DRAGAN RISTIĆ, grupa “KAL”: Koliko je Kusta pomogao Romima, toliko nam je i odmogao

0
1144

Dragan Ristić, frontmen grupe “Kal”, smatra da je Emiru Kusturici bliska romska kultura i da njegova filmska estetika savršeno korespondira sa Romima.

Grupa Kal, Foto: www.kalband.com
Foto: www.kalband.com

“Kal”, urbani romski bend iz predgrađa Beograda, nastupa diljem sveta. Bili su učesnici na najznačajnijim domaćim, evropskim i svetskim festivalima. I postigli zavidnu evropsku karijeru. Muzički stil koji je ovaj bend kreirao zapadni kritičari su nazvali – Rock’n’Roma. To svakako najbolje oslikava njihovu muziku.

ALEN ISLAMOVIĆ: Protivnik tetovaža i estetskih korekcija

Na prestižnoj World Music Chart Europe sa oba albuma “Kal” je pre desetak godina zauzeo prva mesta. I iza sebe ostavio bendove poput: “Gotan Project”, “Natasha Atlas”, “Ojos de Bruho”. Na istoimenoj listi 2006. godine bili su treći na godišnjem nivou što nijednom bendu sa ovih prostora nije pošlo za rukom.

Članovi benda su: Dragan Ristić (vodeći vokal, el. gitara), Dušan Gnjidić (bubnjevi), Marko Ćurčić (bas), Aleksandar Dimitrijević (harmonika), Milorad Jevremović (vokal, violina).

Dragan Ristić, osnivač grupe “Kal”, rođen je 1972. godine u Valjevu. Diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti Univerziteta u Beogradu na odseku menadžment i produkcija pozorišta, radija i kulture. A, 1999. godine je na istom fakultetu završio i master studije teorije dramskih umetnosti i medija.

 

Za “Nedeljnik”, Dragan Ristić dao je intervju. Na pitanje kako je bilo svirati i družiti se sa “Gogol Bordellom”, Dragan Ristić u intervjuu za “Nedeljnik” je odgovorio:

LADO LESKOVAR: Jugoslovenac, prijatelj prvih dama

kal grupa
Foto: www.kalband.com
Druženje sa Eugenom i “Gogol Bordellom”

– Videti kako izgleda šou-biznis u Americi, i to onaj visokokvalitetni, stvarno je ogromno iskustvo. “Kal” je sa “Gogol Bordellom” svirao desetak koncerata po istočnoj i zapadnoj obali. Moji prvi utisci su vezani za neverovatnu energiju koju Eugen Hutz i ekipa emituju za vreme koncerta. Onda posle koncerta vidiš one njihove tur-baseve i shvatiš da niko od njih verovatno nema porodicu. Oni su na turneji više od šest meseci, što je zaista iscrpljujuće. Šta mislite kako izgleda kada šest meseci putujete iz grada u grad, spavate u tur-basu i svirate skoro svako veče?

NOVICA NIKOLIĆ PATALO: Preko jabuke naučio note

– Ono što neću zaboraviti pored koncerata su i after partiji. Dakle, završi se koncert, ide se u back stage i onda odnekle naviru horde ljudi, prijatelja i svi sviraju i pevaju. Zatim Eugen izađe sa zadnje strane hale u kojoj je bio koncert. A, tamo na hiljade obožavateljki koje vrište i čekaju da ih ovaj prebaci sa druge strane ograđenog prostora gde je bend, gde je zabava, gde je “Holywood”.

– After party traje do kasno u noć i podseća na starogrčke “bahanalije”, a onda se zavesa spušta. Dođe tur-menadžer, blago pomazi članove benda i odvede ih u tur-bas da spavaju. Kada se probude, oni su već u drugom gradu i sledeći koncert samo što nije počeo. E za takav život umetnik mora da bude pripremljen. Mora to da zna, a to u rok almanasima ne piše. “GB” je vrhunski bend, a Eugene Hutz je retko kvalitetan intelektualac koji ima izuzetnu potrebu za socijalnim angažmanom. Uostalom, biti umetnik u XXI veku, gledati sve nepravde koje nas okružuju, a ne biti društveno angažovan, za mene je ravno katastrofi.

DUŠICA I NEDELJKO BILKIĆ: Naša ljubavna priča

kal grupa
Foto: www.kalband.com
Odelo za film – sa samrtne postelje
*Kako objašnjavaš da su dve od tri najvažnije svetske filmske nagrade za srpski, jugoslovenski film dodeljene filmovima sa romskom tematikom?

– Kada su Slavka Vorkapića, čuvenog filmskog radnika početkom šezdesetih godina pitali šta je to što će srpsku kinematografiju proslaviti van granica Jugoslavije, odgovorio je: Romi! Početkom 1967. francuski đak, čiji su roditelji rodom iz zapadne Srbije (Banja Koviljača), inače začetnik novog talasa u ex-Yu kinematografiji, kreće da snima film ”Skupljači perja”. Filmska estetika u tom neverovatnom filmu postala je lektira na kojoj su mnogi učili a na kojoj je delom “diplomirao” Emir Kusturica. Stručni konsultant na tom filmu bio je dr Rajko Đurić, jedan od predsednika Internacionalne romske unije koji je kasnije bio konsultant i Kusturici kada su snimali “Dom za vešanje”. Otuda se skoro isti filmski jezik i simboli provlače i kroz jedan i kroz drugi film.

DEJAN CUKIĆ: Umalo sam izgubio vid

– Olivera Katarina, ćerka Budimira Petrovića, kapetana rečnog broda i odličnog svirača usne harmonike, prvi put u ovom filmu otpevala je romsku himnu “Đelem, đelem”, koja je to i zvanično postala 1971. Inače, ovu pesmu je pronašao i prezentovao Žarko Jovanović Jagdino. On je otac “Cigana Ivanovića”, koji su osamdesetih godina bili na vrhuncu popularnosti. Ničeg od toga ne bi bilo da na čelo “Avala filma” nije došao Ratko Dražević, srpski James Bond, partizan, čovek koji se baš nije razumeo u film, ali je umeo da “posluša” one koji se u tu umetnost razumeju. Pričala mi je Olivera da ga je u Kanu prilikom dodele “Palme” zatekla u hotelskoj sobi kako sa seljačkim nožićem secka slaninu i luk koje je poneo iz Beograda.

PETAR PECA POPOVIĆ: Operacija kao tehnički pregled

dragan ristić kal grupa
Foto: www.kalband.com

– Saša Petrović je dugo tražio kostim za Batu Živojinovića. Na kraju su po preporuci otišli kod jednog Roma iz mahale i ne znajući da je ovaj na samrti. Ugledavši trošno odelo na čoveku shvatili su da je to ono što im treba. Njemu su kupili novo odelo, a Bata Živojinović ovo odelo nosio je sve vreme snimanja…

Kustina filmska estetika savršeno korespondira sa Romima

*Neizbežan je Kusturica?

– Što se tiče Emira Kusturice, zasigurno jedan od dva njegova najbolja ostvarenja je “Dom za vešanje”. Ispostavilo se da Kustina filmska estetika savršeno korespondira sa Romima, njihovim načinom življenja i “paralelnim svetom”. Samo u romskom okruženju saga o životu i smrti ovog velikog reditelja mogla je da funkcioniše. Svet koji je u isto vreme i realan i irealan moguć je samo kod ovog naroda. Romska kultura, mitovi, bajke savršeno korespondiraju sa hispanoameričkom literaturom, koja je, čini mi se, Emiru vrlo bliska i tako je nastao ovaj veličanstveni film. E sada, ako posmatramo “Dom za vešanje” samo kao umetničko delo, onda tu ne može biti zamerki. Ali, ako govorimo u kontekstu stereotipa prema Romima, e onda tvrdim da nam je Emir koliko pomogao, toliko i odmogao.

FRANO LASIĆ: Uz “Međede” se lepše živi

Grupa Kal, Foto: www.kalband.com
Foto: www.kalband.com

– Da biste bolje shvatili o čemu pričam, reći ću vam jednu anegdotu koju je meni ispričao Neđo Osman, glumac romskog porekla koji je diplomirao glumu u Novom Sadu u klasi Radeta Šerbedžije. To je onaj isti Neđo Osman koji je kasnije otišao za Keln, oženivši se ženom Ljubiše Ristića, Nadom Kokotović, i napravio teatar TKO, koji i danas dobro funkcioniše.

DEJAN ĆIRKOVIĆ ĆIRA: Boga molim da me proteraju iz Nemačke

– Elem, Neđo je pozvan na kasting za ovaj film. A, onda je Emir seo sa njim i objasnio mu da je on odličan glumac, ali da je mnogo lep za jednog Roma. To nije ono što njemu treba u ovom filmu. Ti stereotipi o “širokim osmesima i zlatnim zubima” isuviše dugo traju i danas je i te kako moguće naći Rome koji su doktori, advokati, inženjeri, novinari, producenti.

“Zlatna truba” u Guči dodeljuje se po ključu

*Prolaze filmovi na romskom kao naš izvoz, muzika sa romskim prefiksom, a da li ijedan Rom ima spomenik u Srbiji (osim Šabana Bajramovića, naravno)?

– Pre neki dan otvorio sam u Institutu Servantes izložbu “Lungo drom” (Dug put) koja govori o Romima u Španiji. Pazite, oni su tamo došli u XIII veku i pretrpeli su ogromnu diskriminaciju. Od tad pa sve do 1973. u Španiji je doneseno 450 zakona protiv Roma! E, onda su Španci shvatili, analizirajući strukturu stanovništva, da je najmlađa populacija koja tamo živi romska. Shvatili su Španci i da je njihova zemlja poznata po flamenku i da je to najreprezentativniji deo njihove muzičke kulture. Rešili su da brendiraju romsku kulturu i da od flamenka naprave ono što on odavno jeste “najreprezentativniji simbol španske muzike”. To rade Španci, a šta mi radimo?

NEDA UKRADEN: Stidela sam se svoje zadnjice

*Kako bi izgledala Guča bez romskih trubačkih orkestara?

– Da li mislite da stotine hiljada stranaca dolazi, čast izuzecima, zbog srpske ili zbog romske trube? Ima li ikoga ko ne zna da se “Zlatna truba” u Guči dodeljuje po ključu? Jedne godine dobije romski trubač i orkestar a druge srpski. Pri tome se ne vodi računa o kvalitetu. Mislite da nema diskriminacije prema trubačima romskog porekla od strane organizatora Guče? Ima ih, naravno. Pitajte orkestre Bojana Ristića, Bojana Krstića, Bobana Markovića, Elvisa Ajdinovića, Nenada Mladenovića, Siniše Stankovića. Pa oni još spavaju u školi u kojoj su spavali i njihovi očevi i dedovi kada su se takmičili na Guči. Zamislite da jednog dana romski trubači odluče da bojkotuju sabor u Guči! Mislite li da bi to bio uspešan sabor? Ne bi, sigurno ne bi! O tome treba da razmišljaju ljudi koji se bave koncipiranjem tog festivala i oni koji kreiraju kulturnu politiku ove zemlje.

Grupa Kal, Foto: www.kalband.com
Foto: www.kalband.com
Voda teče i ne kaže ništa, ali nađe put do ušća

– Ti isti ljudi bi onda shvatili da je dosta Roma zaslužilo spomenike. Kada odete van granica Srbije i kažete “muzika iz Srbije”, oni će reći “Šaban Bajramović” ili “Goran Bregović”. Što je još veća ironija, jer je ovaj drugi poznat van granica zemlje po tome što svira romsku muziku. Romi u Srbiji imaju i spomenike materijalne kulture koji su apsolutno skrajnuti. Uzmite primer Koštanine kuće u Vranju koja je u katastrofalnom stanju.

SAŠA MATIĆ: Šareni svet iza crnih naočara

– Srbija treba da shvati da je brendiranje romske kulture neophodno i da bi Srbiji donelo samo dobro. Zar nam to svima u amanet nisu ostavili Bora Stanković, Mika Antić i mnogi drugi srpski umetnici koji su pronosili i slavili romsku kulturu. Na kraju ću parafrazirati stihove velikog Branka Miljkovića: “voda teče i ne kaže ništa”, a ja dodajem “i na kraju nađe svoj put do ušća”.

E. A. / Izvor: Nedeljnik

POSTAVI ODGOVOR

Molim vas unesite vaš komentar
Molim vas upišite vaše ime ovde