BOTANIČKA BAŠTA JEVREMOVAC: Oaza mira u centru grada

2
52

Učionica pod otvorenim nebom, spomenik prirode od velikog značaja, muzej živih biljaka, oaza mira u centru grada… Sve je to Botanička bašta “Jevremovac” u Beogradu (Takovska 43).

BOTANIČKA BAŠTA JEVREMOVAC
Darovnica kralja Milana Obrenovića kojom se dodeljuje prostor Bašte Velikoj školi: “Gospodinu Ministru Prosvete i Crkvenih poslova, Danas, na prvi rođen-dan po miropomazanju moga sina, Njegovog Veličanstva Našega kralja Aleksandra I, našao sam se pobuđen dati državi na prosvetne celji, i to za botaničku baštu, svoju baštu ovde u Beogradu, u odeljenju palilulskom, preko puta paliluske kasarne, pod jednim uslovom, da se ova bašta zove Jevremovac, zarad sećanja na našega slavnog pretka, mojega i mojega sina, Gospodara Jevrema T. Obrenovića, velikog ljubitelja narodne prosvete. Molim Vas, Gospodine Ministre da budete dobri primiti u ime države ovaj dar. U Beogradu, 2. avgusta 1889. godine – Milan”

“Botanička bašta ima, prema zahtevima današnjeg vremena, dve zadaće da izvrši: s jedne strane da na malom prostoru sastavi flore one zemlje čija se omladina ima tu botanici da uči, a s druge strane, da pribere sve one eksotne biljke koje su potrebne da u bašti bude uglavnom predstavljena vegetacija celog sveta.” Ovim rečima je čuveni naučnik, profesor botanike i osnivač botaničke bašte u Srbiji, Josif Pančić, još pre 130 godina, definisao smisao i funkciju Botaničke bašte. Rečima izražena vizija, amanet, značaj i danas su smernica ciljeva i načina rada, kao i celokupnog života Botaničke bašte “Jevremovac”.

Veliki uspeh prvog Wine Gardena u Botaničkoj bašti

Na predlog Josifa Pančića, odlukom ministarstva prosvete i crkvenih poslova Kneževine Srbije, osnovana je 1874. godine Botanička bašta u Beogradu. I pre osnivanja institucije, Pančić je gajio malu botaničku baštu u dvorištu Liceja beogradskog, za potrebe nastave na Velikoj školi gde je predavao botaniku u okviru jestastvene istorije. Po osnivanju institucije, Bašti je dodeljen plac na Dorćolu, uz obalu Dunava. To se nije pokazalo dobrim rešenjem obzirom na blizinu reke i mogućnost da bude plavljena.

Nakon dve velike poplave koje su se i zbile tih godina i potpuno uništenog biljnog fonda, Pančić traži bolji smeštaj za Baštu. Nažalost, veliki prirodnjak, pregalac i prvi upravnik prve botaničke bašte u Srbiji, umro je 1888. ne dočekavši da vidi Baštu bezbedno smeštenu na novoj lokaciji. Znajući za probleme koje je Pančić imao oko podizanja prve botaničke bašte u Srbiji, kralj Milan Obrenović je 1889. poklonio Velikoj školi svoje imanje, nasleđeno od dede Gospodara Jevrema Obrenovića, za potrebe podizanja Botaničke bašte. Jedini uslov bio je da se bašta nazove po njegovom dedi – Jevremovac.

JEREMIJINO ŽIVOTNO DELO: Muzej hleba u Pećincima

Otvoreni prostor Botaničke bašte “Jevremovac” sadrži biljni fond oko 2.000 vrsta grupisanih u geografske i ekološke celine! To ovaj prostor čini plućima centra grada. U šumskom ambijentu žive i po nekoliko desetina godina stari brestovi; impozantna stabla kavakaskih zelkova; ariši; više vrsta borova; smrča; hrastova; kestena; kedrova; čempresa; tuja; primerci prastarih vrsta sekvoja; ginkgo biloba; berberisa, forzicija… Posetioci mogu da vide crvenkasti list “lažne bukve” koja potiče iz Persije; meksičku palmu; Adamovu iglu; a među brojnim egzotičnim rastinjem tu je i neobična žbunasta biljka – efedra. Zaista ima mnogo toga da se vidi i nauči u Botaničkoj bašti “Jevremovac” koju je moguće obići sa stručnim vodičem i podeliti znanje i ljubav prema biljkama.

Turistički dragulj Srbije: Vodopad Bigar podno Stare planine

Poseban ponos bašte jesu divni primerci Pančićeve omorike, četinara koji je živi ostatak perioda pre ledenog doba, endemična vrsta naše zemlje. Ova endemoreliktna vrsta je vrlo uskog areala, rasprostranjena samo na uskom području srednjeg toka reke Drine. Krunsko je otkriće Josifa Pančića iz 1877. godine u mestu Zaovine na Tari. Po priznanju svetskih naučnika Pančićeva omorika ili češće nazivana “srpska smrča” je “najlepši četinar Evrope”.

Gorostasni hrast lužnjak, kao najstariji stanovnik Botaničke bašte “Jevremovac”, sa svojih 140 godina starosti je i sam “spomenik prirode” ovog Spomenika prirode u Beogradu, neprocenjive prirodne, kulturne i istorijske vrednosti, jedinstvene baštine naše zemlje.

Hram Svetog Save

Samo srce Botaničke bašte čini Staklena bašta (u severoistočnom delu). Izgrađena je u viktorijanskom stilu, sa centralnom kupolom i dva krila. Pokriva oko 550 metara kvadratnih površine i pod svojim svodom čuva preko 1.000 različitih tropskih, subtropskih i mediteranskih vrsta zeljastih i drvenastih biljaka. Tako u srcu Beograda, imate pravu džunglu, kao i tropsku kišnu šumu. Staklena bašta je postavljena 1892. godine kao poklon Kralja Milana i uz pomoć tadašnjeg Ministarstva prosvetnih i crkvenih dela. Izgradila ju je drezdenska firma “Mozentin”, nadaleko poznata po izuzetno lepim projektima staklenih bašti po celoj Evropi.

U “Istoriji grada Beograda” Feliksa Kanica, knjizi značajnih arhitektonskih rešenja i starina Beograda, posebno je istaknuta staklara Botaničke bašte. Tokom bombardovanja u Drugom svetskom ratu, velika staklena bašta je pretrpela ozbiljne štete. Posle rata je ponovo zastakljena, ali je tek 1975. gvozdena konstrukcija obnovljena i prefarbana uz pomoć Republičke zajednice obrazovanja. Velika staklena bašta ipak je nastavila da propada, tako da je 2005, kada je jedan njen deo počeo da se urušava, morala biti zatvorena za posetioce. Tek 2014, zahvaljujući projektu “Unapređenje infrastrukture visokoškolskih ustanova u Srbiji – EU HETIP”, koji je bio ostvaren uz pomoć donacije iz predpristupnih fondova Evropske unije, veliki staklenik je obnovljen posle dve godine radova i svečano otvoren u prisustvu visokih zvanica. Danas je, u skladu sa Darovnicom Kralja Milana, takođe namenjena obrazovnom procesu učenika i studenata Srbije, kao i svih ostalih posetilaca.

Tajnovito selo Stanjinac: Kamen Zapis, “ludo vrelo”, vodopad i napuštene vodenice

Temeljna rekunstrukcija staklenika je u potpunosti izvedena u skladu sa originalnim arhitektonskim rešenjem. U početku je Botanička bašta bila ograđena drvenom tarabom. Odmah pored glavnog ulaza u botaničku baštu nalazila se bondručara konjušnice kralja Milana Obrenovića, koja je korišćena kao stambena jedinica domara i fizičkog radnika. Godine 1894. izgrađena je kuća za stanovanje upravnika Bašte. Upravna zgrada je podignuta 1908, sistem vodene mreže izrađen je tokom perioda 1892-1896, a nastavna zgrada, zidana ograda i mala staklara tridesetih godina XX veka.

Jedna od najznačajnijih uloga Botaničke bašte je u očuvanju životne sredine, kako kroz obrazovanje, tako i aktivno, putem različitih programa ex-situ zaštite retkih i ugroženih biljaka. Na primer, fascinantna biljna vrsta Ramonda kraljice Natalije, koja je je tercijerni relikt i endemit Balkana. Ona se kao retka i ugrožena vrsta gaji u ex-situ uslovima alpinetuma Botaničke bašte “Jevremovac”. Otkrili su je znameniti botaničari Sava Petrović i Josif Pančić na Jelašnici i dali joj ime po srpskoj kraljici, supruzi darodavca Bašte, kralja Milana Obrenovića. Natalijina ramonda (Ramonda nathaliae) predstavlja i zvanični simbol Dana primirja.

Manastir Pokrova Presvete Bogorodice

Kao posebno lep i nesvakidašnji kutak Bašte ističe se Japanski vrt sa jezercem, formiran 2004. godine. Tu su, čini se, nastale najbrojnije fotografije posetilaca Bašte. Jer, ovo je najaktraktivniji i nekako najfotogeničniji deo Jervemovca. Japanski vrt predstavlja celinu koja kombinuje kamen, vodu i biljke (tri osnovna elementa prisutna u japanskim baštama), u simboličnom rasporedu i harmoniji drevne istočnjačke tradicije.

Kamen je sveti objekat u Japanu, u kojem, po narodnom verovanju, prebivaju duhovi. Ako su postavljeni kao stepenici iznad vode simbol su planine. Grupisanje kamenja je u vezi sa balansiranjem energije u prirodi. U grupama po tri simbolizuju trijadu neba, zemlje i čoveka.
Voda je simbol okeana i značajan je element u Japanskom vrtu. Ona podseća na stalne promene u prirodi. Kao odraz prirode, vodeni tokovi i bazeni obogaćuju prostor novom dimenzijom zvuka.
Biljke skrivaju ili ističu detalje kamena i zemlje, i kreiraju konačni ambijent, a biraju se po simbolici koju nose. Bor je simbol dugovečnosti i ljubavi, jer sa starošću dobija na lepoti i raskoši. Trešnjino drvo je simbol večite mladosti i proleća. Listopadni javori simbol su ciklusa života i smrti, podsećajući posetioca na prolaznost života. Kuća za čaj ili čajni paviljon, kojiima ritualni značaj u japanu, ovde je sa dva lepa mosta. Ovde su sačuvane stare biljne vrste, kao što je drvo Koprivić.

Hilandar

Sve pomenute botaničke vrednosti otvorenog prostora Bašte, zajedno sa ostalim sadržajima predstavljene su u okviru 14 parcela omeđenih pešačkim stazama, unutar kojih se sreću i zasebno organizovane celine poput kamenjara, papratnjaka, bazena sa lokvanjima, lavirintom bambusa, dečijim kutkom…

Botanička bašta “Jevremovac”, učionica pod otvorenim nebom, sastavni je deo Instituta za botaniku Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, a koji je jedan od najvećih i najstarijih fakulteta prirodnih nauka u jugoistočnoj Evropi. U sklopu ovog Spomenika prirode i kulture, nalaze se i vredne celine Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu: Herbarijum (sa izdvojenom kolekcijom biljaka koje je sakupio Josif Pančić – Herbarium Pancicanum); i Biblioteka Instituta za Botaniku i Botaničke bašte “Jevremovacˮ.

Botanička bašta "Jevremovac"

Herbarijum broji preko 150.000 herbarskih listova i preko 300.000 eksikata preparovanih biljaka sakupljenih na području Balkana, kao i veliki broj eksikata dobijenih razmenom sa drugim zemljama u Evropi i svetu. Zbirka “Herbarium Pancicanum” je najveća naučna i kulturna zaostavština Josifa Pančića, koja se nalazi pod posebnim režimom obrade i čuvanja. Potiče iz 1860. kada je Pančić poklonio Velikoj školi u Beogradu svoju herbarsku zbirku koja je tada brojala 80 svežnjeva osušenih biljaka koje je sakupio na području Srema i Banata.

Jezero Alagovac

Biblioteka Instituta za Botaniku i Botaničke bašte “Jevremovac” jedna je od najstarijih i najbogatijih botaničkih biblioteka u regionu jugoistočne Evrope. Formiranje biblioteke započeto je 1853. na Liceju beogradskom, Liceum Knjažestva serbskog, pri kabinetu za jestastvenu istoriju. Tu je Josip Pančić predavao i sakupljao literaturu za potrebe svojih istraživanja kao i za potrebe nastave. Bibliotečki fondovi sadrži preko 7.000 knjiga, skoro 300 naučnih i stručnih časopisa i preko 6.000 separata iz oblasti botanike.

U fondu periodike nalaze se vodeći svetski botanički časopisi, nabavljani u kontinuitetu dugi niz godina, kao što su referentni nemački časopis “Flora” iz Regenzburga, koji se nalazi u fondu Biblioteke od prvog broja iz 1818. godine. Takođe, celokupan opus najstarijeg francuskog botaničkog časopisa “Annales des Sciences Naturelles” nabavljan je od svog osnivanja 1824, kao i mnogi drugi značajni naučni časopisi. U vrednom knjižnom fondu čuvaju se između ostalog i ekskluzivna, raritetna i antikna izdanja muzejske vrednosti. Najstarije knjige sežu u XVI i XVII vek, a krunski dragulj biblioteke je “Flora Graeca Sibthorpiana”, veličanstvena edicija u 10 tomova o samoniklim biljkama Grčke, Male Azije i Levanta, životno delo Džona Sibtorpa.

U Sarajevu otvoren muzej “Valter brani Sarajevo”

U Evropskom vrtu, jedinstvenoj pejzažno-arhitektonskoj celini na 900 kvadratnih metara, projektovanoj u heliocentričnom obliku, osim mnogobrojnih vrsta biljaka nalaze se i lepa umetnička dela. Tu su skulptura pauna i leptira, botaničke instalacije od varenog aluminijuma i zelenih puzavica, čije su idejno rešenje kreirali članovi Udruženja likovnih umetnika Srbije, pokret “Topiary Art Trust”. U ušuškanom delu iza staklenika, u blizini fontane i visokog taksodijuma, smešten je dečji kutak. Napravljen je od drveta i čine ga klupice, stočići i razni drugi elementi od kojih su neki obojeni tako da izgledaju kao list drveta, šahovska tabla… Pored obilaska i upoznavanja, u Bašti se često održavaju i sastanci različitih udruženja, predavanja, organizuju se radionice za decu, fotografisanje mladenaca…

Josif Pančić (1814-1888)

*Poreklom je iz sela Ugrini, Hrvatska.
*Završio je medicinski fakultet i postao doktor medicine 1842. Studirao je 10 godina jer je tokom studija u Pešti morao privatno zarađivati, dajući časove iz francuskog i italijanskog jezika.
*Dve godine je živeo u Ruksbergu u Banatu, gde se osim lekarstva bavio i vaspitanjem dece vlasnika tamošnjih rudnika Hofmanova. Za to vreme je upoznao floru Banata, obišao je i Deliblatsku peščaru i peo se na Karpate, a u rudnicima je upoznao mnoge interesantne stene i minerale.

*U Beču se upoznao sa Vukom Karadžićem kojem je priznao da je gotovo na izmaku svoga novca. Vuk mu je tada savetovao da odmah krene u Srbiju i da traži postavljenje u Užicu. Pančić ga je poslušao i došao u Srbiju maja 1846. za vreme vladavine kneza Aleksandra Karađorđevića. Ali, kako je Vuk imao u Srbiji i dosta neprijatelja, njegova preporuka nije vredela ništa, pa je čak zbog toga i zbog želje da bude postavljen u Užicu, u čijoj se okolini skrivao veliki broj protivnika Karađorđevića, Pančić postao sumnjiv i nije mogao dobiti to mesto. Čekajući na postavljenje, obilazio je užički kraj, i bavio se izučavanjem biljnog sveta.

Kako se Brazilac Tijago proveo u Ivanjici na Nušićijadi

*Pančić je gotovo ostao bez sredstava za život i pomišljao je da se vrati, no u tome momentu dobija poziv od Avrama Petronijevića, ministra inostranih poslova. On je imao fabriku stakla u neposrednoj okolini Jagodine. Pozvao je Pančića da se privremeno primi za lekara u tome mestu i radi na suzbijanju zaraze trbušnog tifusa, koja se širila među radnicima fabrike. Pančić je pristao, bio na toj dužnosti pola godine i sa uspehom je završio svoj posao.
*Dok je boravio u Jagodini Pančić je odlazio u Ćupriju, gde je upoznao Ljudmilu, ćerku barona inženjera Kordona. Nju je zatim kao lekar u Kragujevcu isprosio i u januaru 1849. se venčao u pravoslavnoj crkvi u Ćupriji.

*Godine 1850. primljen je za člana Društva srpske slovesnosti, iako do tada nije, sem doktorske disertacije, imao nijedan publikovan naučni rad. A, 1853. je postavljen za profesora prirodnih nauka u Liceju, samo na osnovu saznanja i uverenja da je on najbolji poznavalac flore Srbije.
*Bio je takođe i član: Srpskog Arheološkog društva; Srpskog lekarskog društva; Pevačkog društva; i Društva za poljsku privredu.
*Pančić je umro 1888. usred rada, vedar, svestan i prilježan. Predgovor za “Botaničku baštu” dovršio je pred smrt.
*Tokom svog višegodišnjeg rada otkrio je 102 i opisao oko 2.500 biljnih vrsta.

D. D. / Foto: Facebook Botanička bašta Jevremovac

2 KOMENTARA

POSTAVI ODGOVOR

Molim vas unesite vaš komentar
Molim vas upišite vaše ime ovde