JEREMIJINO ŽIVOTNO DELO: Muzej hleba u Pećincima

1
700

Kako kaže jedan nemački turista, ako hoćeš da upoznaš Srbiju i Srbe, i da stekneš pravu sliku o njima – idi kod Jeremije, u njegov Muzej hleba u Pećincima.

Slobodan Jeremić Jeremija
Slobodan Jeremić Jeremija

– Vidiš mene, vidiš muzej hleba, vidiš duh srpskog naroda, shvatiš ko smo, šta smo, gde smo. Decenijama kopam, radim, brusim, slikam, uživam u tome, a drugi uživaju u onome što sam ja uradio. Mene hleb ne zanima kao hrana, već kao relikvija. Kad sam pre nekoliko decenija pobegao iz Beograda i došao da živim u selu, moji roditelji su hteli da se poubijaju. Svi su iz sela bežali, a ja sam u selo trčao. Došao sam svesno, da pomognem seljacima kako bi shvatili da ne treba da se stide, nego da se ponose. Nisam došao da gajim kokoške i piliće, već da čuvam baštinu. Nije meni bio cilj da napravim muzej. Ja sam to za nuždu uradio, pošto su mnogi čekali da umrem sa idejom, a ja nisam hteo da im priuštim to zadovoljstvo i da ostavim ideju svog života neostvarenu – kaže Slobodan Jeremić Jeremija, slikar, strastveni tragač za narodnim blagom i njegov čuvar.

Norveški hardkor hor peva „Po šumama i gorama“

Muzej Hleba je Jeremijino životno delo i njegov dom
Eksponati u Muzeju hleba
Eksponati u muzeju

Neki ga zovu čudakom, neki genijem, neki modernizovanom varijantom Vuka Karadžića, neki Sokratom, jer liči na njega, a ni njegova filosofija mu nije strana. Obišao je oko 700 sela u Srbiji, u njima uživajući istraživao i slikao. Iz onoga što je u njima nalazio, otkrivao i donosio, iznedrio se njegov jedinstveni, netipični muzej hleba u prirodnom, seoskom ambijentu. Muzej je Jeremijino životno delo. I ne samo to – muzej je njegova kuća! Na kraju cvetnog dvorišta, u kojem leti sve miriše od cveća, odmah kad se izađe iz muzeja, je slikarev dom. Samostalne i grupne izložbe na kojima je izlagao, kao i priznanja za svoj rad, davno je prestao da broji.

„2Cellos“ snimili spot na temu iz kultnog filma „Kum“

Moj život su obeležili Ivo Andrić i Patrijarh Pavle
Eksponati u Muzej hleba
Eksponati u muzeju

– Moj život je prebogat. Upoznao sam na desetine hiljada zanimljivih ljudi. Ali, kad budem pisao autobiografiju, samo ću dva čoveka da spomenem. Ceo moj život su te dve ličnosti obeležile – Ivo  Andrić i Patrijarh Pavle. Šta dalje da pričam? Naspram njih, svi ostali su „boranija“. Već neko vreme sam u fazi kad namerno zaboravljam, svakog dana ponešto. Što bih ja svašta čuvao u svojoj glavi? Eto, više ne pravim izložbe. Poslednja je bila 1989. godine, u Etnografskom muzeju. Meni to više ne treba. Hoću da se povučem nepovređen. Više ni u centar Beograda ne idem. Nedavno sam, posle dvadesetjednogodišnje pauze, prošetao Terazijama. Muka me uhvatila. Nekad sam tu gledao lepotu, a sad… Zato sam ja instituciju kulture izmestio u selo. Ljudi širom zemaljske kugle me podržavaju. Svašta sam ja smislio, ali neću da pričam, da me ljudi ne nazovu ludakom…

Razglednica iz Sidneja: G-day Ozija

Svaki predmet ima svoju priču
Parket od bagremovih oblica
Parket od bagremovih oblica

A u muzeju – blago. Svaki predmet bi mogao da „ispriča“ uzbudljivu priču o svom nenadanom putu do Jeremijinog muzeja-doma. Stari žrvanj za drobljenje pšenice, furuna za pečenje hleba, ručna vršalica, mnoštvo raznih predmeta bez kojih se nastanak hleba nije mogao zamisliti. Volovski amovi, seoska kola, grnčarija,  srpovi, naćve, stotinak obrednih hlebova… Bez stereotipa, slikovito opisuju arhaičan put od zrna pšenice do hleba. Kroz sve provejava simbolično značenje hleba u običajima i kulturi srpskog naroda.

Otkriveno šta najviše nervira ljude na Fejsbuku

Kapela hleba
Mala crkva koju Jeremija sam zida
Mala crkva koju Jeremija sam zida

Projektu svog života, Jeremija dodaje kapelu hlebu, posvećenu srpskoj slavi. Sam  je ozidao crkvu u svom živopisnom dvorištu, sad oslikava kapelu. Ljudi sa svih strana sveta dolaze da vide njegovo uzbudljivo delo koje nikog ne ostavlja ravnodušnim. Reakcije onih koji dođu da obiđu muzej i Jeremiju, dragocenije su mu od činjenice da je Evropski muzejski forum njegov muzej nominovao za evropski muzej godine. Kaže, uživa u svojoj moći.

– Moć je kada obrazovanog i neobrazovanog čoveka dovedeš u istu poziciju. Kada ti pred vrata dođe najbogatiji, a i najsiromašniji. Pa onda ovaj najsiromašniji uđe u muzej, vidi nešto i kaže:“Pa ovo je isto kao kod nas!“ Meni je moja moć kad baba ode u njivu, onda se posle napornog dana vrati kući da se umije, pa dođe u muzej. Ponosan sam na to što 90% ljudi koji navrate u Muzej hleba, nikada do tada nije bilo u muzeju. Pita me neko kako se otvara muzej, a ja mu odgovorim:“Sedneš u avliju sa ženom, baba stane na kapiju i naplaćuje ulaznice, i to je to!

Engleskinja „ukrala“ romski biser

Kad ne slika i ne traga, Jeremija uživa u miru i mirisima svog dvorišta. Naslađuje se nesvakidašnjom lepotom koju je sam stvorio ili uhvatio, za sebe i druge. A ona mu uzvraća novom inspiracijom koja ga vodi dalje.

Vesna Tasić

Foto: Đorđe Damjanović

 

[Best_Wordpress_Gallery id=”1″ gal_title=”Muzej hleba”]

 

1 KOMENTAR

POSTAVI ODGOVOR

Molim vas unesite vaš komentar
Molim vas upišite vaše ime ovde