BAJKOVITA TURSKA: Jezero soli, Kapadokija iz balona, podzemni grad i ronjenje

2
434

Mnogi tvrde da je Turska čarobna zemlja. Da biste je bolje upoznali morate da posetite kako velike gradove, tako i ona manja mesta u unutrašnjosti i na obali moru. Na svakom koraku je fascinantna priroda i bogata kulturna baština. A, da bi putovanje bilo kompletno, treba priuštiti i let balonom iznad oblasti Kapadokije. Marija Miševska je sa porodicom živela nekoliko godina u Istanbulu. Pred povratak u domovinu, obišli su neka zanimljiva mesta u Turskoj, a vinuli su se na nebo iznad Kapadokije.

Turska Kapadokija let balonom
Porodica u balonu iznad Kapadokije: Mile, Mirka, Dunja, Uroš, Eva i Marija

Tri godine sam živela sa suprugom i decom u Istanbulu. Za to vreme naučila sam da se sporazumevam na turskom, stekla prijatelje među Turcima, obišla brojne znamenitosti ovog grada. Ali, njega upoznati “uzduž i popreko” je nemoguće. Ogroman je! Kad god bi nam u posetu došli rođaci i prijatelji, vodila sam ih u turističko razgledanje. Svaki put sam i sama otkrivala neka nova, zanimljiva mesta. Sa porodicom sam boravila i u turskim letovalištima, uživali smo na okolnim izletištima, bili smo i na planinama. Turska ima još mnogo toga što treba videti. Dogovorili smo se da ćemo porodično, pre nego se vratimo u Beograd, posetiti Ankaru, Jezero soli, oblast Kapadokiju… Na kraju ćemo se naći sa naših prijateljima roniocima u primorskom mestu Kaš.

HEDONIZAM U ITALIJI: Treviso, grad za uživanje

Turska putovanje
“Gužva” u minivenu

Iznajmili smo miniven, pošto je on najzgodniji za ovakvo putešestvije, gde je dvoje odraslih i četvoro dece, uzrasta od 7 do 17 godina. Znate ono – moja, tvoja, naša deca. Ali, to zapravo i jesu sve naša deca. Elem, spakovali smo stvari u veliko vozilo i krenuli u avanturu narednih desetak dana. Mnogo toga smo videli i doživeli, ali nemoguće je sve smestiti u ovu kratku reportažu. Zato ću se fokusirati na ono što je najviše interesovalo naše prijatelje kada smo im prepričavali dogodovštine sa puta. Ujedno, ta mesta su bila i nama najzanimljivija.

Jezero soli Tuz Turska
Ogromno slano prostranstvo – Jezero soli

Slano jezero ili Jezero soli (Tuz) nalazi se u samom središtu zemlje, na 890 metara nadmorske visine anadolijskog platoa. To je pustinjski deo Turske. Od Ankare nam je trebalo oko dva sata vožnje. O ovom jezeru smo mnogo čuli, jer smo u živeli u pregdrađu Istanbula koje se zove Tuzla. Na turskom jeziku, “tuzla” označava mesto na kojem se vadi so, a “tuz” je – so. Ipak, nismo mogli da zamislimo toliku količinu soli na jednom mestu. To je ogromno slano prostranstvo! Verovatno najslanije na celoj planeti. U vidokruku ni biljke, ni životinje. A, ni daška vetra. Bar kad smo mi bili tamo. Zbog velike vrućine nismo mogli ni ostati dugo. Hodali smo po jezeru, kopali kako bi “pronašli” vodu, gađali se solju. I narednih dana ovaj suvenir bi se pojavio od nekud – u kosi, odeći, obući, autu… Izuzetno su blagotvorne maske za lice koje se ovde prave, kao i piling.

ODMOR U FRANCUSKOJ: Gurmanski centar sveta i okolina

Jezero soli Tuz Turska
Deca su “kopala” po jezeru tragajući za vodom

Ovo neobično jezero je po obodima belo. U središnjem delu je roze,  pa onda malo ljubičasto, a na kraju plavičaste boje. Zapravo boja se menja u zavisnosti od dubine. Rekli su nam da u zimskom periodu u svom najdubljem delu jezero samo metar-dva. Leti voda gotovo da ispari, pa zato i izgleda kao pustinja. Saznali smo i da tokom proleća i jeseni ovde dolaze turisti kako bi posmatrali migracije ptica (najviše flamingosa), na njihovom putu od Evrope ka Aziji, i obratno.

Kapadokija je u drevna regija u centralnoj Anadoliji, današnjoj Turskoj, u Maloj Aziji. Kako piše u turističkim vodičima, u doba Herodota, Kapadočani su zauzimali svu zemlju od Masiva Taura do Crnog mora. U geografskom pogledu na jugu se graničila sa masivom Taurom, na istoku sa Eufratom, na severu sa Crnim morem. A, na zapadu sa velikim slanim jezerima u unutrašnjosti Anadolije.

AVANTURE AUTOSTOPERA (7): Hipi-komuna, čarobna priroda i – povratak kući!
Turska pustinjski deo
Kapadokija je “zemlja lepih konja”, ali ima i kamila

Naziv Kapadokija na persijskom jeziku znači “zemlja lepih konja”. Zbog svoje uloge koju je odigrala tokom ranog hrišćanstva, drugo ime joj je i “Kolevka hrišćanstva”. Ipak, ono po čemu je Kapadokija najpoznatija jesu neobične kamene skulpture, u narodu poznate kao “dimnjaci”. Podsećaju na one u našoj Đavoljoj varoši. Kako nam rekoše, oni su nastali taloženjem belog vulkanskog pepela, zvanog tuf. Vajane vekovima kišom i vetrom, prelivane bojom sunca, ove monumentalne figure danas su jedno od najvećih čuda prirode. A i jedna od nezaobilaznih turističkih destinacija u Turskoj.

Kapadokija je poznata i po obilasku iz vazduha – vožnjom balonom. I zaista je atraktivno, uzbudljivo, očaravajuće. Autobus koji nas je prevezao do polazišta balona stigao je u cik zore. Tačnije, bila je još noć, oko 3,30h, jer je planirano da se baloni vinu u nebo čim se sunce pojavi. Deca su bila pospana, ali veoma uzbuđena pred avanturu koja nas iščekuje. A i mi odrasli s nestrpljenjem smo čekali da doživimo ono o čemu smo toliko do tada slušali.  U autobusu smo razumeli da vozač i vodič razmenjuju informacije o vetru. Naime, to je jedino što može da vas omete da ne poletite balonom. Jer, može biti veoma opasno. Vazdušno strujanje je bilo zadovoljavajuće, pa nismo morali da brinemo.

Razglednica iz Sidneja: G-day Ozija

Nacionalni park Goreme Turska Maja
Nacionalni park Goreme

A onda najromantičniji izlazak sunca koji sam u životu doživela! Živopisna priroda, moji najmiliji kraj mene, na poljani oko nas stotine šarenih balona. I turisti sa svih strana sveta. Najviše je bilo kosookih – Japanaca, Koreanaca, Kineza. U jednu kopru balona, inače, može da se smesti 24 putnika. A, tu su još i kapetan i njegov pomoćnik, koji imaju svoje mesto u sredini. Korpa ima šest odeljaka, pa u svaki od njih raspoređuje se po četvoro turista. Pre poletanja, dok su se baloni punili toplim vazduhom, imali smo kratku obuku – kako se treba ponašati tokom poletanja, samog leta i sletanja.

Turska Kapadokija let balonom
Šareni baloni na nebu iznad Kapadokije

Let balonom trajao je oko 90 minuta. Mi visoko iznad zemlje, sa fascinatnim pogledom na Kapadokiju, nacionalni park Goreme, okamenjenu dolinu, planine, neke neprohodne delove… Kao u bajci! Nije strašno, nismo se plašili, osećali smo se prilično bezbedno. Piloti međusobno komuniciraju radio uređajima. Bez obzira na veliku gužvu u vazduhu, let je siguran i ugodan. Jedino je sletanje bilo malčice traumatično. Jer, balon odskoči nekoliko puta, dok se potpuno ne prizemlji. Domaćini nas dočekuju sa šampanjcem. Reč je o bezalkoholnom šampanjcu, pa su i deca moglu da piju koliko im volja. Nazdravljamo ovoj divnoj pustolovini, koju ćemo pamtiti do kraja života. Inače, ovaj kraj je poznat po odličnom vinu.

TOLEDO: Na raskrsnici hrišćanstva, islama i judaizma

Turska Kapadokija let balonom
Šampanjac posle sletanja i sertifikat o letu balonom

U nacionalnom parku Göreme pored ogromnih kamenih dimnjaka i Muzeja pod otvorenim nebom, ima i domaćih radionica koje se bave izradom keramike. I mi smo se oprobali u ovom zanatu. Deca su kući kao suvenir ponela svoje rukotvorine, a muž i ja smo kupili zanimljive tanjire koji krase sada naš dom. Ima i radionica grnčarije, zlatara, tradicionalne obrade dragog i poludragog kamenja…

Turska Podzemni grad
U podzemnom gradu

Posebno zanimljiv je bio Podzemni grad, arheološko nalazište. Ispod starog turskog sela je puno podzemnih prolaza i starih crkava iz ranohrišćanskog perioda. Za one klaustofobične nikako se ne preporučuje da zađu u ovaj podzemni svet. Jer, i mi smo se nekoliko puta osećali kao da smo “stisnuti” u vremenu i prostoru. Pojedini prolazi u tunelima u stenama su toliko uski da se i naše najmlađe i najmanje dete nekako provuklo ne savijajući se.

IZ UGLA JEDNOG OCA: Kenija za omladince

Turska Maja Podzemni grad
U tunelu podzemnog grada

Ovde su se ljudi sklanjali od hladnoće zimi, od vrućine leti, ali i da bi pobegli divljim zverima. Ipak, najveći deo podzemnih gradova nastao je krajem antičkog perioda kada su se u njima od rimske vojske skrivali progonjeni hrišćani. Rekoše nam da je u njima moglo da se smesti nekoliko hiljada ljudi. Znači, kompletno stanovništvo ovih oblasti se tu krilo od nadolazećih osvajača. Ove naseobine se razlikuju od običnih pećina jer su tu, u utrobi zemlje, ljudi mogli da provedu dva-tri meseca. Na tom velikom prostoru su i podzemni bunari i odličan sistem ventilacije.

Nacionalni park Goreme Turska Maja
Nacionalni park Goreme Turska

Podzemni gradovi Kapadokije smatraju se veoma specifičnim ljudskim naseobinama, zbog čega su zajedno sa “vilinskim dinjacima” 1985. proglašeni delom UNESCO-ve kulturne baštine. Na području šire Kapadokije pronađeno ih je blizu 40, ali je samo nekoliko otvoreno za posetu. Veruje se da ih ima bar stotinu.

ŽELJKO ŠAŠIĆ: Kratak raport iz Dubaija ili kako sam iz frižidera iskakao u rernu

Inače, tokom nekoliko dana provedenih u ovom delu Turske bili smo smešteni u mestu Učhisar. Tri noći smo spavali u “pećinskim sobama” koje su super opremljene, ali nesvakidašnje. Nisu ni nalik onima u hotelima, ali sve što treba je tu. Neke imaju čak i đakuzi. Verovatno oni koji gledaju turske serije su mogli da zapaze kako one izgledaju. S jedne strane tradicionalno, starinsko, a s druge moderno i luksuzno. Čudan spoj, ali funkcionalan i zanimljiv. Izuzetno romatičnu večeru imali smo muž i ja u jednom luksuznom restoranu, koji je smešten, pa najbolje bi bilo reći, u pećini. Sjajna hrana, piće, atmosfera. O ljubaznosti domaćina – izlišno je pričati.

Kaš ronjenje Turska
Deca su imala prve časove ronjenja

Kaš je gradić na obali moru, ali nije izvikano letovalište. Ja bih ga nazvala boemskim mestom, savršen za odmor i uživanje. Do pre neku deceniju bio je ribarsko selo na jugu Likijskog poluostrva. Posećuju ga mahom Turci, ali zalutaju i neki stranci. Ušuškan, miran, čist. Svaka kuća okružena je šarenim cvećem. Gradski trg popločan je kamenom i tu su platani. A na samo sedam kilometara nalazi se grčko ostrvo Kasteloriza. Na njemu je inače snimljen film “Mediteraneo”.

JEREMIJINO ŽIVOTNO DELO: Muzej hleba u Pećincima

Verovatno ni mi ne bismo posetili i saznali za lepote Kaša, da nam ovaj gradić nije bio destinacija na kojoj ćemo roniti. Muž i ja smo u Turskoj zavoleli ronjenje i postali članovi jednog tamošnjeg kluba – “Divefan”. O dogodovštinama sa roniocima pisaću nekom drugom prilikom. A minulog leta kod Kaša imali smo priliku da ronimo u kanjonu u moru dugom 40 metara. Fascinantno! I deca su prvi put bila na pravom ronjenju. Oni su imali “školicu”, naučili su neke osnovne stvari, upoznali se sa opremom. A, imali su i prvi zaron. Zabavno im je bilo i što smo noćili na brodu.

Kaš ronjenje Turska
Ronjenje, a posle toga okrepljnje u moru

I dok gledam kroz prozor kako se u beogradskoj noći smenjuje rominjanje kišnih kapljica i snežnih pahulja, prisećanje na putovanje kroz Tursku minulog leta – zagrejalo mi je srce i dušu! Trebalo bismo da ponovimo ovu turu! Ali, i da istražimo nova zanimljiva mesta.

Tekst i fotografije Marija Miševska

2 KOMENTARA

  1. Vrlo zanimljiva repotraža – lijepa priča popratne slike. Poželiš da spakuješ kofere i posjetiš ova bajkovita mjesta 😎👌

POSTAVI ODGOVOR

Molim vas unesite vaš komentar
Molim vas upišite vaše ime ovde