GORICA POPOVIĆ: Preko Fejsbuka dobila ulogu

0
256

Glumica Gorica Popović je veoma svestrana. Divno peva, vešto režira, bavi se pedagoškim radom, ima i “zlatne ruke”, pa odlično šije, kuva, mesi, a i veliki je ljubitelj sporta.

gorica popović
Foto: SOFEST

Gorica Popović je gost na festivalu u Sopotu, SOFEST-u, gde je u takmičarskom programu i film “Kozje uši”, u kojem glumi glavnu ulogu.

– Nisam bila na Sofest-u dugo zaista, ali drago mi je da opstaje, raste, da je postao ozbiljan festival. Mi nemamo nacionalni festival gde bi bili vrednovani domaći filmovi kao što je to nekad bila Pula. A, sad vidimo da ipak imamo veliku produkciju i da bi trebalo da imamo jedan ozbiljan nacionalni festival. Verujem da bi to mogao da bude SOFEST. Uvek mi je drago da dođem ovde, Sopot je lepo, malo mesto, dolazila sam ovde i sa nekim predstavama – izjavila je Gorica.

– Nadam se dobrom prijemu filma “Kozje uši” kod publike. Do sada je uvek bio lepo primljen. Film je imao je pristojnu posetu, gledanost, s obzirom da nismo imali velikih para za reklamu. Ovo je jedan mali, produkcijski skroman film, ali veoma topao i lep. I ja sam jako srećna što sam bila njegov deo. Bili smo i u Cirihu gde se prikazivanje produžilo nekoliko nedelja, jer je bilo veliko interesovanje publike. Ljudi u njemu pronalaze neku toplinu, jednostavnost, iskrenost. Film je i duhovit i setan, ono što ja najviše volim i u filmu i u pozorištu.

*Zašto smo toliko dugo čekali da vas ponovo vidimo na filmskom platnu?
– To pitajte reditelje, nemojte mene. Jednostavno je tako. Znamo da je manje dobrih ženskih uloga za žene u godinama, ali zaista ne žalim, ja sam u punoj brzini što se posla tiče. U mom matičnom Ateljeu 212 igram u nekoliko predstava. A, spremamo i jedan vrlo interesantan novi projekat za septembar.
gorica popović
Druženja sa kolegama na festivalu u Sopotu, Foto: SOFEST
*Kako ste se uključili u film “Kozje uši”?
– Preko Fejsbuka, nećete verovati. Vladislava Vojnović mi se javila, ja je nisam poznavala. Znala sam Miloša Spasojevića, s kojim sam radila ranije. Oni su mi poslali tekst koji mi se jako dopao. Kontaktirali su razne glumice, ali na kraju su odabrali mene.

Inače, Vladislava Vojnović je književnica i dramaturškinja. Film “Kozje uši” nastao je po njenom istoimenom romanu. Ona ga je adaptirala i napisala scenario, a režiser je Marko Kostić. Njen suprug Miloš Spasojević je bio producent i direktor fotografije, a u filmu glumi i njihova ćerka Milica Spasojević.

Kozje uši2 - Gorica Popović i Milica Spasojević
Na snimanju filma “Kozje uši”, Gorica Popović i Milica Spasojević, Foto: Promo

Gorica Popović tumači glavni lik Stojanku. Šta joj je bilo najinteresantnije, a šta najizazovnije u tumačenju Stojanke?
– Izazov je to što je ona u svakoj sceni. Ona vuče film, ona je stub filma, što je dosta zahtevno, mora se čovek pripremiti za to. Scenario je nastao po romanu Vladislave Vojnović koji je izvrstan. Proučila sam ga da bih shvatila lik kako treba. A on je veoma složen, sa puno valera. Bilo mi je jako zanimljivo na snimanju, prvenstveno jer sam bila u kraju koji nisam poznavala, u Beloj Crkvi. Iznenadila sam se, jer iako je to deo Vojvodine, oni govore dijalektom koji je jako blizak šumadijskom. Preko Dunava je Veliko Gradište, gde ja imam kuću na Srebrnom jezeru, i tamo ljudi govore baš tako, pa mi je veoma blizak taj dijalekat i uživala sam. Ja volim da igram uloge koje zahtevaju dijalekat.

Ovacije za „Kozje uši“

– Stojanka je žena vrlo neobične biografije i ponašanja. Studirala je u Beogradu, vratila se u svoje selo, ima neke mračne porodične tajne. Muku muči sa unucima koje čuva, a deca su negde u inostranstvu i nisu s njom u kontaktu. Ima i taj trilerski zaplet kad uhvati čoveka iz šume, misleći da je haški begunac.

Gorica Popović Kozje uši
Foto: Art Vista/ Promo

– Vrlo je interesantna priča, i u tome je ta Stojankina zanimljivost lika. Ona mora da bude žena džambas, a veoma je nežna i osećajna. Ali je to sve sakrila u sebi. Na kraju se ona vraća toj osećajnosti i ljubavi. Iz određenog razloga se vratila iz Beograda u selo, bila je učesnica protesta ’68, i oko nje su okolnosti koje su danas okolnosti našeg društva, a to je snalaženje, preživljavanje, napor da se živi dostojanstveno, da izvedeš decu na pravi put. U tome je njena velika borba, zato je po mom mišljenju ona jedna mitska žena koja može da bude simbol mnogih žena što se tiče snage, borbe, plemenitosti.

*Vladislava je izjavila da je želela da napravi film bez psovki i prizemnog humora, ali su je upozoravali da će vrlo teško plasirati takav film kod nas. Mislite li da za ovakav film ipak ima publike?
– Od premijere u Sava centru gde smo dobili ogroman aplauz, pa preko gledanosti koja je neobična za ovakav film, i kroz razgovore koje sam vodila sa publikom, vidim da je to bio dobar potez. Nađu ovakvi filmovi put do srca gledalaca. I mislim da ne treba da odustajemo, da ih treba snimati onako kako ih zamislimo i da ne mora sve da bude psovka, nasilje i ružnoća nego treba da tražimo lepotu svuda oko nas.

E. A. / Izvor: SOFEST

POSTAVI ODGOVOR

Molim vas unesite vaš komentar
Molim vas upišite vaše ime ovde