„Ljudi koje srećom srećem“: Izložba fotografija Ljubivoja Ršumovića u Galeriji RTS-a

0
87

U Galeriji Radio-televizije Srbije od 10. jula do 19. avgusta biće postavljena izložba fotografija Ljubivoja Ršumovića.

 Izložba fotografija Ljubivoja Ršumovića u Galeriji RTS-aPesnik, pisac, sportista, scenarista, reditelj… i veliki prijatelj dece. Ršum!
– U čast 60 godina književnog rada, u vreme kada slavi 80 godina života, Galerija Radio-televizije Srbije sa ponosom predstavlja izložbu fotografija Ljubivoja Ršumovića Ršuma, pesnika i pisca čija su dela obeležila živote generacija. Fotografije lica 77 njegovih savremenika koje je Ršumović zabeležio svojim foto-aparatom biće predstavljena javnosti sve do 19. avgusta u želji da se zajedno sa autorom sećamo ljudi koje je srećom sretao tokom svog života i nas samih sa njim koji nas je svojim stvaralaštvom decenijama gradio – navode o predstojećoj izložbi iz RTS-a.

Ljubivoje Ršumović objasnio: GMO je skraćenica od modifikovane srpske reči GoMnO!

Ljubivoje Ršumović Ršum ove godine slavi šezdesetogodišnjicu književnog rada, a njegov hobi sa foto-aparatom je nešto stariji. Bilo je neminovno da se ta dva oblika umetničkog izraza u jednom trenutku ujedine. Tako je nastala knjiga „Pesme uličarke“ (izdanje Znanje, Zagreb, 1983) u kojoj su naslovi pesama – fotografije. Tako je nastala i uzbudljiva, dokumentarna, a poetska reportaža o Porodici bistrih potoka, snimljena i napisana pre 18 godina. „Šuma koja hoda“ i „Stena koja ćuti“, poeziju piše i kada ne drži olovku u ruci, već svoj legendarni „nikon F-2“, ili praktičnu „lajku M-4“. On vazda hoda, ćuti i čeka da mu, kako sam kaže, „mečka u glavi zaigra“ – da bljesne blic, slika, stih, metafora, „iznenađenje duše“, direktno iz kvantne mreže njegovog detinjstva.

Ršum obeležio šest decenija književnog staža

 Izložba fotografija Ljubivoja Ršumovića u Galeriji RTS-aPosle šest decenija Ršumovog stvaralačkog pohoda i osvajanja raznovrsnih polja umetničkog i ljudskog ispoljavanja, prisustvujemo Ršumovom vraćanju ovamo gde se „srcem najbolje vidi“, gde su njegov rodni Ljubiš i Čigota, Borkovac i Gujina stena, Pećina stroga u kojoj živi Baba Roga, ali i gde žive dobri i mudri ljudi, koje srećom ovde srećemo.

Ovom izložbom fotografija, Ljubivoje Beogradu, a posle istoimene izložbe u svom rodnom kraju, donosi na uzdarje, galeriju dragih lica, koja je srećom sretao tutnjeći kroz život, i sačuvao ih foto-aparatom, zarobljene u vremenu. Hobi velikog pesnika i književnika je na poseban način povezan i sa ekologijom, a čitanje ljudskih osobina i raspoloženja sa njihovih lica jeste zapravo ogledanje sopstvene duše.

Ljubivoje Ršumović otvorio pozorišni dečji festival „ZajeČAR“

 Izložba fotografija Ljubivoja Ršumovića u Galeriji RTS-aLjubivoje Ršumović je rođen u Ljubišu, na Zlatiboru, 3. jula 1939. godine. Školovao se u Ljubišu, Čajetini, Užicu i Beogradu, gde je 1965. godine diplomirao komparativnu književnost na Filološkom fakultetu. Prve pesme je objavio 1957. u užičkim „Vestima“ i beogradskim „Književnim novinama“. Godine 1965. zaposlio se u Radio Beogradu, u redakciji programa za decu, kao urednik i autor emisija „Subotom u dva“, „Dobro jutro, deco“ i „Utorak veče – ma šta mi reče“. Godine 1968. prelazi u Televiziju i radi poznate serije „Dvogled“, „Hiljadu zašto“ i „Hajde da rastemo“. Kao televizijski poslenik napisao je i režirao preko 600 emisija. Jedna od najpopularnijih serija za decu „Fazoni i fore“ imala je 152 epizode.

SRPSKI ORFEJ: Sećanje na Rašu Popova

 Izložba fotografija Ljubivoja Ršumovića u Galeriji RTS-aPored programa za decu, uradio je i nekoliko dokumentarnih programa. Najpoznatija je serija „Dijagonale – priče o ljudima i naravima“, u kojoj predstavlja pojedine etničke grupe, puštajući pripadnike tih grupa da sami daju karakterizaciju svojih saplemenika. To su emisije o Mijacima, Brsjacima, Malisorima, Torbešima, Bunjevcima, Erama, Lalama, Dubrovčanima, Bodulima, Gorancima, Piperima… Objavio je 86 knjiga, uglavnom za decu. Najpoznatiji naslovi: „Ma šta mi reče“; „Još nam samo ale fale“; „Vesti iz nesvesti“; „Pričanka“; „Pevanka“; „Nevidljiva ptica“; „Domovina se brani lepoto“; „Bukvar dečjih prava“… U pozorištima je izvedeno više njegovih dela: „Šuma koja hoda“; „Nevidljiva ptica“; „Baba Roga“; „Rokenrol za decu“; „Uspavana lepotica“; „Au, što je škola zgodna“; „U cara Trojana kozje uši“…

PERO ZUBAC: Ideala sve manje, proračunatosti sve više

Dobio je brojne književne nagrade – „Neven“; „Mlado pokolenje“; Nagradu Zmajevih dečjih igara; Brankovu nagradu; Oktobarsku nagradu grada Beograda; Goranovu plaketu; Vukovu nagradu; Zlatni prsten pesnika za decu u Crvenki; Nagradu „Porodica bistrih potoka“ Udruženja književnika Srbije; nagradu za dramu „U cara Trojana kozje uši“ na festivalu pozorišta za decu u Kotoru; Zlatni beočug; nagradu „Politikinog zabavnika“ za knjigu „Tri čvora na trepavici“; nagradu „Duško Radović“, titulu „Saradnik Sunca“; nagradu „Miroslav Antić“; nagradu „Princ dečjeg carstva Tamaris“ u Banjaluci; nagradu „Branko Ćopić“ za knjigu „Sunčanje na mesečini“… Dobio je, takođe, i dve zapažene međunarodne nagrade: „Pulja“ u Bariju, za celokupno stvaralaštvo za decu; i nagradu Uneska za „Bukvar dečjih prava“, na svetskom konkursu za knjigu koja propagira mir i toleranciju. Dela su mu prevedena na više stranih jezika.

ASSITEJ Srbije: „Mobi Dik“ Malog pozorišta „Duško Radović najbolja predstava za decu i mlade u 2017.

 Izložba fotografija Ljubivoja Ršumovića u Galeriji RTS-aAutor je i tri udžbenika za osnovne škole: „Deca su narod poseban“, za predmet Građansko vaspitanje; „Azbukvar“; i „Pismenar“. Uporedo sa književnim radom, bavio se i sportom. Osnivač je, takmičar i prvi predsednik Karate kluba Crvena zvezda. Bio je predsednik Karate saveza Srbije i savezni sudija u karateu. Od 1986. do 2002. bio je direktor Pozorišta „Boško Buha“. Jedan je od osnivača i član Upravnog odbora Zadužbine „Dositej Obradović“. Bio je osnivač i prvi predsednik Odbora za zaštitu prava deteta Srbije, pri organizaciji „Prijatelji dece Srbije“.

Celog života bavio se fotografijom kao hobijem! Više nije član Udruženja književnika Srbije.

LJUDI KOJE SREĆOM SREĆEM

Kad počnem da gubim veru
I težnju ka nečem većem
Meni nađu pravu meru
Ljudi koje srećom srećem

Kad koraknem ka ambisu
Hvala oku svevidećem
Sa mnom su i kada nisu
Ljudi koje srećom srećem

Kad me izda ono drugo
Ja jurim ka nečem trećem
Sa mnom jure istom prugom
Ljudi koje srećom srećem

Krenem među optimiste
A put zasut ružnim smećem
Put i dušu odmah čiste
Ljudi koje srećom srećem

Kada zaspim sred tuđine
Zlatibor me budi cvećem
A život mi lepim čine
Ljudi koje srećom srećem

POSTAVI ODGOVOR

Molim vas unesite vaš komentar
Molim vas upišite vaše ime ovde