Engleskinja „ukrala“ romski biser

0
722

Branko Ristić i Fejt Eliot dele sve. Muziku, uspeh, teškoće, lepotu, snove. Kažu, prigrlili su jedno drugo kao sunce.

Branko Ristić i Fejt EliotKad je Branko Ristić kao klinac dobio svoju prvu violinu, od dede, čuvenog lokalnog violiniste, nije ni sanjao da će taj instrument postati njegova ljubav, njegov svet, hleb, ulaznica za bolji život. Mada je dedin poklon odmah demonastrativno razbio, Ristić sada sa violinom krstari svetom, svira i opčinjava publiku. A, za sve to je zaslužna i ljubav sa muzikalnom Engleskinjom Fejt Eliot, koja se na prvi pogled zaljubila u maleno, ustalasano selo Gornja Grabovica kod Valjeva, Brankov zavičaj, a i u lepog, samoukog violinistu…

JEREMIJINO ŽIVOTNO DELO: Muzej hleba u Pećincima

Njih dvoje svojom svirkom osvajaju publiku diljem planete. Zajedno. Dele sve. Muziku, uspeh, teškoće, lepotu, snove. Kažu, prigrlili su jedno drugo kao sunce. Gde oni zasviraju zajedno, Fejt harmoniku, a Branko violinu, nastane haos. Eksplozija energije. Mešavina romskog zvuka, džeza, fanka, klasike i još koječega. To izlazi iz samo njihovog muzičkogBranko i Fejt sviraju svemira, i nikog ne ostavlja ravnodušnim.
Posle jednog njihovog nastupa u Londonu, muzičar Nikolas Huper, koji je učestvovao u stvaranju muzike za kultni film „Hari Poter“, bio je ushićen.

– Rekao mi je da imam neverovatnu moć u sebi, da sam jedinstven. On nam je pomogao da dođemo do ljudi iz Vorld mjuzika i da objavimo prvi album „Džipsi lover“. Posle smo sa Huperom nastupili na festivalu u Oksfordu, on je svirao bendžo i gitaru. Slavila se muzika, kultura, umetnost – priča Branko.

Branko i FejtEngleski muzički znalci za njihov album kažu da je divna kolekcija pesma, kombinacija šarolikog, tradicionalnog, balkanskog zvuka

HEDONIZAM U ITALIJI: Treviso, grad za uživanje

Životna priča tridesetjednogodišnjeg violiniste je prepuna teških trenutaka. Majka ga je napustila kada je bio šestomemesčna beba. Odgajile su ga baka Prodana i tetka Slavica. Pošto je završio četvrti osnovne, napustio je školu. Odvukla ga je ljubav prema violini, od koje je do tada bežao. U dvanaestoj godini, saznao je da boluje od dijabetesa i počeo da koristi insulin. Godinama je svirao po lokalnim veseljima i živeo od toga. Violina i muzika koju je stvarao pomagali su mu da se izbori sa bolešću, nerazumevanjem, oskudicom, surovom stvarnošću.

IZ UGLA JEDNOG OCA: Kenija za omladince

Branko, Fejt i baka ProdanaA onda je, pre nekoliko godina, bez ikakve najave, u njegov život uletela radoznala Engleskinja. Fascinirana romskom muzikom, tragala je za veštim i osećajnim violinistom. U Valjevu, od momka iz grupe „Kal“, čula je za Branka. Došla je iz Oksforda pred njegovu kapiju, videla ga, čula vapaj njegove violine i više nije mogla bez njega. Ni u najluđim snovima nije naslućivala da će postati supruga romskog, samoukog violiniste.

AVANTURE AUTOSTOPERA: Monaško pivo za animatore amatere

Branko i Fejt u zagrljajuLjubav, kao iz romana. On nije znao ni reč engleskog, ona ni reč srpskog. Učili su, malo po malo. Uz sprski jezik, Fejt je učila i da svira harmoniku. Klavir je zamenila klavirskom haromonikom. Ubrzo su zajedno otišli u Englesku i počeli da sviraju u Fejtinoj domovini. Druženje i vežbanje je neočekivano preraslo u veliku ljubav. Pre pet godina su se venčali, uz blagoslov bake Prodane, Fejtine majke Eme i ostalih članova njene porodice. Dugo su se mučili sa vizama, papirologija im otežava život i danas. Fejt je postala uzorna romska snajka, a Branko voljen engleski zet. Kažu uglas da vešto i sa zadovoljsvom balansiraju između dve zemlje, između dve kulture, između različitih muzičkih pravaca i žanrova.

Razglednica iz Sidneja: G-day Ozija

– Fejt me je odvela u svet, pružila mi gaBranko Ristić svira violinu na dlanu. Ovde sam patio, bolelo me je u srcu što nisu razumeli moju muziku. Fejt je razumela, ona je moj anđeo. Uz nju sam, iako je Engleska za mene mnogo teška zemlja, uspeo i tamo. Ljudi su mnogo kulturni, i mnogo zatvoreni. Ne sviđa mi se kako se oblače, hrana im je užas. Ipak, tamo su Fejtini najbliži, njena mama koja me zove sinom i koja mi je majka koju nisam imao – sa setom priča Branko.

Premijera „Nemanjića“ na Sarajevo Film Festivalu

Supruga ga sa osmehom na licu i žarom u očima slušFejt Eliot sa harmonikoma, pa nastavlja na odličnom srpskom:
– San nam je da zimi imamo turneju tamo gde je toplo. Prošle smo bili u Australiji i bilo je divno. Maštamo o tome da u Grabovici napravimo festival violinista. Selo je puno odličnih violinista koji nemaju gde da se pokažu. A, nas dvoje uveliko ostvarujemo snove – muzikom prenosimo balkansku lepotu svuda gde sviramo.
Dom su svili u Grabovici, u maloj, ljupkoj kući koju su zajedno napravili. Obojili su ga svom maštom. Fejt je u kuhinji i kupatilu napravila divne mozaike od pločica, a Branko u dvorištu fontanu punu igračaka. Tu se relaksiraju, daleko od oksvordske vreve. Tu se rađa novi zvuk…

Tekst i foto: Vesna Tasić

POSTAVI ODGOVOR

Molim vas unesite vaš komentar
Molim vas upišite vaše ime ovde