MOSKVA: Primili smo “infuziju” kulture, umetnosti, istorije… i naravno vožnje metroom

0
147

Ko god je od meni bliskih ljudi čuo da ću u Moskvi provesti 16 dana rekao je: “Blago tebi! Uživaj!” I zaista sam uživala! Posetila sam ponovo glavni grad Rusije, i to posle 33 godine. Ovo putovanje bio je svojevrsni detoks za moj organizma, pošto osim na ulici, retka su mesta gde je dozvoljeno pušenje. S druge strane, srce i duša bili su “nahranjeni” raznim lepotama.

Hram svetog Vasilija Blaženog

“Tabanala” sam Njujorkom i Istanbulom, ali tek posle višednevnih šetnji Moskvom imala sam utisak da su mi stopala koji broj veća. Ogroman je grad! I sve je u njemu grandiozno, od bulevara i zgrada, preko spomenika i muzeja, do podzemne železnice. Čovek stiče utisak da u ovoj velelepnoj metropoli gde god da krene, mora da naiđe na neku znamenitost. Po povratku sam rekla da smo suprug i ja dobili veliku “infuziju” kulture, umetnosti i istorije. I naravno, tu je i neizostavni metro, sa kojim smo bez problema prelazi sa jednog na drugi kraj grada. I to, veoma jeftino, a i za ovaj grad – brzo.

SANKT PETERBURG: Severna Venecija biser Finskog zaliva

Nemoguće je u jednoj reportaži opisati gde smo sve bili i šta smo videli i doživeli. Prvi put smo imali toliko mnogo vremena za obilazak nekog grada. Međutim, da smo proveli i 365 dana – bilo bi malo. Mi smo u Moskvi bili krajem novembra i u prvoj polovini decembra. Grad je bio beo, pod snegom. Možemo samo da zamišljamo kako izgleda kad sve ozeleni, fontane rade, i sve nekako “diše punim plućima”.

BAJKOVITA TURSKA: Jezero soli, Kapadokija iz balona, podzemni grad i ronjenje
Boljšoj teatar

Bilo je ovo poluturističko putovanje. Muž i ja smo zapravo krenuli put Rusije da bismo čuvali njegove unuke – od 7, 17 i 18 godina, jer su im roditelji išli na put. Deda je trebalo da ih vozi kuća-škola-kuća, a ja da pripomognem oko kuvanja, spremanja i ostalih stvari u domaćinstvu.
Po dolasku u Moskvu imali smo dvadesetak sati da se upoznamo i prilagodimo novim pravilima života. 

IZ UGLA JEDNOG OCA: Kenija za omladince
Propusnice, karte za prevoz…

Za nekoliko sati bile su gotove propusnice sa našim fotografijama. One su neophodne da bi se ušlo u kvart, zgradu, garažu…
Radnim danima, pošto Boris ujutro odveze decu u školu, imali smo “slobodno” do 15-15,30h. Odlučili smo da autom nećemo ići do grada, nego ćemo koristi metro. Takođe, nismo čeznuli da upoznamo “noćni život” u prestonici Rusije, jer smo želeli da to vreme provedemo sa decom. Pošto nisam kupoholičarka, šoping me nije zanimao u Moskvi. I dobro je, jer u suprotnom ne bih znala šta pre da kupim. 

HEDONIZAM U ITALIJI: Treviso, grad za uživanje

Pre 33 godine, kada sam tokom šest dana posetila Moskvu i Lenjingrad na apsolventskoj ekskurziji u tadašnjem SSSR, prodavnice su bile prilično puste. Po savetu starijih kolega, kupovali smo tada svilu na metar, koja bila veoma jeftina, poneko šubaru, a kao suvenir većina je donela matrijoške, kavijar (mada je pravilno reći – ikru) i votku. Današnja Moskva ima prodavnice svih svetskih brendova, izlozi blješte, a i cene artikala su “baš lepe”.

BRISEL: Grad stripa, čokolade i piva

Još tada sam bila fascinirana širokim ulicama, koje smo morali da pretrčavamo, da bismo prešli sa jedne na drugu stranu tokom zelenog svetla na semaforu za pešake. Bulevar, prospekt, šose – tako Rusi nazivaju te široke ulice. Taksistu sam zamolila da mi objasni koja je razlika između tih termina, jer se kod nas bulevarom naziva duga, široka, dobro uređena ulicu, sa nekoliko voznih traka. Po njegovim rečima, u Rusiji je ta “grande” ulica prospekt. I šose je gotovo isto, samo se obično nalazi u predgrađu, a ne u centru grada. Dok bi bulevar bio njihov “mali brat”, ima dve-tri trake.
O čistoći je izlišno govoriti. Ni u jednom trenutku nismo na ulici videli niti jedan papirić, opušak, a kamoli neko đubre.

Crveni trg
MADRID ZA DŽABE: Nagradno putovanje osvojeno preko Facebooka

Šetajući od stana do nama najbliže metro stanice, svakog dana sam se pitala koliko broji ljudi ova armija čistača u Moskvi. Čistili su park, krug oko zgrada, ulice, sa krovova su bacali sneg, praznili kante za smeće koje su na svakom koraku… Nigde nismo naišli ni na nagomilani sneg, jer ga oni iz parkova i sa ulica tovare u kamione, pa ga na periferiji izbacuju u reku. Što se tiče vremenskih prilika, tokom našeg boravka, bilo je od -15 do 0 stepeni. Ali, nije bio cvokot. Vetar nije duvao, a sneg je provejavao čim bi temperatura bila oko 0. Inače, vazduh u Moskvi je prilično suv.

Velika jabuka: Šetnja Njujorkom, urbanom džunglom

Na mom spisku za obilazak na prvom mestu je bio Mauzolej Lenjina, jer se renovirao kada sam bila prošli put u Moskvi. Kao Titov pionir želela sam da vidim grobnicu i balsamovano telo Vladimira Iljiča Uljanova, lidera Oktobarske revolucije. Slušala sam da su ranije ljudi u kilometarskim kolonama satima strpljivo čekali na Crvenom trgu kako bi ušli u mauzolej ispred Kremlja. Međutim više nema te gužve, mi smo gotovo bez čekanja ušli. Ulaz je besplatan, i u mauzoleju nije dozvoljeno fotografisanje. Zatvoren je petkom i ponedeljkom.

Razglednica iz Sidneja: G-day Ozija

Stepenicama se spušta u kriptu obloženu savršeno ispoliranim kamenom, gde je u sredini telo čoveka, koji je promenio svet. I moram priznati da je nekako malo. Uostalom, podaci kažu da je Lenjin bio visok samo 165 cm. Revolucionar je u ležećem položaju, sa svih strana oko njega je staklo, kako sam čula otporno na metke. Inače, ta prostorija je prilično mračna, dok je telo osvetljeno, kao da “isijava”. Čuvari su svuda okolo, razgovor nije dozvoljen, niti duže zadržavanje. Mene su prošli žmarci tokom tog mimohoda.

Rimske fontane

Obišli smo i Kremlj, ulaznica je 500 rubalja, što je oko 6,5 evra. Tu je vekovima bio centar ruske države, a danas su u njemu najznačajnije ustanove i organi vrhovne uprave Rusije. U palatama i crkvama nalazi se veliko umetničko blago. Naravno, slikali smo se pored Car-topa i Car-zvona, kod Patrijaršijskog dvorca, Uspenjske saborne crkve, na Sabornom i Dvorskom trgu… Šalili smo se šetajući parkovima pod snegom da su se tuda nekada vrzmali i Romanovi, carica Katarina II, Ivan Grozni i brojni knezovi, carevi, imperatori… Predsednika Putina nismo sreli.

Voljeni grad

Druga stavka na mom spisku bila je stara Tretjakovka, odnosno Tretjakovska galerija. Čuveni muzej likovne umetnosti, nazvan po kolekcionarima, braći Pavlu i Sergeju Mihajloviču Tretjakovu. Kakva je to milina bila! Četiri sata smo napajali dušu! Ostali bismo mi još toliko, ali morali smo da žurimo po decu u školu.

ODMOR U FRANCUSKOJ: Gurmanski centar sveta i okolina

Šta odavde izvojiti? Pobrojati umetnike i njihova dela, nije u redu. Svaki eksponat je poseban i za njega je vezana neka zanimljivost. Uostalom, ovde posetilac može da bude potpuna neznalica, koja pojma nema o umetnosti. Ali, dela će ga sama privući svojom magijom i lepotom. Ja sam se nekoliko puta vraćala ispred slike Ilje Rjepina na kojoj je naslikao svoju ćerku. Zašto – ne znam da objasnim. Jednostavno mi se dopala i privlačila me ka sebi. Moj muž je posle obilaska Tretjakovke na svom telefonu odmah promenio pozadinu i postavio njemu najdražu sliku, takođe Rjepinovu, prelep pejzaž. Ulaznica za Tretjakovku je 500 rubalja.

Hilandar

Ako bi ipak trebalo nešto posebno izdvojiti po čemu ćemo pamtiti ovo putovanje onda su to “Kafe Puškin” i Muzej kosmonautike. Ova mesta nemaju dodirnih tačaka, osim što bi svakom ko dolazi u Moskvu sugerisala da ih obavezno poseti.

“Kafe Puškin” ima autentičan, čaroban enterijer. Nalazi se u četvrti Tverskaja, na Tverskom bulevaru 26a. Smešten je u baroknoj vili s kraja XVIII veka. Rekoše nam da je pripadala peterburškom plemiću koji je službovao na dvoru carice Katarine II. Kasnije je dobila nove vlasnike, nemačke aristokrate, koji su u prizemlju držali u to doba poznatu apoteku. Godine 1999. ovde je otvoren restoran-poslastičarnica, a ime je došlo iz čuvene francuske šansone “Natali” koju je napisao i otpevao Žilber Beko.

Jezero Alagovac

Naime, šansonjer je 1964. posetio Moskvu, a po povratku u Pariz, napisao je “Natali” i posvetio je svom vodiču, Ruskinji. U pesmi pominje kako su pili toplu čokoladu u “Kafeu Puškin”. Pesma je postala izuzetno popularna, pa su brojni turisti u Moskvi pokušavali da nađu taj slavni kafe. To nije bilo moguće, jer je on postojao u samo u poetskoj mašti i divnoj Bekoovoj pesmi. Sve dok 1999. godine Andrej Delo, umetnik i restorater rusko-francuskog porekla, nije odlučio da ga zaista i stvori.

Hram Svetog Save

Mi smo uživali u poslastičarnici, a po preporuci kume, naručili famozni krem-brule. Dok nam je kelner servirao ovu poslasticu, pričao je zanimljivu priču. Grejao je nad svećom “nešto” u džezvi, i rekao da se krem-brule pominje prvi put u kuvaru iz 1691. godine. A, da je naša poslastica u obliku piramide, baš kao i ona koju je voleo da jede i Napoleon, kome je njegov kuvar tako servirao dok je osvajao Egipat. Onda je kelner preko rešetke od šećera, koja bila nad piramidom od krema, sipao to “nešto” iz džezve. Šećer se zapalio, karamelizovao, rešetka se raspršila. Još jedna čarolija, a onda je tanjir postavljen na naš sto. Tek tada smo videli da je oko kremaste hladne piramide topao crveni preliv sa polutkama jagoda.

Osim krem-brulea zasladili smo se i parčetom čokoladne torte “Prag” i belim kolačem “Moskovsko vreme”, pili smo kapućino i čaj. To zadovoljstvo koštalo je oko 47 evra, i vredelo je svaki cent.

Mostar

Onda smo prošetali do toaleta i razgledali usput drugi deo restorana i antikvarnice. Nikada ništa slično ovom nisam videla. Kao da smo se nekim vremeplovom vratili u prošlost. Ovde svaki centimetar prostora odiše duhom starih aristokratskih vremena. Nestvarno i očaravajuće. Sala restorana, decentno osvetlenje, beli klavir na sredini, stubovi, raskošan luster… Vide se stolovi i na sledećem etažu. Nekoliko antikvarnica je u obližnjem holu, svaka priča za sebe. U toaletu omanji lavaboi, starinske slavine, oslikane keramičke pločice… Uvek sam kritikovala mlađu ćerku kada bi se fotografisala mobilnim u WC-u, jer nikako nisam mogla da razumem tu vrstu poziranja. Ali, ovog puta i ja sam “pala”. Eto, nisam odolela, pa sam napravila “klozetski selfi” u “Kafeu Puškin”.

Magija na nebu

Tek po dolasku u stan, shvatila sam zašto mi je ime ovog restorana bilo tako poznato. Pa, tu su se nedavno sastali glumac Miloš Biković i predsednik Aleksandar Vučić i Prva TV je snimila emisiju u formi dokumentarnog filma “Govorit Moskva”.

Muzej kosmonautike, kao uostalom i sve u Moskvi, je ogroman. Otvoren je 1981. na 20. godišnjicu prvog leta Jurija Gagarina u kosmos. Poseduje bogatu, veliku izložbu od vremena prvih satelita Sputnjik i Luna, i kroz razne eksponate vidi se razvoj i napredak u kosmonautici. Svega tu ima, i prepariranih četvoronožnih kosmonauta Belke i Strelke, pa lični predmeti Jurija Gagarina i Valentine Tereškove, lunarna vozila, skafanderi, solarne ćelije za pogon satelita, replika stanice Mir, fotografije astronauta, alat za popravku u kosmosu… Ukupno 8.000 eksponata!

Geometrija i fotografija

Muzej je smešten u severnom delu Moskve, ispod grandioznog titanijumskog spomenika “Osvajačima kosmosa” visokog 100 metara. Kao i u mnogim ovdašnjim muzejima, na ulasku je garderoba (besplatna), gde lepo ostavite jakne, bunde, kapute, kape i sve ostalo suvišno… Kad se lepo raskomotite, krećete u razgledanje ovog fascinantnog prostora. Ulaznica je 250 rubalja, oko 3,3 evra. I ovde smo proveli više od četiri sata. Čini mi se da bi ceo dan i noć bilo nedovoljno. I opet, ko ništa ne zna o letovima, astronautima, kosmonautičarima… nebitno je, svako će naći toliko toga interesantnog. Na početku sam rekla da imam utisak su mi od silnog pešačenja stopala koji broj veća, ali od novih brojnih informacija kao da su mi se proširile i moždane vijuge, pa i cela glava. Ne mari, prija!

Manastir Svetog Pantelejmona na Tasosu

I dok su se u Beogradu neki moji prijatelji spremali za Bajagin koncert u Štark areni, ja sam u Moskvi tražila mesto gde je on 1985. pevao o Tamari. Gorki park! Prestonica Rusije ima brojne parkove i zelene površine, ali Gorki je najveći. Ne znam tačno koje je površine, ali prostire se tri kilometra uz reku Moskvu. Tu su brojni kafići, spa i velnes centri, igrališta za bavljenje raznim sportovima. Ovde je verovatno prava milina leti. Nije loše ni zimi, a mi smo ga posetili jednog ponedeljka. Taj dan u nedelji je inače loš za obilazak, jer mnogo toga ne radi baš ponedeljkom. Tako smo u Gorkom ostali uskraćeni da videmo ogromno klizalište.

Tajnovito selo Stanjinac: Kamen Zapis, “ludo vrelo”, vodopad i napuštene vodenice

Htela sam da se slikam pored spomenika Maksima Gorkog, po kome park nosi ime, ali to nije išlo lako. Na info tabli nije bilo obeleženo mesto gde se tačno nalazi, pa sam pitala radnike obezbeđenja, onda i čistače, zaposlene u čajdžinici, mame koje su se sankale sa decom… I niko nije znao gde se spomenik nalazi! Nisam mogla da verujem, delovalo je kao da me snima “skrivena kamera”. Inat je čudo, našli smo mi Gorkog! Spomenik nije mali, na uočljivom je mestu, ali moji sagovornici su bili očigledno neinformisani.

Manastir Pokrova Presvete Bogorodice

Kada sam kod žitelja Moskve, nisu baš pristupačni i otvoreni. Nekoliko puta u kraju u kom je Majin stan, zatražila sam pomoć na ulici od prolaznika, najljubaznije se obraćajući sa pitanjem, recimo znaju li gde je prodavnica hrane za kućne ljubimce, kako da dođem do neke ulice i slično. Što bismo mi rekli – gledali su me “belo”, pa čak i uplašeno. Ni taksisti nisu bili pričljivi. Osim jednog vozača koji je došao iz Jemena. Meni je bio posebno drag, jer mi je udelio kompliment. Rekao je da odlično govorim ruski i da imam sjajan izgovor. Hvala, dečko!

Vrata – simbol novog početka, granica između svetova, mesto susreta
Prozori

O moskovskom metrou bih mogla satima da pričam i pišem. Ko poseti rusku prestonicu mora da odvoji vreme da se upozna sa ovim podzemnim svetom. Svi već znaju da su stanice ukrašene statuama, mozaicima, lusterima… pravo kulturno blago. Tu je i besprekorna čistoća popločanih podova. Svaka stanica je drugačija, posebna. Prevoz je maksimalno funkcionalan, dobro organizovan. I oni kojima snalažljivost i orijentacija nisu jače strane, ovde će se lako i brzo snaći. Na sve strane su mape metro linija, info table, putokazi… Ako hoćete možete se voziti ceo dan, presedati iz voza u voz, putovati gradom gde vam volja. I to po ceni samo jedne karte, ukoliko ne izlazite na ulicu iz ovog “podzemnog carstva”.

U metrou možete da uživati i u muzici, prisustvujete pravim malim koncertima. Jer, većina platformi ima posebno mesto za muzičare. I to nije neko “ciguligu” muziciranje ili pevanje, nego vrhunski muzički ugođaj. A i broj slušalaca je impozantan. U metro je stalno gungula, na 12 gradskih linija svakog dana preveze se oko devet miliona ljudi!

SUPER PROVOD NA JAHORINI: Festival 84 – pun pogodak!

Super smo se proveli i u Arbatu (starom), najstarijoj i najomiljenoj pešačkoj zoni među Moskovljanima. Šarenilo na sve strane, prodavnice, restorani, suveniri, animatori… tu smo probali i boršč. U živopisnom Hramu Vasilija Blaženog imali smo prilike da slušamo hor, bilo je nekako uzvišeno. U čuveni GUM nismo išli zbog šopinga nego zbog preukusnog sladoleda. U muzeju votke smo, naravno, i degustirali ovo bezbojno piće. Saznali smo i da je za današnji ukus zaslužan Mendeljejev. On je u svojim ispitivajima došao do zaključka da je idealan postotak alkohola 40%. Ako je manji od toga, onda je votka “vodenasta”.

AVANTURE AUTOSTOPERA (7): Hipi-komuna, čarobna priroda i – povratak kući!

Od Vrapčevih brda smo se žičarom spustili na drugu strane obale reke Moske i Olimpijskog kompleksa Lužnjiki. U parku Zarjadje smo bili u “ledenoj pećini”, a i “leteli” smo iznad Moske u specijalnim stolicama i 4D bioskopu. Takođe, u ovom parku nedaleko od Kremlja šetali smo i mostom u obliku bumeranga, koji je bez ijedne podupiruće konstrukcije, zbog čega ga nazivaju “lebdećim mostom”. Satima smo šetali univerzitetskim kompleksom Lomonosov, prepešačili smo i Andrijevskim mostom… U orgomnom tržnom centru Aviapark nedaleko od CSKA stadiona videli smo najveći cilindrični akvarijum na svetu (20,31m), koji je ubeležen i u Ginisovu knjigu…

Ovog puta lepoti Boljšog teatra divila sam sam se samo spolja. Ako budemo opet čuvali unuke, muž i ja smo se dogovorili da ćemo onda otići i na neku predstavu – da ugođaj bude potpun! Pa šta košta da košta.

Dragana Dušanić

Foto: Dragana i Boris Dušanić

POSTAVI ODGOVOR

Molim vas unesite vaš komentar
Molim vas upišite vaše ime ovde