GORAN PASKALJEVIĆ: Film “Varljivo leto ’68” pošteno je zaslužio status kultnog ostvarenja

0
83

U okviru projekta Vip Kinoteka, nastale u saradnji Jugoslovenske kinoteke i kompanije VIP mobile, digitalno je restauriran i film “Varljivo leto ’68”. Ovo ostvarenje nastalo je 1984. godine po scenariju Gordana Mihića, u režiji Gorana Paskaljević i u produkciji “Centar filma”. S pravom ga svrstavaju među jugoslovenske klasike.

GORAN PASKALJEVIĆ: Film "Varljivo leto '68" pošteno je zaslužio status kultnog ostvarenja
Goran Paskaljević u Holivudu, Foto: Privatna arhiva

Posle digitalne restauracije film “Varljivo leto ’68” će ovog leta ponovo doživeti premijeru. I to na međunarodnom filmskom festivalu Dunav Film Fest – Smederevo 2018. U prisustvu članova ekipe filma biće prikazan na zatvaranju festivala u četvrtak 23. avgusta. Reditelj Goran Paskaljević pogledaće u Smederevu svoje delo u novom ruhu, i kako je rekao posebno je uzbuđen.

Dunav Film Fest u Smederevu od 18. do 23. avgusta – 40 filmova na četiri lokacije

plakat varljivo– Uzbuđen sam kao što sam bio pred svaku premijeru nekog mog filma. Susret sa novom publikom je uvek uzbudljiv. Taj film je nastao pre 35 godina, i danas, posle toliko vremena, mogu da kažem da je pošteno zaslužio status kultnog ostvarenja. Mnogi gledaoci različitih generacija danas u svakidašnjem životu ponavljaju replike iz tog filma; prepričavaju se pojedine scene; prikazuje se više puta godišnje na raznim televizijama u regionu. Potpuno nova, remasterizovana verzija filma će gledaocima pružiti mnogo više nego prikazivanje izbledele kopije u lošem formatu na televiziji. Inače, kod nas se ponekada unapred proglašavaju kultnim filmovi i TV serije koja su tek u nastajanju, ili čim počne njihovo prikazivanje, što obesmišljava pojam kultnog dela – rekao je Paskaljević za “Blic”.

Restaurirani „Maratonci“ ponovo na velikom platnu
Iz filma “Varljivo leto ’68”, Foto Jugoslovenska kinoteka

* Kakva su vaše sećanja na proces rada, motive koji su vas ponukali da radite film?
– Bio je to dosta težak period u mom životu. Poželeo sam da se odmorim od turobne svakodnevice i kada sam pročitao prvu verziju scenarija Gordana Mihića, učinilo mi se da bi mi rad na ovom filmu, koji je u osnovi bio savremena komedija, pomogao da se vratim optimističkom raspoloženju. Predložio sam Mihiću da filmsku priču prebacimo u 1968. godinu. Ubacio sam priču o Čehinjama, maturskom ispitu sa temom marksizma… i tako je to postao jedan od mojih najličnijih filmova do tada. Naziv filma sam delimično “ukrao” od mog prijatelja Jiržija Mencla. S tim što moram da napomenem da njegov film “Rozmarni leto” (kod nas preveden “Hirovito leto”, prim. aut.) nema nikakve veze sa prelomnom ‘68. godinom.

Jugoslav Pantelić član IO Evropske federacije filmskih arhiva
Goran Paskaljevic Bordo m
Paskaljević u Bordou, Foto: Privatna arhiva

– Današnji gledaoci ne treba da ispuste iz vida da sam krajem šezdesetih studirao u Pragu pod uticajem sjajnih crnih komedija ćeškog novog talasa. I, bio sam prisutan kada su sovjetski tenkovi ušli u Čehoslovačku da je oslobode od “opasnog” viška građanskih sloboda. Zapadni svet se te godine oslobodio malograđanskog društvenog koncepta, dok je koncept tadašnjeg čehoslovačkog lidera Aleksandra Dupčeka o “socijalizmu sa ljudskim likom” grubo pregažen, i morao je da pričeka do pada Berlinskog zida, još 20 godina. Nažalost, mi u Jugoslaviji tada nismo uhvatili korak sa svetom, a i sećanje nas danas sve više napušta…

Film Gorana Paskaljevića „Zemlja bogova“ osvojio Gran pri u Bariju
Goran Paskaljević
Goran sa morskim lavovima na Galapagosu, Foto: Privatna arhiva

* Gde je danas Petar Cvetković (u vrsnom tumačenju Slavka Štimca), mladić čije je prirodno sazrevanje i najintimnije osećaje i odnose odredio društveni, politički trenutak?
– Slavko Štimac se trenutno odmara na Rabu, a pretpostavljam da se Petar Cvetković sredinom osamdestih godina oženio, dobio dvoje dece koja su se u nedostatku perspektive u Srbiji odselila sa svojim porodicama u Kanadu, Australiju, Novi Zeland ili bogzna gde. Petar trenutno odvaja od svoje nevelike penzije u Srbiji novac da kupi kartu kako bi mogao da svake druge-treće godine obiđe svoje unuke. A možda je Petar Cvetković, poslušao praktične savete svog oca Veselina, oslobodio se svih mladalačkih iluzija i danas je ugledni, kontroverzni privrednik, ili je čak dogurao da predsednika opštine u svom gradu?

MIRA BANJAC: Bata Stojković bio je patrijarh srpske glume
paskaljević goran
Reditelj na Malibu plaži, Los Anđeles, Foto: Privatna arhiva

* Da li ste, dok ste ga radili, slutili da će film postati kultni?
– Nisam ni u najlepšim snovima! Film je te 1984. kada je nastao odbijen da bude prikazan u konkurenciji Pulskog festivala. Čak nije bio uvršten ni u prateći program filmova koji se prikazuju izvan konkurencije u pulskoj Areni. Obrazloženje mojih kolega iz tadašnjeg pulskog žirija je da film nije komunikativan. Većina domaćih kritičara ga je omalovažila. Podrška je stigla od moje filmske ekipe i divnog glumačkog ansambla koji me je pratio na premijerama filma u raznim našim gradovima. Publika ga je odmah prihvatila. A, Vera Čukić, naša poznata glumica i supruga Gordana Mihića, tada je izjavila da će nas dvojicu pamtiti još najmanje 50 godina po ovom filmu. Ostatak priče znate. Izlišno je, a i nemoguće, rečima iskazati koliko mi nedostaju neki od glumaca iz “Varljivog leta ‘68” koji, na veliku žalost, više nisu među nama, pre svih Bata Stojković i Mija Aleksić, s kojima sam imao ogromnu čast i zadovoljstvo da radim u više filmova.

XIX Dunavske čarolije: Sportska nadmetanja, Čorta Fest, druženje u prirodi…

* Spremate li se za novi film “Mačiji krik”? O čemu je reč?
– Da, spremam se pažljivo za taj film do koga mi je posebno stalo. Scenario je inspirisan autentičnom životnom pričom. Pukim slučajem koscenarista Đorđe Sibinović i ja upoznali smo Zorana Živanovića i njegovu suprugu Slavicu iz Kragujevca. Oni su se tri godine borili sa administracijom da steknu pravo starateljstva nad Zoranovom hendikepiranom unukom. I pored naklonosti lokalnog centra za socijalni rad, na trenutke je njihova borba delovala krajnje neizgledno. Fascinirala nas je humanost tih ljudi i neverovatna Zoranova životna energija kojoj ovim filmom želimo da odamo priznanje.

Slavko Štimac primio nagradu „Aleksandar Lifka“ i otvorio Palićki festival
GP and Robert de Niro in New-York
Goran Paskaljević i Robert de Niro u Njujorku, Foto: Privatna arhiva

* Bilo je reči da ćete raditi film u Italiji?
– Film pod radnim naslovom “Moje ime je Muhamed” bio je predviđen za realizaciju prošle godine, ali je italijanski koproducent “Cinemusa” godinu dana čekao novi zakon koji predviđa mnoge olakšice za privatne investitore u filmsku industriju. Taj zakon je konačno izglasan. Dobili smo podršku od najvećeg italijanskog filmskog fonda “Roma Lacio”, kao i finansijsku pomoć od italijanskog Ministarstva kulture. Produkciju je znatnim srdstvima podržao i italijanski javni servis “RAI Cinema”. Početak snimanje ovog filma se izgleda veoma približilo, verovatno već krajem ove godine. Nadam se da će ovaj projekat biti manjinska srpska koprodukcija, što bi mi omogućilo da uradim deo postprodukcije u Srbiji. I, što je najvažnije da sa sobom povedem u Italiju deo srpske ekipe sa kojom sam uspešno realizovao u Indiji moj poslednj film “Zemlja bogova”.

Završen 32. Filmski festival Herceg Novi: Gran Pri za „Sažaljenje“

* Imali ste retrospektivu u MoMA muzeju u Njujorku; pa u britanskoj, španskoj, austrijskoj kinoteci… dobili u svetu niz prestižnih nagrada za filmove i životno delo… I kad se na sve to osvrnete?
– Retko se osvrćem, uvek gledam samo napred.

Beogradske besplatne projekcije
Varljivo-leto-68_YU-1984_001jpg1
Slavko Štimac i Dragana Varagić u filmu “Varljivo leto ’68”, Foto: Jugoslovenska kinoteka
Za beogradsku publiku besplatne projekcije filma “Varljivo leto ’68” biće organizovane 29. avgusta u terminima od 18 i 20,30h, u Svečanoj sali Jugoslovenske kinoteke. Svi zainteresovani za projekcije u Beogradu, besplatne karte će moći da podignu na blagajni Kinoteke u Uzun Mirkovoj 1 od ponedeljka 27. avgusta. Broj mesta je ograničen, a maksimalan broj ulaznica koji može da se preuzme je dve po osobi.
Kultno ostvarenje poznato je po fenomenalnoj glumačkoj postavi i odličnoj glumi legendarnog Danila Bate Stojkovića kao i Mije Aleksića; Slavka Štimca; Mire Banjac; Nede Arnerić; Sanje Vejnović; Ivane Mihić i drugih. Film koji na duhovit način prikazuje ljubavne probleme mladog Petra i njegov odnos sa ocem osvojio je Gran pri žirija na festivalu Mediteranskog filma u Bastiji; kao i Gran pri i nagradu publike u Orleanu; učestvovao je na mnogim međunarodnim festivalima.
Zlatni pečat Kinoteke uručen Mirjani Karanović i Bogdanu Dikliću
Projekat Vip Kinoteka ima za cilj da sačuva i zaštiti ostvarenja koja su obeležila srpsku kinematografiju, a proglašena su za nacionalno kulturno dobro od velikog značaja. Ovim projektom koji trenutno obuhvata deset filmskih ostvarenja započet je dugo očekivani proces digitalne restauracije srpskog filmskog nasleđa.

E. A. / Izvor: Blic, Jugoslovenska kinoteka

POSTAVI ODGOVOR

Molim vas unesite vaš komentar
Molim vas upišite vaše ime ovde