju i upijaju njegov vanserijski talenat i emociju, nije dogodilo.

*Koja uloga Vas trenutno najviše ispunjava?
– Trudim se pre svega da ispunim sa svoje strane svaku od uloga koju igram, da to što mogu da podarim svakom od tih likova sa moje strane bude što punije. Tu nema pravila, svaka uloga ima svoje amplitude, oscilacije. Zahvalan sam na tome što su sve te ponude bile prilično različite, raznovrsne, tako da nisam morao da ponavljam neka već sigurna i osvojena glumačka sredstva, nego sam mogao da istražujem uvek nešto novo u okviru glumačkog izraza.

JOVAN I VIKTOR SAVIĆ: Otac bluzer i sin glumac u seriji “Pet”

– Svaka uloga mi na svoj način pruža specifičnu vrstu ispunjenja, s obzirom na karakter uloge. U seriji “Žigosani u reketu” mogu da istražujem neke amplitude drugačije vrste, u “Državnom službeniku” je to drugi milje, drugačija vrsta psihologije. U seriji “Pet” – takođe su to neki prostori koji su intimno daleko od mene, ali su mi iznuta prepoznatljivi, nekih ljudskih postupanja, načina postojanja, karakternih crta… Samo mi je važno da pre svega ja budem taj koji ću dati što bolju punoću nekom liku, a lik je uvek blagodaran, pa uzvrati istom merom, tj zadovljstvom.

Nebojša Dugalić Šef BIA u "Državnom službeniku", Foto: mts
Šef BIA u “Državnom službeniku”, Foto: mts

*Kako doživljavate sebe u “Državnom službeniku” – i kad posmatrate sa profesionalne strane kako ste izneli ulogu, i kada se, ako je moguće, stavite u kožu nas običnih gledalaca?
– Teško je procenjivati sebe, pogotovo kada sebe gledate sa strane. Ja bar imam takva iskustva, da kada gledam sa strane vidim samo greške, nedostatke i šta je moglo da bude bolje… šta mi se čini da nije dovoljno dobro. Ali, lični utisak koji imamo o sebi nikada ne korespondira sa utiskom drugih ljudi. Ono što mi je za tu ulogu drago jeste da su se mnogi ljudi koji imaju neposredno iskustvo rada u takvim službama, vrlo pohvalno izrazili o mojoj ulozi, rekavši mi da ja mora da sam ili svojevremeno radio sa tim službama ili da je radio neko meni blizak. Jer, kao, nemoguće je da nemam nikakvog iskustva, kao što zaista i nemam (smeh).

ĐORĐE MILOSAVLJEVIĆ: “Koreni“ su pobedili rijalitije

– Možda je to neki skriveni dar koji je ostao neostvaren, ali ja bih i voleo da ostane neostvaren jer, prosto, ne mislim da imam sposobnost za tu vrstu poslova. Nije bitno koji lik igrate, važno je da probate da uđete u unutrašnju logiku miljea, te psihologije, tog karaktera, te vrste, tog načina postojanja. Dakle, kako taj i taj čovek u tim i tim okolnostima, šta je to univerzalno, prepoznatljivo, bez obzira na to gde se čovek nalazi, koji je to lik, šta je to gde se svi možemo prepoznati iako ne moramo da delimo neposredno iskustvo lika koji svedočimo. To mi je uvek najvažnije, bilo šta da igram.

– Ono univerzalno, ljudsko u svakom pojedinalčnom liku, nezavisno od njegove profesije. Ono jezgro ljudskosti koje je svima nama zajedničko, ali sada u ovom ili u onom kontekstu, ta naša priroda radi na ovaj ili na onaj način. To je ono što inače u dramskom smislu može da bude zanimljivo i može da bude važno. Da se negde prepoznajemo, i pitamo, i razumemo ono što nam možda nije bilsko ili nam je strano.

Superstar TV: Serija “Državni službenik” o srpskoj tajnoj službi od 24. marta
Nebojša Dugalić Pigi u seriji "Pet", Foto: RTS
Pigi u seriji “Pet”, Foto: RTS

*U seriji ste šef BIA – opasan čovek, uticajan, pištolji, ubistva… Kako ste se pripremali za ulogu?
– Meni je pre svega scenario bio sjajan. Da biste mogli bilo šta da nadogradite unutar jezika glume u interpretativnom smislu, morate imati jaku i dobro zasnovanu dramaturšku strukturu na nivou problema, odnosa, sukoba, situacija, razvojnih linija… da biste uopšte mogli da nadogradite to kakav bi taj lik mogao biti. Tako da mi je, pre svega, bilo važno to iskustvo teksta i video sam da su ta linija lika i sve ostale povezane na jedan dobar način… da je tenzija koja sve traje u svim pojedinačnim odnosima jako dobro zasnovana… i da je moguće vrlo bogato izgraditi unutrašnje svetove svih tih pojedinačnih ljudi. Onda sam imao, zaista, ogromnu pomoć u tekstu. I, naravno, u kompletnoj saradničkoj ekipi počev od reditelja, direktora fotografije, kolega sa kojima sam radio.

– Nekako su svi bili na dobrom i tačnom tragu. To je jako važno na setu! Dobijete jedan tekst i sad to treba da postane nekakav događaj koji će kamera zabeležti. Jako je važno da li se dobro razumete sa rediteljem i direktorom fotografije, u smislu kako ćete predstaviti samu situaciju. Imam samo reči hvale za ceo saradnički tim i nadam se da će ta priča potrajati. Trebalo bi da se snima druga i treća sezona, i nadam se i dalje.

Narodno pozorište: Premijerno izvedena “Nečista krv” u režiji Milana Neškovića

*Gledaćemo vas u drugoj sezoni, niko Vas neće likvidirati?
– Za sada kažu da neće. (smeh)

Nebojša Dugalić General Živković u "Senkama nad Balkanom", Foto: Senke nad Balkanom
General Živković u “Senkama nad Balkanom”, Foto: Senke nad Balkanom

*Koju ulogu ste odbili, a da niste prežalili što ste je odbili?
– Odbio sam ulogu, ali ne zato što sam hteo, nego zato što se to preklopilo sa drugim obavezama. To je možda jedan od mojih žalova, što nisam u tome učestvovao. Trebalo je da igram u “Montevideu”, ulogu koju je posle igrao moj kolega Srđan Timarov. Tada, kada se to snimalo i kada su me pozvali, nisam mogao, i to mi je jako žao. To mi je jedan od naših najdražih filmova. Potpuno jedinstven iskorak u našoj kinematografiji, gde se dogodio jedan tako dobar spoj topline i nostalgije, i neke ljudskosti, koja je dugo manjkala u našoj produkciji. Poetično, prilično, onako, razigrano, dobro, vedro, tačno, iznijansirani likovi, odnosi… Jedan dobar spoj, recimo “Bilo jednom u Americi”, “Više od igre”, “Grlom u jagode”. To mi je bilo žao što nisam mogao da igram.

47. FEST: “Beogradski pobednik” za dosadašnje stvaralaštvo Rejfu Fajnsu

*Pored “Montevidea”, postoji li još neka uloga kojoj ste rekli “ne”?
– Bilo je dosta toga, ali mi je to najžalije. Kad sve saberem i oduzmem, mislim da je sve je bilo tačno na svom mestu, i to što se nije desilo, i što se desilo. Bez obzira da li mi je u tom trenutku prijalo ili ne, na neki način bio je tačan raspored tog nekog mog puta.

Nebojša Dugalić kao Voja Todorović u "Žigosanima u reketu", Foto: Žigosani u reketu
Voja Todorović u “Žigosanima u reketu”, Foto: Žigosani u reketu

*Za koga navija Nebojša Dugalić?
– Moram da priznam da od malih nogu nisam imao dara za navijanje, zato što nikad niko nije uspeo da mi da odgovor na jedno pitanje, a to je – kako se to bira? Zato što ni jedan ni partizanovac, ni zvezdaš ne umeju da mi objasne zašto su baš izabrali taj tim za koji navijaju. Uglavnom su razlozi “pa, navijao je brat, otac, deda, stric, ujak”, ko god, pa je to bila nekako porodična stvar. Ja volim pre svega da navijam za dobru igru. Potpuno mi je relevantno ko će pobediti.

VLADIMIR TAGIĆ i GORAN STANKOVIĆ o seriji “Jutro će promeniti sve”

*Čija igra Vam se dopada?
– Pravo da Vam kažem slabo to i pratim, povremeno odgledam neke od ovih nekih utakmica sa ovih velikih takmičenja, pa mi bude uzbudljivo. Ponekad, kad su svetska, evropska prvenstva ili Lige odgledam neku utakmicu, ali ne tako često. Kada znam da će biti, onako, zanimljivo i tada gledam u želji da bude što uzbudljivija igra, da bude što bolja neizvesnost do kraja. Sad, da li će pobediti ovaj ili onaj, to mi nije važno.

*Da ste ministar kulture, od čega biste krenuli?
– Prvo, nikad ne bih voleo da budem ministar kulture, ali svakako, ako bih se ikada bavio time, prvo bih se bavio promišljanjem neke dugoročne strategije vezane za afirmaciju kvaliteta i svega najboljeg. Mislim da bez toga stvarno nećemo napraviti ništa, da je to jedini način da se izbegne ta stihija vremena koja nas stalno nekako pretiče, mrvi… stalno nas ostavlja nesposobnima da odreagujemo.

JOVAN JOVANOVIĆ: Talentovani dvometraš iz Trebinja
Anita Mančić, Nikola Rakočević i Nebojša Dugalić u seriji "Jutro će promeniti sve", Foto: RTS
Anita Mančić, Nikola Rakočević i Nebojša Dugalić u seriji “Jutro će promeniti sve”, Foto: RTS

– Recimo, svako malo možemo videti u nekim vestima da su neki naši mladi matematičari, IT stručnjaci, negde u svetu osvojili prva mesta, neke prve nagrade, a da to bude izveštaj od 15 sekundi u okviru emisije ili mala vest u novinama, a onda za to više niko ne zna, niti čuje. Niko više ne zna šta se sa tom decom desi. Ne samo sa decom, nego sa mnogim našim ljudima koji su ostvarili značajne rezultate.

– Kao da ne postoji volja za promovisanjem tih vrsta dometa. Ako vi nemate brigu prema tome, ako ne obezbedite medijski prostor koji će afirmisati naše najbolje domete u bilo čemu, da li je to poljoprivreda, umetnost ili šta god… onda na šta se mi oslanjamo, na šta polažemo svoje nade, ako nam to nije najvažnije? Mislim da je tu osnovni problem što se stalno ima utisak da se bavimo nekim lažnim dilemama, lažnim pitanjima, lažnim problemima… stalno nam se neka stvarnost spinuje, podmeću nam se neka gloženja, neke problematike koje zapravo nisu suštinske. Suštinsko je to šta radi jedno telo kad hoće da preživi. Ono angažuje svoje najjače potencijale da bi ostalo živo, a ako društvo ne radi isto što i jedno telo da ostane živo, onda će da umire, to je neminovno.

Kompletan intervju sa Nebojšom Dugalićem možete pročitati OVDE.

E. A. / Izvor: Telegraf

POSTAVI ODGOVOR

Molim vas unesite vaš komentar
Molim vas upišite vaše ime ovde