NOVICA NIKOLIĆ PATALO: Preko jabuke naučio note

0
1227
NOVICA NIKOLIĆ PATALO
Foto: Z. K. Munja

Harmonikaš je pod “stare dane” naučio da čita notne zapise.

Novica Nikolić Patalo, čuvani harmonikaš iz Braničevskog okruga, živi u Požarevcu. Pokraj njegove kuće je i muzički studio, u kojem su snimali brojni poznati pevači i muzičari. U njemu zajednički rade Patalo stariji i mlađi, odnosno Novica i njegov sin Nenad.

ILDA ŠAULIĆ: Ne bojim se starenja

– Od malena sam želeo samo da naučim da sviram harmoniku. Nama Ciganima je nekako muzika u krvi. Svi su govorili da sam talentovan klinac, pa su moji, iako uboga sirotinja, deo očeve plate davali za časove kod Ćire, majstora harmonike. Škola me nije zanimala, a nije mi ni išla, pa sam u šestom osnovne i prestao da idem u nju. Sa dedom violinistom i još jednim muzičarem prve honorare zarađivao sam po seoskim slavljima i svetkovinama. Sve sam učio po sluhu, jer note nisam znao, njih sam naučio pod stare dane, kad mi je prigustelo – smeje se Patalo i otkriva originalan “recept” uz pomoć koga je savladao notnu azbuku:

DEJAN ĆIRKOVIĆ ĆIRA: Boga molim da me proteraju iz Nemačke

– Bio sam godinama član veoma cenjenog orkestra Tomice Milića, a tamo pismeni muzičari, svirali čitajući notne zapise. Svi, osim mene. Tomica bi note pred snimanja u studiju raspisavao za njih, a ja sam sve radio po sluhu i sećanju. Bio sam zabezeknut kada smo prvi put radili zajedno i trebalo je da se snimi nešto što orkestar nije vežbao – svi su bez greške odsvirali, jer su gledali u zapise ispred sebe. Nije mi bilo lako, jer ne možeš da zapamtiš svaku osminu ili šestnaestinu pauze, ali trudio sam se i išlo je to neko vreme.

ZORICA MARKOVIĆ: Kajmak i kopriva za divan ten

– Snimali smo u čuvenoj Petici (Studio 5 u Beogradu – prim. autora), Nole Urošević sa toncem za miks pultom, između muzičara paravani u gluvoj sobi, Tomica sedi do mene. Samo što smo počeli, kad Nole prekida, viče:”Stop! Patalo, ti si jedini pogrešio! Sve ponovo!” Milić smiruje strasti, brani me, ali 13-14 ljudi zbog mene mora sve da svira od početka. Ja u zemlju da propadnem, iako niko nije pokazivao da se ljuti. Kad su takve stvari postale učestale, Tomica, koji je bio duša od čoveka, miran, staložen, a fantastičar muzičar, odlučio je da me nauči notama.

MARKO LOUIS: Ime mog oca i njegova muzika večno će živeti

– Svako jutro narednih 6 meseci dolazio sam kod njega i učio. Verovao je u mene, bodrio me da ću ja to savladati. Prva lekcija počela je sa jabukom. Nacrtao je na papiru, pa presekao na pola, onda na četvrtine, i na primeru presečenog voća dočarao šta je to 3/4 takt, 7/8, i sve ostalo. Kao malom detetu sve mi je staloženo i strpljivo objašnjavao. Mesecima sam kupovao notne sveske, kod kuće ih ispisivao, vežbao, preslišavao se, a noću sanjao note. Nije bilo lako, ali uspeo sam, tako da danas znam da čitam note, što mi mnogo olakšava posao kojim se bavim.

D. D.

POSTAVI ODGOVOR

Molim vas unesite vaš komentar
Molim vas upišite vaše ime ovde