FILIP ĐURIĆ o seriji “Grupa” i filmu “Moj jutarnji smeh”

0
321
FILIP ĐURIĆ o seriji "Grupa" i filmu "Moj jutarnji smeh"
Filip Đurić, Foto: JDP

Poslednjih meseci glumac Filip Đurić dobija brojne pohvale. Gledaoce je oduševio kreacijom u glavnoj ulozi u filmu “Moj jutarnji smeh” Marka Đorđevića, kao i u seriji “Grupa”, koja se emituje na RTS. I dok široki auditorijum iz nedelje u nedelju iščekuje novu epizodu, on nije pogledao niti jednu. Jer, kako kaže, ne inspiriše ga da gleda sebe u projektima u kojima je učestvovao.

Filip Đurić je rođen u Kragujevcu 1986. godine. Glumom je počeo da se bavi na insistiranje majke Zorice, jer je kao dete bio prilično nemiran. Kasnije se apsolutno pronašao u tom pozivu. Bio je dugogodišnji član Slajinog Dramskog studija Doma omladine Kragujevac, gde je i napravio prve glumačke pokrete.

GRUPA: Kako je tim od sedam reditelja realizovao seriju

Godine 2013. dobio je Nagradu “Predrag Peđa Tomanović”, za najbolje glumačko ostvarenje na sceni Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, za ulogu u predstavi “Galeb” Antona Čehova, u režiji Tomija Janežiča. Odluku da mu pripadne ovo značajno glumačko priznanje doneo je žiri, u kojem je bila i glumica i teatrolog Jasna Đuričić. Upravo sa njom sada je deo hvaljene serije “Grupa”. Ona igra Sremicu, a on Strahinju, oba lika pripadaju kriminalnoj grupi.

FILIP ĐURIĆ o seriji "Grupa" i filmu "Moj jutarnji smeh"
Iz serije “Grupa”, Foto: RTS

*Da li ste se kao mlad glumac suočili sa tim da lik Strahinje odigrate što bolje, uz rizik da vas stalno povezuju sa takvim ulogama?
– Ima tu toga da se ljudi pribojavaju da će da upadnu u neki fah, ali ja mislim da ako ti sam to ne dozvoliš, verujem da nema potrebe da te neko drugi gura u nešto što ti ne želiš. Ova uloga jeste interesantna, jer možeš da pronađeš neki drugi ugao sebe u tome. Možeš da pogledaš sebe u nekom drugom svetlu i da se igraš sa nekim stvarima sa kojima ne možeš ili nećeš u realnom životu. Možeš da sebi da daš oduška u smislu igre.

MILICA MIMA TRIFUNOVIĆ, inspektorka Marta iz TV serije “Grupa”

*Kako ste doživeli lik Strahinje kada ste prvi put pročitali scenario?
– Nisam voleo, niti i dalje volim, da idem na kastinge, mada mislim da to jeste korisna stvar, ali se ja tu ne osećam dobro i kreativno i ne volim sebe tu da vidim. Tako da nisam siguran da bi nekome bilo interesantno da me vidi na kastingu. Dosta stvari sam odbijao zbog toga što sam nešto drugo radio u tom trenutku. Više volim da se posvetim jednoj stvari, nego da radim pet stvari u isto vreme i da samo odrađujem posao. Uroš (Tomić, autor i reditelj serije) me je pozvao na kafu, što je meni najviše značilo, da se vidimo, da opušteno popričamo o ulozi. Sam taj poziv je meni bio interesantan i odlučio sam da vidim šta može da se iskreira.

FILIP ĐURIĆ o seriji "Grupa" i filmu "Moj jutarnji smeh"

– Na prvom sastanku smo pričali o ulozi, razmenili smo ideje. Ja sam rekao šta bi meni bilo interesantno, on je rekao isto. Nakon toga sam ja poslao svoj snimak, oni su to prihvatili. To je početak. Posle smo kreirali tu ulogu i tokom i pre snimanja, i uvek je imalo nešto da se doda. Ja najviše volim da sarađujem sa rediteljem kojem mogu da predložim svoje ideje, ali i da postoji neka čvrstina u tekstu, da nisam ja taj koji piše tekst. Svidela mi se Uroševa zagrejanost za temu i videlo se da se raduje celom kreativnom procesu. Upravo to mi najviše znači i zbog toga sam lako ušao u celu priču.

25. FAF: Gran pri “Aleksandar Saša Petrović” za “Moj jutarnji smeh”

*Ima li nečeg dobrog kod Strahinje?
– Pa ne znam (smeh). Mislim da ima. Svakako, da bih mogao da odigram neku ulogu, ja moram da steknem neku vrstu empatije prema tom čoveku, tako da, na ovaj ili onaj način, on je i dalje čovek, sa nekim ličnim kompleksima i traumama. Na kraju krajeva, svakome to može da se desi, da mu se desi neka stvar koja će mu kasnije promeniti odnos prema ljudima i prema svetu. Taj njegov manjak empatije, kako sam ja to protumačio, proizilazi iz nekog straha i kompleksa. Mogao bih dugo da pričam zašto i kako, ali sam se na neki način povezao sa njim.

GRUPA
Jovan Belobrković i Filip Đurić na snimanju serije “Grupa”, Foto: Goran Đukanović

*Gde ste pronašli uzor i osnovu za izgradnju lika?
– To možda i ne bih smeo da pričam, ali uzor sam pronalazio u domaćim javnim ličnostima koje nisu, poput političara, trentuno upadljive i upečatljive. Bio je jedan voditelj koji me je inspirisao. Sve što mogu da vidim, a da ima veze sa emotivnom ili neemotivnom stranom te uloge, to me je najviše inspirisalo, jer sam već odredio u kom pravcu ću ići. Meni inspiraciju za uloge najviše daju stvarni, pravi ljudi.

Prvi trejler za film “Moj jutarnji smeh” Marka Đorđevića

*Kako opravdavate Strahinjine postupke u seriji?
– Ja ga sigurno ne opravdavam, ali on opravdava to nekim krajnjim ciljem. Njemu je najbitniji taj cilj i on pokušava do tog cilja beskompromisno da dođe. Verujem da bi to bilo opravdanje iz vizure te uloge.

GRUPA
Uroš Tomić, kreator serije “Grupa”, Jelena Gavrilović, jedan od reditelja, i glumac Filip Đurić, Foto: RTS

*Koliko ste se u životu suočavali sa situacijama koje su slične u seriji?
– Viđao sam ja dosta toga što se dešava u seriji, pošto sam odrastao u naselju Bubanj u Kragujevcu. Tokom devedesetih bilo je obilje toga što se preslikava na ovo sadašnje vreme. Viđao sam i neke drastičnije stvari i neke slične ovima u seriji. Verovatno da to iskustvo ostavlja prostor za neke asocijacije, da se lakše povežeš sa stvarima, ali bilo je toga u prošlosti.

Tijana Pečenčić i Nikola Kojo u hrvatskoj komediji “Po tamburi”

*Strahinja pokušava da legalizuje svoje poslove. Da li u današnje vreme sve mora biti potkovano ucenjivanjem i potkupljivanjem?
– Možda je ludo verovati u to u današnje vreme, ali ja se još nadam da ne mora sve da se svodi na potkupljivanje. Nadam se da čovek ipak i dalje može da se osloni na rezultat koji će doći nakon posvećenog rada.

FILIP ĐURIĆ o seriji "Grupa" i filmu "Moj jutarnji smeh"
Iz serije “Grupa”, Foto: RTS

*Dugo nismo imali seriju o omladini, dramski program u kom su glavni akteri tinejdžeri. Šta je poruka serije?
– Ne praktikujem da gledam stvari koje sam radio, pa tako nisam pogledao nijednu epizodu ove serije. Nije reč o hiru, već me nimalo ne inspiriše da gledam sebe u projektima u kojima sam učestvovao. Štaviše, potpuno je suprotno. Ipak, nadam se da ljudi koji je prate pronalaze poentu u njoj.

“Senke nad Balkanom 2” osvojile nagradu publike na jubilarnom 25. SFF-u

– Nikad nisam bio dobar sa tim porukama i pametnim zaključcima. Nadam se da serija, makar približno, opisuje trenutno stanje, pa da će to ljude alarmirati ili inspirisati sa neke stručne strane, u zavisnosti od toga kako gledate na seriju. Ako gledate na nju kao repliku trenutnog života, onda bi bilo dobro da bude nekog apela i upozorenja. Jer, tu se svašta dešava i dosta ljudi pogine u toj seriji, što je drastičnije u odnosu na druge serije, da toliko ima junaka za koje se vežeš, a onda oni nestanu.

moj jutarnji smeh
Iz filma “Moj jutarnji smeh”, Foto: Promo

– Verujem da dosta realistično oslikava trenutnu situaciju, gde se živi brzo i umire mlad. Zanimljivo mi je ono što trenutno primećujem u društvu, a to je da su idoli mladim ljudima antiheroji, a ne heroji.

Prestižni “Variety” najavio film i seriju po prozi Bore Stankovića

*U “Grupi” su angažovani brojni mladi glumci. Koliko je danas teško doći do uloge?
– Imam sreću da uglavnom radim ono što mi se sviđa. Na neki način imam privilegiju da biram uloge. Pojavom ovakvih serija, mladima je otvoren prostor da iskažu svoj talenat i mislim da je to najbolja stvar u svemu ovome.

moj jutarnji smeh
Iz filma “Moj jutarnji smeh”, Foto: Promo

*U filmu “Moj jutarnji smeh” igrali ste sa Nebojšom Glogovcem u jednom od njegovih poslednjih ostvarenja. Po čemu ga pamtite? Je li vam dao neki savet?
– Zaista mi je čast što sam imao priliku da radim sa Glogovcem, posebno u našoj zajedničkoj sceni u filmu “Moj jutarnji smeh”. Ne u formalnom smislu već zato što sam preko puta sebe imao čoveka koji zaista vidi i komunicira sa tobom u sceni. Retko sam se susretao sa takvim glumcima. Jedna od najvažnijih stvari u glumi, pa i životu je da se ostvari prava komunikacija. Da tebe neko sluša dok pričaš i da ti nekog slušaš dok priča. Nije mi dao nikakav savet, možda ga zbog toga još i više poštujem. Jednostavno, nije bio jedan od ljudi koji dele savete.

VLADIMIR TAGIĆ i GORAN STANKOVIĆ o seriji “Jutro će promeniti sve”
snp galeb
U predstavi “Galeb”, Foto: SNP/Srđan Đurić

*U filmu “Moj jutarnji smeh” igrate Dejana, tridesetogodišnjaka koji konačno gubi nevinost. U kojoj meri je generacija “milenijalaca” odrastala “pod staklenim zvonom”, odnosno zaštitom svojih roditelja? Da li je to uzrok današnje seksualne zbunjenosti i nesigurnosti mladih?
– Ne mogu da tvrdim da su današnji mladi više seksualno zbunjeni i nesigurni od bilo kojih drugih “mladih” kroz istoriju iako imam utisak da jesmo odgajani sa specifičnom brigom. Možda su tu brigu pojačali ratovi koji su se dešavali tokom našeg odrastanja… možda neki drugi način vaspitanja… ili opet nešto treće. Uglavom, nisam toliko pametan da bih smeo da izvedem bilo kakvu vrstu zaključka na ovu ozbiljnu temu.

ĐORĐE MILOSAVLJEVIĆ: “Koreni“ su pobedili rijalitije

*Koliko vam je bilo teško ili lako odigrati ovu zahtevnu ulogu?
– Lako je bilo kada smo pronašli put, ali “teško” je bilo artikulisati šta zapravo hoćemo. Ipak, ne bih to nazvao teškim jer sam proces je bio podjednako zabavan, kao i sama egzekucija.

*Koja vam je najdraža osobina nekog lika koji ste tumačili i zbog čega?
– Najdraže su mi one osobine koje nisu karakteristične za mene. Tako je i u slučaju filma koji sam radio sa Markom Đorđevićem, izuzetno talentovanim i pronicljivim autorom. Zajedno smo kreirali ulogu Dejana, a najuzbudljivije je bilo upravo ono što nema veze ni sa njim ni sa mnom.

PREDRAG GAGA ANTONIJEVIĆ: Šta nas čeka u drugoj sezoni “Državnog službenika”

Filip Đurić poslednjih sedmica snima seriju “12 reči” u režiji Jelene Stolice, bio je deo ekipe filma “Heroji radničke klase” Miloša Pušića… ima još projekata, ali ne želi da o njima priča “da ih ne urekne”. Trudi se da živi u sadašnjem trenutku i zato ne može da govori o predstojećim, većim, planovima.

Goluža budi osećanja

– Ne mogu da izdvojim koji mi je najbolji domaći film. Ali, ima jedan film koji mi je svih ovih godina stalno prisutan u sećanju, što zbog teksta što zbog vrlo inspirativne atmosfere koja se oseća gotovo u svakom kadru. Prvi put sam ga gledao kao baš mali, ali od tada sam se stalno vraćao njemu. Uvek mi budi ista osećanja, pomešan strah i smeh. Baš na način na koji volim da me filmovi uključe u priču. Taj film je “Smrt gospodina Goluže” po scenariju Branimira Šćepanovića i u režiji Živka Nikolića.

E.A. / Izvor: RTS, FCS, B92, Telegraf

POSTAVI ODGOVOR

Molim vas unesite vaš komentar
Molim vas upišite vaše ime ovde