IVAN LALIĆ: Romeo i Julija iz Savamale u Zvezdara teatru

0
47

U Zvezdara teatru 16. novembra biće premijerno izvedena predstava “Ljubav u Savamali”, nastala prema tekstu Ivana M. Lalića i u režiji Darijana Mihajlovića.

Ljubav u SavamaliU predstavi igraju Feđa Stojanović (Luka), Elizabeta Đorevska (Vera), Mina Sovtić (Sara), Branko Vidaković (Bogdan), Milan Vasić (Ahmed), Lena Bogdanović (Lizet) i Nikola Šurbanović (Stojan). Scenograf je Vesna Popović, kostimograf Lidija Jovanović, a kompozitor Bojan Stojčetović. Ulaznice posetioci mogu kupiti na biletarnici Zvezdara teatra, prodajnim mestima Eventim, Ticketline, Klub ljubitelja pozorišta, kao i online putem.
Pisac komada Ivan Lalić kaže da je večiti optimista. Čak i temu kakva je migrantska kriza, kojom se bavi ova predstava, uspeo je da prikaže na komičan način. Najveće blago porodice Petrović iz predstave, koja uspeva da prevaziđe stereotipe i prihvati za svog člana jednog migranta, upravo je ta toplina i gostoprimstvo. A, što je po mišljenju pisca ono što odlikuje naš narod.

26. Vršačka pozorišna jesen: Za publiku najbolja predstava „Korešpodencija“, za žiri”Anika i njena vremena”
IVAN LALIĆ: Romeo i Julija iz Savamale
Ivan Lalić, Foto: Zvezdara teatar

– Glavna tema predstave “Ljubav u Savamali” je san o lepšoj i boljoj Srbiji. Zamišljam je kao multikulturalno društvo u punom smislu te reči. Mislim da neki veliki narodi ili veliki gradovi, recimo Njujork, su moćni i snažni, između ostalog, zbog puno etničkih zajednica koje čine taj grad. Svako je doneo odnekud po nešto. Migrantska kriza je verovatno najveća seoba naroda u istoriji civilizacije. Kao večiti optimista, mislim da ona može biti šansa i za narode kao što smo mi, a mi smo jedna od tranzitnih zemalja. S druge strane želeo sam da demistifikujem stereotip o nemogućnosti ljubavi, veza, prijateljstava između različitih religija i ljudi sa drugačijim vaspitanjem. Kad ljudi svoj sistem vrednosti utemeljuju na elementarnim etičkim i civilizacijskim normama, onda sve to može – kaže Lalić.

Zvezdara teatar: Novu sezonu otvara predstava „Osama – Kasaba u Njujorku”

* Dakle, vi smatrate da kod nas postoji tolerancija prema različitim narodima?
– Mi smo imali jedan vek koji je s razlogom generisao i nešto što se zove ksenofobija. I, nije baš sve tako ružičasto. Ali, ja ksenofobiju smatram opštim mestom protiv kojeg se treba boriti. Drugi pol nacije, nasleđe i iskustva govori o gostoprimljivosti, toplini, širini duše koja simboliše narod kome pripadam. Ja sam uveren u to. Vaspitan sam da nikada ne cenim ljude po boji kože, veroispovesti… nego po tome da li je neko dobar čovek ili ne.

Ljubav u Savamali IVAN LALIĆ: Romeo i Julija iz Savamale
Feđa Stojanović i Mina Softić u predstavi “Ljubav u Savamali”, Foto: Instagram Zvezdara teatar
Vodvilj „Florentinski šešir“: Šampanjac, ljubavni zaplet, potraga…

* Da li postoji neki presudni trenutak kada ste odlučili da se bavite ovom temom?
– Nijedan komad koji sam napisao do sada nije imao tako snažno utemeljenje u stvarnosti. Zaista postoji taj izbeglički centar, baš u toj ulici, i ta ksenofobija koja je bila emitovana iz okolnih zgrada je bila okidač. Al’ ne u smislu nekog optuživanja ili neke borbe za taj drugačiji, humaniji tretman kakav mi zamišljamo. Ja nisam ljut, razumem zašto je to tako. Treba realno sagledati šta su neke naslage prošlosti. S druge strane i Evropa se po tom pitanju deli u ovom trenutku, to je najveće evropsko pitanje. Tako da sam to upotrebio. Polazište je bila jedna frustracija, ali negde i potencijal za dramsku radnju. Kao pisac sam prosto odreagovao na tu situaciju bez dokumentarizma, jer je priča o stereotipima, srpskim stereotipima vrlo zahvalna dramski. Čini mi se da se tu provocira jedan nivo priče koji je komičan, šaljiv, koji nije očekivan u odnosu na temu koja nije laka. Tako da je to zapravo komad o nama, kako mi prihvatamo tu biblijsku situaciju koja se dešava i koliko možemo da se promenimo od stanja A do stanja B.

Feđa Stojanović: Vešto kreiranje intriga u seriji „Istine i laži“
Ljubav u Savamali IVAN LALIĆ: Romeo i Julija iz Savamale
Milan Vasić igra Ahmeda, Foto: instagram Zvezdara teatar

* U predstavi, stanari jedne zgrade na početku pokreću peticiju protiv humanitarnog centra u njihovoj ulici. Luka, upravnik zgrade, pokreće tu peticiju, ali se onda njegovi stavovi menjaju. Kako dolazi do te promene?
– Ovde ima jedan nivo radnje koji možda nije toliko vidljiv, a mnogo je bitan, to je muško-ženski odnos. Njegova supruga je sve ono što nije Luka. Ona pomaže tom centru, ona je onako ženski solidarna… U tom, kao i u svakom braku ima muško-ženskih upoređivanja stavova. Ovde očigledno njeni stavovi izdominiraju. Sa druge strane tu ima jedan momenat koji je takođe u javnosti vrlo prisutan, a to je da su mediji počeli da prate šta se tu dešava. Momenat kad Luka biva intervjuisan od strane jednog velikog CNN-a, kada dobija jednu svetsku pažnju, naravno da onda mora da se ponaša u skladu sa mejnstrimom svetskih medija. Tu postoji i jedna aluzija na lažni evropeizam koji mi često susrećemo u našem svakodnevnom životu. To je jedna nit koju je još Sterija počeo sa “Rodoljupcima”. Politika dvostrukih aršina i koncepata… i to može biti super podloga za humor.

„Suze su OK“: 18 godina od premijere, decenija igranja u Zvezdara teatru, a noge Tanje Bošković su i dalje savršene
Ljubav u Savamali IVAN LALIĆ: Romeo i Julija iz Savamale
Lena Bogdanović tumači Lizet O’Konor, Foto: Instagram Zvezdara teatar

* Lukina žena Vera, koja je u početku vatreni borac za prava životinja, migranata i svih ugroženih, takođe menja svoje stavove. Zbog čega?
– Tako je… To je jedna aluzija na našu scenu gde se zapravo gube razlike u ideologijama. Više ne znamo ko je bio nacionalista, ko je sad evropejac. I obrnuto, koji su bili pripadnici nevladinog sektora, postaju nosioci neke konzervativne misli. A s druge strane, taj brak je zasnovan, kao i mnogo toga u našoj zemlji, na antipodima, na nerazumevanju. Čim je Luka postao evropejac ženi je to počelo da smeta. Potka ovog komada je zapravo farsa i ona se raduje tim antipodima i svim momentima koji pružaju mogućnosti za inverziju i za komediju apsurda, ja sam se trudio to da iskoristim.

Predstava „Scene iz bračnog života“ premijerno izvedena u Bečeju

* Lik Lizet O’ Konor, nas na neki način podseća na tu stereotipnu sliku o Srbiji i Srbima. Da li mislite da se ta slika održala i danas ili se ona menja?
– Ovde su poslagani, kao početna situacija, svi mogući stereotipi i to je svesno rađeno. A onda smo počeli malo da menjamo te stereotipe. Migrantska kriza je jedan od zaista katalizatora promene slike o Srbima. Ne postoji zemlja u okruženju koja je mekše, lepše, humanije, prihvatila migrante od Srbije. To je jedna tekovina na koju sam ja stvarno ponosan. To je nešto što je dobro, a sad da ne idemo u politiku…

6. Dani Danila Lazovića: Pobednica Iva Ilinčić
Ekipa predstave "Ljubav u Savamali" na jednoj od prvih proba, Foto: Facebook Darijan Mihajlović
Ekipa predstave “Ljubav u Savamali” na jednoj od prvih proba, Foto: Facebook Darijan Mihajlović

* Da, ipak je u naslovu komada “ljubav”. Kako dolazi do ljubavi između Sare i Ahmeda?
– Ljubav je ovde generički postavljena. Oni su Romeo i Julija iz Savamale i prosto sam hteo da dokažem da je to moguće. S druge strane kroz ceo komad tu ima jedna beba kao zajednički imenitelj svih karaktera u drami. Tu padaju sve skrupule, sve predrasude prema malom, nevinom biću. Ta porodica je zapravo topla, divna, zarozana, musava, ponekad histerična… To je ono po čemu se razlikujemo u odnosu na svet. Ovde imate ljubavi prema bližnjem svom. Tako da je generički postavljen taj pojam, ne samo kroz romansu dvoje mladih, nego kao jedna atmosfera.

3. Jesenji pozorišni festival: „Zlatni list“ za predstavu „Dok čekamo Godoa“

* U ovoj predstavi postoji srećan kraj. Koliko je on moguć i u realnosti kada je reč o ovoj temi? Koliko je moguće pomiriti različitosti?
– To ćemo za srećan kraj još da vidimo sa rediteljem, ali ide sve ka srećnom… ja se nadam da je srećan. Tema je teška, ljudi kad čuju za nju nastaje jedan otklon prema njoj. Onda sam ja, baš s obzirom na naum da je moguće iz jedne tako teške teme izvući i humor i melodramu, mislio – pa može i srećan kraj! Nismo valjda osuđeni uvek na neke teške priče, teme i tužne krajeve. To je neka moja lična poruka. Ja verujem da je budućnost svetla i da ovo društvo mora postati pravedno, u skladu sa nekim idealima koje želimo da afirmišemo, a oni su u ovom slučaju multikulturalizam i tolerancija.

E. A. / Izvor: Zvezdara teatar

POSTAVI ODGOVOR

Molim vas unesite vaš komentar
Molim vas upišite vaše ime ovde