Memoari Amile Sulejmanović “Ključ bubnja Tama”: O Ipetu Ivandiću, ljubavi, muzičkoj sceni osamdesetih

0
764

Nedavno se u prodaji pojavila autobiografska knjiga sarajevske pop-rok pevačice Amile Sulejmanović “Ključ bubnja Tama”. Značajno mesto u memoarima zauzima Goran Ipe Ivandić, nekadašnji bubnjar grupe “Bijelo dugme”. Ipe je bio Amilina velika ljubav i njemu je posvećena knjiga.

amila sulejmanović Ključ bubnja TamaIzdavač knjige “Ključ bubnja Tama” je britanska firma, jer Amila Sulejmanović u Velikoj Britaniji živi još od 1988, a distribucija je preko “Amazona”. Ko više voli digitalnu verziju, može je nabaviti preko IBook app-a. Priča sarajevske pevačice je emotivna, i dokumentaristička. Prvu kratku recenziju napisao je za omot knjige Goran Bregović, koji je bio i prva osoba koja je pročitala rukopis.

– Amila je putovala sa svojim demonima i anđelima dovoljno daleko da bi tamo negde srela samu sebe. Ovo je knjiga o tome – napisao je Brega.

GORAN BREGOVIĆ: „Made in Bosnia“ je antiratna pesma pisana u formi kola
amila sulejmanović Ključ bubnja Tama
Amila sa svojom knjigom, Facebook: Amila Sulejmanović

Amila Sulejmanović se proslavila osamdesetih godina kao prateći vokal “Bijelog dugmeta”, a potom i po solo hitu “Kakav divan dan”. Ona više od 30 godina živi u Londonu. Osim po pevanju, mnogi je pamte i kao devojku bubnjara “dugmića” Gorana Ipeta Ivandića, koji je tragično nastradao 1994. u Beogradu, kada je pao sa šestog sprata hotela “Metropol”. Osim njega, u knjizi se pominje i plejada jugoslovenskih muzičara – Davorin Popović, Goran Bregović, Oliver Mandić, Miško Mihajlovski iz “D’bojsa”, Dražen Ričl Zijo iz “Crvene jabuke”, Srđan Gojković Gile iz “Električnog orgazma”, Amilina najbolja drugarica Dženana Sudžuka (supruga Gorana Bregovića)…

Biografija Margite Magi Stefanović: „Magi – Kao da je bila nekad“
amila sulejmanović Ključ bubnja Tama
Ipe i Amira 1985, Foto: Facebook / Amila Sulejmanović

Na poleđini svojih memoara Amila Sulejmanović je napisala:
– Moja karijera rok pevačice počela je u Sarajevu 1983, kada sam se proslavila pevajući refren na pesmi “Volim te još” grupe “Valentino”. Popularnost mi je rasla na prostorima bivše Jugoslavije tokom osamdesetih godina kada sam objavila dva albuma u saradnji sa mojim momkom i muzičkim mentorom Goranom Ipetom Ivandićem, legendarnim bubnjarem “Bijelog dugmeta”. Objavili smo za “Jugoton” 1985. album “Kakav divan dan” i 1986. “Igre Slobode” za PGP RTS. Tokom 1986. pevala sam bek vokale na albumu “Bijelog dugmeta” i naredne na turneji “Pljuni i zapjevaj moja Jugoslavijo”.

– Moja neverovatna medijska popularnost nije mi donela finansijsku sigurnost kao ni duševnu zadovoljstvo. Posle neobjavljenog trećeg albuma “Vukovi i lisice”, i apsolutnog finansijskog kraha 1988. preselila sam u London gde i sada živim. “Ključ bubnja Tama” je moja ljubavna priča o usponima i padovima mlade rok pevačice u bivšoj Jugoslaviji.

Mladen Vojičić emotivno doživeo premijeru dokumentarca „Tifa“
amila sulejmanović Ključ bubnja Tama
Ključ bubnja Tama Ipeta Ivandića, mama pronašla među starim stvarima u Sarajevu, napisala je Amila na svom Facebook profilu uz ovu fotografiju, Foto: Facebook / Amila Sulejmanović

– Knjiga je posvećena svakom gubitniku, a ima nas mnogo. Život je borba i uvek treba imati dovoljno snage da se podigneš. Mami sam rekla da me, kada bude čitala knjigu, ne čita kao ćerku, jer opisujem mnoge škakljive stvari koje deca kriju od roditelja. Bilo je trenutaka kada sam plakala i pisala. Verujem da nekima neće biti pravo kada budu pročitali knjigu. Njen cilj je da ljudima pokaže šta ne treba da rade u životu – rekla je Amila za portal “dnevno.hr”.

Knjiga je dobila ime po ključu Ipetovog bubnja “Tama”, koji joj je poklonio posle drugog sastanka, kao zalog da će se s turneje “Bijelog dugmeta” vratiti njoj i samo njoj. Fotografija Amile i Ipeta iz 1984. uslikana ispred bubnjarevog stana, krasi naslovnu stranu memoara.

„Bijelo dugme“ oborilo rekord posećenosti Dana piva u Zrenjaninu
amila sulejmanović Ključ bubnja Tama
Rostov na Donu (SSSR) 1983, Ipe, Amila, Goran Kovačević (pevač “Teške industrije”), i klavijaturista i kompozitor Damir Misirlić , Foto: Facebook / Amila Sulejmanović

– Ja sam išla u nižu muzičku školu, svirala sam klavir i ljubav prema muzici je počela s pevanjem u horovima još u detinjstvu. Kada mi je bilo 18 godina imala sam svoj prvi bend koji se zvao “Casablanca”. U tom bendu su svirali Pava i braća Ćeramide, koji su posle bili u “Plavom orkestru”. Imali smo nekoliko proba i raspali se. Vođa tog benda i kompozitor Mario Čerhak bio je prijatelj Zije Rizvanbegovića, pa me je preporučio da otpevam refren “Volim te još”.

„Kad padnu mostovi“ snimili „Komuna“, Kiki, Tifa, Predin, Zele

* A, tu je i hit “Kakav divan dan”. Osamdesetih godina na sceni je bilo više muškaraca nego žena. Kako je bilo “boriti” se za svojih pet minuta slave?
– Moja knjiga, između ostalih tema, bavi se i tom temom, odnosno muško–ženskih odnosa na estradi i opšte u društvu. Goran Bregović je i sam govorio da ženama nije mesto na estradi, jer je to zaista “hleb sa sedam kora”.

– Pisanjem knjige želela sam da demistifikujem i pojasnim čitaocima da estrada nije glamurozna kako se ljudima čini. Mislim da se pozicija žene u našim društvima još iz bivše Jugoslavije nije značajno promenila čak ni do sada. U Americi i Engleskoj rade se kampanje #metoo u kojima žene otvoreno govore o zlostavljanjima u raznim granama društava i industrije. Kod nas je sve to jako stigmatizirano i zbog malih sredina verujem da mnoge žene ćute. U mojoj knjizi, kroz priču jedne mlade devojke, odnosno sebe, opisujem te uspone i padove. Pisanje sam započela 2016. i pre #metoo pokreta u kojem sam otvorila jednu malu Pandorinu kutiju na tu temu na našim prostorima.

Bregovićeva „Tri pisma iz Sarajeva“ među najprodavanijim albumima u Americi
amila sulejmanović Ključ bubnja Tama
Goran Ipe Ivandić (Vareš, 10.12.1955. – Beograd, 12.01.1994.) Ovo je snimljeno u Ipetovom stanu 1984. u toku snimanja naše ploče “Kakav divan dan”. Ipe je bio izuzetan bubnjar koji je samo meni komponovao pesme. Nakon svog ovog vremena to mi je čak i mnogo više draže od vremena kada mi je to bilo možda poziv! Opet danas razmišljam da kada bi neke situacije preskočio u životu verovatno bi bio živ. Mislim da bogdom nije u Novalji na Pagu sa Goranom Kovačevićem “Kovao konja po mjesecu” i da nije… možda bi on ostao u sferi muzike i nikada se tamnom stranom meseca ne bi prošetao. “Ključ bubnja Tama” – trebalo je dosta vode Miljackom da prođe da se priča naša ispriča – napisala je ispod ove fotografije Amila, Foto: Facebook / Amila Sulejmanović

* Pre više od tri decenije družili ste se sa Zijom Valentinom, Đurom iz “Bombaj štampe”, pevali ste i na njihovoj ploči, bili prateći vokal “Bijelog dugmeta”… Kako je došlo do tih susreta?

DADO I MIRJANA TOPIĆ: Iz našeg braka stvorili smo evergrin

– Muzičari su se u Sarajevu uvek družili i pomagali jedni drugima. Đuro je išao sa mnom u Prvu gimnaziju, tako da smo se znali još iz gimnazijskih dana. Tih osamdesetih godina izlazili smo dosta na novootvorenu Akademiju filmskih umetnosti Obala, pa smo se svi tako družili iz noći u noć. Goran Bregović je odsvirao na albumu grupe “Valentino” nekoliko deonica na gitari, pa smo se tako i upoznali. Snimanje je bilo u studiju Paše Ferovića kod koga je i “Zabranjeno pušenje” snimalo prvu ploču. Moj vokal je bio upečatljiv, pa su me mnogi tražili da otpevam prateće vokale. Naravno, velika mi je škola bila da pevam na ploči i turneji “Bijelog dugmeta”. Goran Bregović je veliki profesionalac i mogla sam puno toga naučiti od njega. Ipe i ja smo nažalost stalno vukli pogrešne poteze, tako da je moja knjiga i almanah za početnike “Kako ne treba raditi stvari u životu”.

Priča o pesmi „Šta bi dao da si na mom mjestu“

Amila Sulejmanović, Alen Islamović, Ipe Ivandić i Damir Misirlić u emisiji “Hit Meseca” TV Beograd 1985; inače za pesmu “Vodi me iz ovog grada” muziku i aranžman je uradio Damir Misirlić, a tekst Ivica Pinjuh

* Kakav je danas rokenrol? Može li se uopšte uporediti sa onom voljom i žestinom kako se pre stvarala muzika?
– Živim od 1988. godine u Londonu i mogu reći da ovde to nikada nije prestalo. Kod nas je došlo do velikih društvenih promena 90-ih godina kada je jednostavno srednja klasa, koja je u stvari i pratila rok muziku, nestala. Iz te naše srednje klase izašla su, takođe, deca potpomognuta jednostavno “klasom mame i tate”. Hoću reći, roditelji su bili bolje situirani tako da su se deca mogla baviti kreativnim stvarima. Mislim da kada opet ojača srednja klasa i stvari se kristalizuju, opet će doći neki novi klinci. Smatram da ih ima i sada, ali nažalost oni nemaju publiku koja bi ih slušala.

50 godina stvaralaštva Petra Pece Popovića

– Muzika je jedan izuzetno težak biznis, ne samo kod nas, nego i napolju. Oni koji dobro žive od muzike uglavnom su stari bendovi, nastali 70-ih i 80-ih. Muzika je postala jeftina i dostupna svima. Svako može objaviti pesme bilo koga na YouTube i profanirati izvođača. Ja živim u delu Londona koji je pun pabova u kojima sviraju svake noći razni mladi bendovi, neverovatno talentovani. Svi oni bi mogli biti zvezde, ali u muzičkom biznisu potrebno je i dosta sreće.

amila sulejmanović Ključ bubnja Tama
Amila već dugo živi u Londonu, Foto: Facebook / Amila Sulejmanović

* Kako i kada ste se upoznali sa Ipetom?
– Upoznali smo se 1983. preko tehničara “Dugmeta”, Kikija Zurovca. Ipe je sveže izašao iz zatvora. Tamo je proveo dve godine, prvo u zatvoru Zenica, a potom je prebačen, zbog primerenog vladanja u Kazneno-popravni dom Foča. Bila sam student prve godine prava. U moje vreme nije bilo priručnika “Kako se zabavljati sa rok zvezdom koja je pri tome izašla iz zatvora”. Ipe je bio obeležen u društvu zbog toga, a sa njim sam i ja ponela taj krst!

Džoni Štulić – novi audio snimci na kanalu YouTube

* Što vas je nagnalo da napišete knjigu “Ključ bubnja Tame”?
– Dugo godina sam ćutala i potisnula jedno jako intenzivno i bolno iskustvo. Ipe je bio moja velika ljubav i ostavio je jedan veliki trag u mom srcu. Knjigu sam pisala Amili sa 19 godina. Morala sam rasplesti to vrzino kolo i objasniti Amili iz 1983. godine šta se dogodilo. Mnogi su pisali o Ipetu i neistine. On je bio čovek od krvi i mesa. Bio je neverovatan ljubavnik, izuzetan muzičar, ali jako naivan.

– Knjiga je posvećena Goranu Ipetu Ivandiću. Ljudi žive onoliko koliko ih se sećamo. Kada sam završila pisanje, poslednji dan došao mi je Ipe u san. Kako je naš odnos bio konfliktan, jer sam bila mlada, a on se borio sa svojim demonima, tako sam sve to ja lepo opisala u knjizi. U tom snu, on mi je rekao da mu je drago da sam sve to opisala.

SAŠA LOŠIĆ LOŠA: „Plavi orkestar“ je zarobljenik vlastitog cinizma
amila sulejmanović Ključ bubnja Tama
Uskoro promocija knjige u Sarajevu, Foto: Facebook / Amira Sulejmanović

* Ipe je umro pod nerazjašnjenim okolnostima. Kakvo je vaše mišljenje o tom tragičnom činu?
– Javna je tajna da je Ipe otvorio vrata 1994. hotela “Metropol” u Beogradu pogrešnim ljudima u pogrešno vreme. Prema pričama mnogih koji znaju celu priču, Ipeta su bacili uterivači dugova sa balkona njegove hotelske sobe. Na nesreću kamate koje su mu nametnuli, bile su stratosferične.

– Ipetov život je bio izuzetno aspektiran teškim vibracijama tako da i smrt, nažalost, odnosno sam čin ukopavanja, bio je traumatičan. Naime, ljudi koji su proglašeni samoubicama, odlažu se u zajedničke grobnice. Ipetov školski prijatelj Gane Pecikoza pričao mi je tu jako tužnu priču, ali su ga na kraju uspeli izvući iz jedne takve grobnice. Ipetova priča je katarzična i jako me podseća na smrt Mocarta, koji je, takođe, umro kada je izgubio sav novac i nije imao čime da plati stan. Tako je i ukopan u javnoj grobnici jer nije bilo novca za njegovu sahranu.

„Haljinica boje lila“ – kafanski hit reditelja rokera

* Bavite li se i danas muzikom?
– Ne toliko koliko sam se bavila ’90-tih. Moj idol je bio Jah Wobble iz čuvene grupe “PiL”, a pre toga Jah je svirao u “Sex Pistolsima”. Sa Jahom sam napravila nekoliko stvari i pevala na njegovim koncertima. Muzika kojom sam se bavila bila je više eksperimentalna. Takođe sam učila pevanje u Londonu kod čuvenog profesora operskog pevanja Richard Fon Alda. Na savet jedne zaposlene iz disko kuće u Londonu, prvo sam išla na časove kod Richardove supruge Helene Shenel. Kod nje sam doslovno sretala u kuhinji poznate zvezde – od Shirley Bassey, George Michaela, do Anne Lenox. Richard je davao časove operskim pevačima i oboje su mislili da je moj glas odličan za opersko pevanje.

ALEN ISLAMOVIĆ: Supruga mi se nikad nije mešala u posao

* Šta biste poručili publici?
– Uživajte u svakom danu i svakom iskustvu koje vam svemir šalje te, uz to, budite budni i oprezni. U engleskom jeziku postoji uzrečica koja se pripisuje nemačkom filozofu Fridrihu Ničeu “Ono što nas ne slomi učini nas jačima” ili “That which does not kill us, makes us stronger”.

Promocija knjige “Ključ bubnja Tama” održaće se 19. aprila u Sarajevu. Uvodnu reč imaće Jasna Baštić.
– Jasna je prvi novinar koji je objavio u slovenačkom “Dnevniku” recenziju nakon pročitane knjige. na promociji će biti i moj muzički gost, ultra talentovani gitarista i kompozitor Zoran Šerbedžija – napisala je na društvenim mrežama Amila.

E. A. / Izvor: dnevno.hr, Facebook

POSTAVI ODGOVOR

Molim vas unesite vaš komentar
Molim vas upišite vaše ime ovde