KSENIJA PAJIĆ: Srećna sam što imam kontinuitet rada

Šarmantna i uvek pozitivna, hrvatska glumica Ksenija Pajić omiljena je među svim generacijama. Uprkos tome što iza sebe ima karijeru u kojoj se može pohvaliti brojnim ulogama u predstavama i filmovima, današnja publika je naročito pamti po rolama ostvarenim u popularnim domaćim TV sapunicama.

Otkako je pre više od 13 godina dobila jednu od glavnih uloga u prvoj hrvatskoj sapunici “Vila Maria”, Ksenija Pajić je postala neizostavno lice ove vrste TV formata. To potvrđuje i njen trenutni angažman na snimanju serije “Čista ljubav”, gde tumači lik udovice Edite. A, koji joj ne ostavlja mnogo slobodnog vremena zbog celodnevnog snimanja.

Boris Novković i „Čista ljubav“

– Moraju biti ispoštovani rokovi i sve se mora na vreme snimiti. Svakog dana se emituje jedna epizoda sapunice, a posle snimanja sledi montaža, pa tek onda prikazivanje na TV-u. Zbog toga nam je ritam ubrzan. Ali, već smo pri kraju, ostale su još samo tri nedelje snimanja. Nastojimo sve na vreme da završimo – rekla je Ksenija Pajić za “Azru”.

* Da li je tačna tvrdnja da, kada glumac ima vremena, to znači da nema posla?
– Kako kad. Ja zaista imam kontinuitet rada. Stalno sam zaposlena u matičnom pozorištu “Gavella” i svake sezone imam novu predstavu, a igram i one stare. Tako da uvek imam posla. Nekada je, naravno, lakši tempo. Na primer, sada, kad se završi snimanje sapunice “Čista ljubav”, imaću mesec i po slobodno. Tada će mi biti mnogo lakše, jer ću samo igrati predstave.

NEDA ARNERIĆ: Ljubav i prijatelji su ono što me drži

* Poslednjih godina svedočimo ekspanziji turskih serija na ovim prostorima. Ali, popularnost TV serija u kojima ste imali priliku igrati, poput “Ponos Ratkajevih”, “Ljubav u zaleđu”, “Čista ljubav” i druge, dokaz je da regionalna produkcija, serije i glumci dobro plivaju u vodama konkurencije. Šta mislite da je glavni adut regionalnih projekata ove vrste?
– Ono što ja vidim jeste da su ove serije zaista gledane, a dobri su i komentari publike. Mislim da je ljude privuklo i zadržalo to što je serija naša. Naime, oni se mogu prepoznati u nekim likovima, jer priča i ljudi imaju veze sa našom stvarnošću, odnosima unutar porodice i slično. Na kraju, mislim da ljudi žele da čuju domaći jezik i gledaju domaće glumce. Zbog toga smatram da će pre pogledati neku našu seriju, ako je dobra, naravno, nego neku stranu.

GORAN BOGDAN: Ljubav, tolerancija i slušanje prekidaju krug nasilja

* Snimate i novu sezonu serije “Novine”. U njoj imate priliku još jednom da sarađujete sa kolegom Zijadom Gračićem, a mnogo je i drugih kolega sa kojima ste radili na više projekata. Šta je osnovna prednost, a šta nedostatak stalnih saradnji sa istim kolegama?
– Mi smo malo tržište, a glumaca je mnogo. Nažalost, ne igraju svi i ne dobijaju priliku koju su, možda, i zaslužili. Zaposlena sam u pozorištu “Gavella” i tamo su stalni ansambli, tako da stalno igram sa tim istim ljudima. To ima i dobrih, ali i loših strana. Dobre su te što se znamo, dobro sarađujemo, lepo radimo i možemo se dogovarati i razgovarati o ulogama i scenama. S druge strane, kada sa nekim igraš jako dugo, ti znaš svaki njegov pokret i gestikulaciju, kao i on vašu i zato je uvek inspirativno i podsticajno kada radite sa nekim novim kolegama i kolegicama.

Ljubav i mir: Slađana Milošević i riječki bend „Whiteheads“ snimili „Na Badnju večer“

* U dosadašnjoj karijeri ste na daskama koje život znače igrali mnoge uloge koje važe za klasike. Postoji li neka za koju vam je žao što nije pripala baš vama?
– Ne žalim ni za čim i ne razmišljam tako. Takav stav bi me činio frustriranom i nezadovoljnom. Volim posao koji radim i radujem se svakoj ulozi koju dobijem. Svaka od njih mi je novi izazov i novi početak.

* Kada je reč o filmskim ulogama, publika vas najviše pamti po onoj u “Oficir s ružom”. U kakvom sećanju vam je ostao ovaj film?
– To je zaista bilo davno. Znam da je bila posebna atmosfera za vreme snimanja. Ta uloga je moja prva velika, glavna uloga na filmu. Sećam se da sam bila jako uzbuđena zbog samog rada na filmu i snimanja. Sviđali su mi se i scenario i uloga. Bilo mi je veoma lepo i uzbudljivo. Imala sam dobre partnere. I Laušević je bio tu. Bilo je posebno.

Pogledajte trejler za film „Volja sinovljeva“

* Imate li danas kontakt sa Žarkom Lauševićem?
– Ne, nemam.

Voli uloge negativki
Zbog uloge u seriji “Čista ljubav”, Ksenija je promijenila stajling, postavši od prepoznatljive plavuše šarmantna dama kratkih, srebrnosivih uvojaka.
– Udovica Edita je usamljena žena sa svojim tajnama iz prošlosti. Nije tipična, ali ni ekscentrična. Vrlo je maštovita, zna biti i neobična. Privukla me ta uloga jer ta njena atipičnost ostavlja prostora za maštariju, za glumačko istraživanje uloga. A, obradovala sam se ovoj roli, jer ću se konačno odmaknuti od uloga po kojima sam postala prepoznatljiva – okorelih i brutalnih negativki. Čovek se pomalo zasiti igrajući uvek iste uloge, a negativne role obeležile su jedan deo moje karijere. Nije mi to nikad smetalo. Dapače, bilo je i situacija koje su me nasmejale. Jednom sam ležala na plaži i čula majku kako govori malom sinu: “Eto, vidiš tetu, vidiš da ona inače nije tako zločesta.” Volela sam da igram uloge negativki, jer one su uvek na neki način pokretač radnje. Ali ni zločesti nisu uvek zločesti, a ni obrnuto. Ljudi su kompleksni, nikada nije samo belo ili samo crno. Tako i sve negativke koje sam glumila imaju svoje dobre strane. Ni Edita koju sada igram nije samo “bela” – rekla je Ksenija za “Jutarnji”. Dodala je kako ne može reći je li teže igrati one dobre ili zlikovce. Glumac se, kazala je, uvek mora naraditi kako bi liku kojeg igra udahnuo život.

DADO I MIRJANA TOPIĆ: Iz našeg braka stvorili smo evergrin

* Slavna Mišel Fajfer je svojevremeno govorila o velikom problemu sa kojim se suočavaju glumice u Holivudu, a to je da je sve manje glavnih uloga za one koje pređu 40 godina. Prinuđene su ili otvarati vlastite produkcije ili se jednostavno pomiriti sa tom činjenicom. Kakva je situacija na našim prostorima?
– Kad je o filmu reč, to je istina. Kao prvo, godišnje se snima malo filmova i teško je da ćete u njima naći više uloga. Tu je najviše jedna do dve role za ženu mojih godina. A u mojim godinama se glumica nema mnogo čemu nadati kad govorimo o filmu. Ali dobro, sada su tu serije koje popravljaju taj prosek, pa se dogodi da i glumice mojih godina dobiju uloge i da nas je više u jednoj seriji. U serijama je mnogo jednostavnije.

Pala poslednja klapa TV serije „Koreni“

* Kada uporedite period s početka karijere i danas, kakav je status glumaca na našim prostorima?
– Nije samo pitanje vremena u kojem živimo, nego je pitanje nas samih. Ja sam pre imala 25, a sada imam 55 godina. Nije samo vreme u kojem živimo drugačije, nego smo i mi drugačiji. Ne znam šta bi bilo da je bilo, i ne mogu to proceniti. Kada je bilo veće tržište i kada je postojala Jugoslavija, bila sam mlada glumica, a sada ne znam šta bi se događalo da je sve ostalo tako kao što je bilo. Znam samo da je danas teže, zato što je ovo zaista malo tržište, a mnogo je mladih ljudi koji svake godine izlaze sa akademije.

STANKO CRNOBRNJA: Među mojim studentima je mnogo kreativnih, maštovitih i talentovanih mladih ljudi

* Šta mislite da je presudno da bi mladi ljudi dobili šansu i ulogu?
– Oni se moraju dokazivati još na akademiji. Imaju svake godine ispite i moraju se dokazati da bi se čulo za njih, da bi se reklo: “Onaj mali ili ona mala je talentovana”. Tu je, naravno, i pitanje sreće. A i toga da li će vas videti neko od reditelja, da li će doći i pogledati ispit ili ćete, možda, slučajno dobiti neku malu ulogu pa će vas neko zapaziti. To je pitanje sreće, talenta i svega. Takva je bila situacija i sa mnom, samo što je sada još veća konkurencija, a malo je tržište. Zbog toga je mladim ljudima danas teže.

MOFF: „Stablo ljubavi“ Mirjani Karanović i Emiru Hadžihafizbegoviću

* Koji period vašeg profesionalnog života vam je doneo najveću sreću?
– Iz svakog perioda imam zaista lepe uspomene. I svaki od njih nosi nešto svoje. U početku, posle akademije, dve sezone sam bila u “Teatru u gostima” kod Relje Bašića. To mi je zaista lepo iskustvo, igrala sam sa velikim glumcima i glumicama na raznim scenama i mnogo putovala. Čini mi se da sam tu polako ušla u zanat glume, da bih nakon toga prešla u “Gavellu”. Tu su bili novi počeci, odrastanje i sazrevanje. U tom periodu sam mnogo snimala TV drame i filmove, ali je onda došao rat i nekako je sve stalo. To je period kada se manje radilo, ali su posle došle sapunice. Eto, snimala se prva sapunica u Hrvatskoj i igrala sam jednu od glavnih uloga. To mi je bilo jedno veliko iskustvo, nešto novo i drugačije. Svaki period je doneo nešto svoje, ali sam srećna što imam kontinuitet rada. Volim svoj posao i živim od njega.

* I vaša ćerka Vita je odabrala jednu vrstu umetnosti, odlučila se za muziku. Kakav odnos gradite s njom?
– Nas dve živimo zajedno i jednostavno smo majka i ćerka.

Laušević ponovo na „daskama koje život znači“

* Na koji način volite biti uključeni u njen emotivni život?
– Ne želim se previše mešati. Volim biti upoznata i znati o čemu se radi, ali se ne mešam previše. Neka granica mora postojati, jer je to njena intima i njen život. Ali, naravno, budnim okom pratim sve jer joj želim pomoći ako se, ne daj Bože, dogodi nešto loše. U tom slučaju sam tu da joj pomognem.

* Važite za jednu od istinskih dama na ovdašnjoj javnoj sceni. Na koji način čuvate svoje mentalno i fizičko zdravlje? Imate li neke beauty rituale?
– Nemam nikakve rituale. Jednostavno mnogo radim i to je to. Čini mi se i da je sve to nekako genetski dobro posloženo. Ujutru na lice samo stavim kremu, a zbog leđa bih trebala raditi vežbe svakog jutra. Nekad odem malo vežbati ili na bazen, ali sve to zbog zdravlja.

Snimanje druge sezone „Senki nad Balkanom“ počeće na leto

* Kako volite da provoditi slobodno vreme?
– Volim da budem kod kuće! Posebno ako radim celi dan. Najsrećnija sam kada sam u kući i kada je tu moja ćerka Vita. Imamo i psa Emi, malu mešanku. Kod kuće sam zadovoljna, srećna i opuštena. To je moja oaza mira i sreće.

Sulejman Veličanstveni
Mnogo telenovela ste snimila, a da li ih gledate?
– Volim pogledati, barem deo, epizoda u kojima se pojavljujem, jer želim videti što sam napravila. Nikada nisam bila zavisnik od sapunica. Jednostavno nemam vremena za to. Možda najviše što sam gledala bio je “Sulejman Veličanstveni”, zbog specifičnosti režije, snimanja i uloga, bilo vrlo zanimljivo. Primetila sam da turske sapunice insistiraju na emocijama, dramatičnim kadrovima, srceparajućoj muzici… ali to je nešto sa čime se prosečan gledalac i ljubitelj sapunica može poistovetiti. Ipak, sigurna sam da ovdašnja publika najviše voli da pogleda domaću produkciju.

E. A. / Izvor: Azra, Jutarnji