Guča: Sviraj trubo, svirala zadugo

1
236

Guča je gradsko naselje u Srbiji u opštini Lučani u Moravičkom okrugu. Tu se svake godine tradicionalno održava Dragačevski sabor trubača.

O ovoj manifestaciji, čiji je moto “Sviraj trubo, svirala zadugo – za veselje i nizašta drugo”, pisani su brojni tekstovi, knjige, vođene su naučne rasprave, snimani dokumentarni filmovi i reportaže… Fenomen popularnosti trube i Dragačevskog sabora u Guči za mnoge je, posle svega, ostao nerazjašnjen. No, Dragačevski sabor trubača je tokom proteklih decenija, kako mnogi vole da kažu, postao “srpski brend”.

Hilandar

Dragačevski sabor je godišnji trubački festival, koji se održava poslednjeg vikenda u avgusta. Nekoliko stotina hiljada posetilaca iz Srbije i inostranstva svake godine poseti varoš koja inače ima tek nekoliko hiljada stanovnika. Tokom Sabora Guča postoje prestonica trube. A, kad zagrme trube u Dragačevu, počinje lud provod i zabava. Tada “trubačko ludilo” drma i staro i mlado, svi igraju, pevaju i vesele se.

Jezero Alagovac

Ori se muzika, kuva i jede dragačevski kupus, okreću se jaganjci i prasići, izlažu se i prodaju razne rukotvorine i suveniri… I svi koji dođu tokom Sabora u Guču slažu se – izlišno je pričati o utiscima, jer to mora da se doživi…

Prvi Dragačevski sabor trubača održan je 14. oktobra 1961. godine u crkvenoj porti u Guči, i to na dan Pokrova presvete Bogorodice. Interesovanje naroda bilo je ogromno. Na prvom saboru orkestri su svirali dve zadate pesme, a ostale su bile po slobodnom izboru. Zadate su bile melodije “Bledi mesec zagrlio zvezdu Danicu” i “Sa Ovčara i Kablara”, koja je kasnije postala himna Dragačevskog sabora i svečano se svira na početku takmičenja.

Kotor

Čuveni pisac i slikar Momo Kapor, u svom aturoskom tekstu (NIN, 2009), između ostalog napisao je:
– Sva muka i bes, sva lepota i tuga, sva radost i muzika, koji se sakupe za godinu dana u Srbiji, poslednje nedelje avgusta šiknu u nebo kroz blistava grla truba na saboru u Guči. To je događaj na koji seljačka Srbija čeka punih godinu dana. Tada Guča, varošica u brdima, postaje svetska prestonica trube. I kao što je šljiva madžarka u ovom delu Srbije pronašla najpogodnije tlo za svoje sokove, isto tako se primila i truba, do tada nepoznata srpskim muzičarima. Pokazalo se da nijednim muzičkim instrumentom, čak ni violinom za koju su bili majstori Cigani, ne može bolje izraziti suština bića ovog naroda. Ponekad kroz krik, često kroz suze, jecaje ili promukli smeh, a najčešće kroz obesne taktove narodnih kola, punih razuzdanih radosti. I sada su se sa svih strana sjatili svi u Guču. I oni koji su tek nedavno prvi put dunuli u pisak, i oni što su živeli od sviranja po svadbama, sahranama, vašarima i zabitim krčmama…

Manastir Pokrova Presvete Bogorodice

Od 2000. godine, zvanična zastava Dragačevskog sabora trubača u Guči, viori se i na najvišem vrhu sveta, Mont Everestu, gde je ponosno postavio dragačevac Dragan Jaćimović, iz sela Puhova.

1 KOMENTAR

POSTAVI ODGOVOR

Molim vas unesite vaš komentar
Molim vas upišite vaše ime ovde