ZBOGOM, SMOKI: Ljubiša Samardžić legenda jugoslovenskog filma

0
61

Legenda srpskog glumišta, omiljen među generacijama gledalaca na jugoslovenskim prostorima, Ljubiša Samardžić Smoki, preminuo je posle teške bolesti u Beogradu. Domaća kinematografija je siromašnija, ostala je bez još jednog sjajnog umetnika.

Glumcu, režiseru i producentu je krajem prošle godine operisan tumor na mozgu, a kasnije se stanje pogoršalo zbog hronične limfocitne leukemije, od koje je bolovao duže vreme.

Foto: Wikimedia Commons

Samardžić se poslednji put u javnosti pojavio 30. marta u Domu omladine, na otvaranju Beogradskog festivala dokumentarnog i kratkometražnog filma. Tad je bio primetno dobro raspoložen. Došao je sa suprugom Mirjanom. Tom prilikom veliki glumac se poklonio publici, a premijerno je prikazan njegov autobiografski dokumentarac „Panta rei“.

Ljubiša Samaržić je spadao u red najpoznatijih i najnagrađivanijih jugoslovenskih glumaca. Bio je prepoznatljiv po širokom, razoružavajućem osmehu i neodoljivom šarmu. Simpatični „dugajlija“ ceo svoj život posvetio je sedmoj umetnosti. Pored neobičnog nadimka Smoki, koji je dobio 1962, po liku mladića Smokija u filmu „Peščani grad“, i visina umetnika nije bila sasvim obična – čak 198 cm, košarkaška.

Biografija Gage Nikolića među najčitanijim izdanjima

samardžić_ljubiša_kuda_idu_divlje_svinje_web_width
Crni Rok u seriji „Kuda idu divlje svinje“

Rođen je 19. novembra 1936. u Skoplju. Roditelji su mu radili u rudniku Jelašnica kod Niške banje. Na nesreću, troje malih Samardžića rano je ostalo bez oca, pa je njihova majka bila primorana da ih izdržava od uboge rudarske penzije. Bilo je to odrastanje u siromaštvu na jugu Srbije, prvo za vreme nemačke okupacije, a zatim i u godinama posle oslobođenja, u opštoj nemaštini.

Još kao gimnazijalac, Ljubiša je povremeno radio najrazličitije poslove kako bi pomogao majci u izdržavanju porodice. Posle mature, rešio je da studira pravo. Ipak, batalio je to i upisao se na Pozorišnu akademiju u Beogradu, gde su odmah prepoznali njegov izvorni talenat. Zahvaljujući Bojanu Stupici, dobio je stipendiju Ateljea 212, ali je pored toga, Ljubiša bio, pre svega, filmski glumac.

Nove poštanske marke sa likovima glumačkih velikana

Prve filmske uloge odigrao je šezdesetih godina XX veka. Već tada ostvario je nezaboravne role – tumačio je Mikajla u „Prekobrojnoj“, Mitra u „Kozari“, hvalili su ga kao partizana u filmu „Devojka“, Vića u „Lito valovito“… U filmu „Orlovi rano lete“ tumačio je lik Nikoletine Bursaća, a za ulogu u „Jutru“ dobio je nagradu na Filmskom festivalu u Veneciji. Njegov Novak iz filma Veljka Bulajića „Bitka na Neretvi“ osvojio je Gran pri na Filmskim susretima u Nišu 1969.

prekobrojnapar
Iz filma „Prekobrojna“

Nezaobilazna parnerka
U razgovoru za “Letnji AS” 1983, Smoki je pričao o Mileni Dravić, partnerki sa kojom je glumio u brojnim ostavrenjima. Zaigrali su prvi put zajedno u antologijskoj “Prekobrojnoj” 1962, a posle dve decenije u “Moj tata na određeno vreme”, što im je bio 25 zajednički film. Igrao je sa mnogim lepim ženama, dobrim glumicama, snažnim individualistima, ali je Milena ostala nezaobilazna, neprevaziđena, partnerka za ceo život, koja se voli, kojoj se veruje, za koju se žrtvuje ako treba:
– O Mileni se osećam najkompetentniji da govorim, jer je i ona, kao i ja, četvrt veka pred očima javnosti i izdržala je, opet kao i ja, sva iskušenja i provere – rekao je tada Samardžić.

SRPSKI ORFEJ: Sećanje na Rašu Popova

Dugačak je spisak nagrada i priznanja koje je Ljubiša Samardžić dobio za upečatljive junake koje je odigrao u serijama i filmovima. Mnogi će ga pamtiti i po liku Dimitrija Tucovića iz istoimene serije, ili Crnog Roka iz „Kuda idu divlje svinje“, Zisa iz „Valter brani Sarajevo“, Borivoja Šurdilovića iz „Vrućeg vetra“, milicionera Caneta iz „Specijalnog vaspitanja“, Cakana Jankovića iz serije „Ceo život za godinu dana“, Boška Simića u „Policajcu sa Petlovog brda“…
– Ne verujem u magiju i vradžbine. Verujem u rad kao smisao života. A vera je intiman čin – rekao je Ljubiša u jednom intervjuu.

S.Kragujevic,_Sylva_Koscina,_Ljubisa_Samardzic,_Milena_Dravic,_Bata_Zivojinovic,_Bitka_na_Neretvi,_premijerasr.wikipedia.org
Smoki u društvu Silve Koščine, Milene Dravić i Bate Živojinovića na premijeri filma „Bitka na Neretvi“, Foto: wikipedia.org

Pola veka umetnik je bio u srećnom braku sa Mirjanom, sa kojom je imao dvoje dece, sina Dragana i ćerku Jovanu. Nažalost, glumac je izgubio sina, koji je posle teške bolesti preminuo u 34. godini. Najveća Ljubišina radost bili su mu četvoro unuka. O supruzi Mirjani u jednom intervjuu je rekao:

Bračni par Samardžić, Printskrin: Youtube

– Kao što je ljubav presudna u životu junaka svih mojih filmova i serija, tako je i za mene bila presudna ljubav u izboru životnog saputnika. Zavoleo sam prelepu, šarmantu, pametnu i premladu Miru iz čestite građanske porodice. Vodio sam, dakle, računa s kim počinjem zajednički život.

Preminuo glumac Toma Kuruzović

– Osvajao sam je danima stihovima Salinasa: „Ljudska česmo lepa, izvore zadovoljstva dražeg od sviju, okrugla vodo, ženo naga, zar ću jednoga dana prestati da te gledam…“ Ili Oskara Daviča sa njegovom „Hanom“: „Čim sam joj video prsa nad vagom kroz izlog, između presečene narandže i sapuna, zavoleo sam je što je najlepša, što je sva kao usta puna“. Osećao sam da je ona žena mog života. I nisam se prevario. Mira je rasla u porodici koja poštuje dom, knjigu, muziku, pozorište, ali ponajmanje film! Venčanjem je unela u moj razbarušeni život unutrašnji red i mir, neophodan za mirnu karijeru glumca. Divio sam se njenom odnosu prema deci, meni, prijateljima, smislu za lepo, a posebno komunikaciji sa ljudima. Bila je i ostala ponosna i čestita. Ćutala je i kada jesmo i kada nismo imali. Znala je da drugima podari radost i pomoć, i sve je uvek činila srcem i iskrenošću.

Preminuo Milivoje Mića Marković, legenda džeza

Centar_Film-Specijalno_vaspitanje-08
U „Specijalnom vaspitanju“ Ljubiša je tumačio lik milicionera Caneta

Smoki je sa sinom Draganom osnovao producentsku kuću „Cinema Design“, na čijem čelu je bio do smrti. Ljubiša je doživeo najveći životni udarac kada je umro njegov sin 2001. Glumac je u to vreme verovao da će otići za njim, ali ga je žena Mira spasila.

– Kada je naš Gaga odlazio, u 34. godini, mislio sam da neću moći da izdržim i da će mi uskoro doći kraj. Mira me je trgnula i naterala da radim jer ću u tome, kako je rekla, naći smisao opstanka. Mi imamo nesebičan odnos i u poslu i u životu, što je retkost za današnje brakove. Zajedno smo jači, uspešno odolevamo prekim pogledima – ispričao je pre nekoliko godina Samardžić.

Preminuo Miodrag Mališa Marinković, „otac“ TV Beograd

Tokom osamdesetih Ljubiša je ostavio trag u domaćoj kinematografiji sa filmovima „Rad na određeno vreme“, „Kraljevski voz“, „Neka druga žena“, „Visoki napon“, „Savamala“, „Moj tata na određeno vreme“, „Smrt gospodina Goluže“, „Jaguarov skok“, „Quo vadis?“, „Nije lako s muškarcima“, „Razvod na određeno vreme“, „Lager Niš“, „Anđeo čuvar“…

surda
Šurda u seriji „Vruć vetar“

Čarobna kutija
– Televizija, ta „čarobna kutija“ koja svira, peva i govori, ponela je i očarala sve i promenila lice ljudi u novoj Jugoslaviji. Ovu veliku zemlju, bolje reći uniju zemalja, koja je na krilima slobode i zanosa bila na strani pobednika protiv fašizma, vezivali su bratstvo i jedinstvo i u njoj se nije postavljalo pitanje ko je koje vere, već ko je kakav čovek. Televizijski centri postali su kreativne radionice koje su se utrkivale da snime što kvalitetniji televizijski program. Dok je bilo one velike zemlje, išlo se na televizijski festival u Portorož… Festivali su imali ogroman značaj za promociju kulture zemlje kojoj smo pripadali. Jedne godine pobedio je „Vruć vetar“, druge „Kuda idu divlje svinje“, treće „Pozorište u kući“…

 

zis valter brani sarajevo
Zis u filmu „Valter brani Sarajevo“

Iako se oprobao u mnogim filmskim žanrovima, Samardžić je svoje najzančajnije uloge ostvario u komedijama i ratnim filmovima. Dobitnik je nagrade „Pavle Vuisić“ za doprinos jugoslovenskoj kinematografiji, kao i nagrade AVNOJ-a 1988. koja je tad prvi put dodeljena jednom glumcu. Nagrada za životno delo Akademije Ivo Andrić dobio je 2005.

Ustanovljena nagrada „Milorad Mandić Manda“

Nakon 2000. glumio je, ali se sve više posvećivao producentskom radu i režiji. Iz tog perioda su „Nebeska udica“, „Nataša“, „Jesen stiže, dunjo moja“, „Konji vrani“, „Bledi mesec“, „Miris kiše na Balkanu“… Na pitanje da li su gluma nedostaje, pošto se sve manje bavi njom, Ljubiša Samardžić je u jednom intervjuu odgovorio:

Miris_kiše_na_Balkanu– Umorio sam se od dugih noćnih učenja tekstova. Uvek sam sebi postavljao visoke zadatke, čime sam branio svoje poštenje i profesionalnost. I tako sačuvao svoj hleb. Danas glumci, nemali broj njih, ponašaju se kao promadone, traže unapred ono što još nisu zaradili. I tako nestaju sa scene. Gluma traži profesionalnost, poštenje i strpljenje u zahtevima kojima nas zatrpavaju reditelji. Posle mog prvenca „Nebeske udice“, bolnog filma o bombardovanu Beograda, otvorena mi je nova stranica života. Ovim filmom stekao sam nove brojne poštovaoce od Moskve, preko Berlina, do Los Anđelesa. Shvatio sam da je režija postala moja preokupacija i filmska vokacija.

Napustio nas je Predrag Cune Gojković

Za razliku od ostalih producenata, koji imaju ekipu saradnika, Smoki je radio samo sa suprugom:
– Niko vam nije sigurniji saradnik od vaše druge polovine, od supruge. Kustina Maja je integralni deo njegove radne sigurnosti. Gledam Radoša, uz celu porodicu mirnije radi i diše, iako ima malo više kila… Da nije moje Mire da uvede red u moj stvaralački haos, siguran sam da bi sve bilo drugačije.

vruc-vetarŠurda predložio Čkalju da glumi ujka Firgu
Legendarni Šurda je predložio reditelju Aleksandru Đorđeviću da Miodragu Petroviću Čkalji bude ponuđena uloga ujka Firge. Đorđević je sumnjao da će jedna od najvećih zvezda bivše Jugoslavije prihvatiti da glumi u „Vrućem vetru“, ali se na kraju ispostavilo da je Ljubišina ideja bila pun pogodak.
– Kada sam pročitao tekst, ostao sam egzaltiran. Rekao sam Aci Đorđeviću i Siniši Paviću da, i pored filmova koje mi nude, „eto mene kao Šurde u seriji“. Počeli smo da govorimo o partnerima. Iznebuha, predložio sam da Čkalja igra Firgu. Aca vrti glavom i kaže: „Pa on je prava zvezda.“ Ja mu kažem: „Dajte mu da pročita tekst, pa vidite njegovu reakciju.“ Sutradan se Čkalja pojavi na televiziji. Otvarajući vrata, kad me ugleda, smejući se i vrteći glavom reče: „Lele, lele, Ljupče! Al’ ti je pala kašika u med.“ Prolomio se smeh.

 

Prikazivanjem TV serije „Miris kiše na Balkanu“ na hrvatskoj televiziji razbio je mnoge barijere u to vreme. Tim povodom rekao je:

„Moj život je moje blago“: U Negotinu održan koncert i izložba u znak sećanjana Luisa

– Osećam se ponosno, zadovoljno i uspravno. Ko što se vidi, imalo je smisla što smo se latili rada na snimanju serije i filmova po romanu Gordane Kuić, koji su izazvali nemalo interesovanje svih naših suseda, i ne samo njih. Malčice smo pokrenuli savest mnogih televizijskih programskih veća da ne misle samo na profit, već da svoju pažnju usredsrede na kvalitetne tekstove i da misle malo više o negovanju davno izgubljenih porodičnih tradicija. Živimo u vreme ala i aždaja, kada je svaki novi dan drugačiji od jučerašnjeg. Kapitalizam i kapitalisti gutaju i unesrećuju porodice i nemaju milosti. Pripadam starijoj generaciji koja pamti sklad, harmoniju, brižnost, poštovanje unutar kuće. I kada je čovek čuvao svoju vrednost. A moralni kredo naše porodice ostao je neukaljan prema svima s kojima smo se družili, od Tolmina do Đevđelije kada su i bombe padale.

Emiru Kusturici nagrada „Živojin Žika Pavlović“

Smoki Printscreen You Tube
Printscreen/ You Tube

Kao nesumnjivo jedan od najpopularnijih jugoslovenskih glumaca, i to u pravom smislu reči jer je Samardžić zaista uživao jednaku popularnost u svim bivšim YU republikama, ostvario je uloge u više od sto igranih filmova i oko dvadeset TV serija i tako postao važan deo onoga što volimo da nazovemo kulturnim nasleđem našeg podneblja. Uz sve što je odglumio, snimio, producirao, pre nekoliko godina Smoki je odlučio da sve nagrade i priznanja koja je osvojio u karijeri daruje u vidu legata Jugoslovenskoj kinoteci. Tako će budući filmofili moći da izbliza vide u vitrinama Kinoteke kako izgledaju te silne glumačke nagrade, od pulske Zlatne arene, preko venecijanskog Lava za glumu, pa sve do nagrade za životno delo „Pavle Vuisić“ ili „Zlatne mimoze“ za filmsku režiju.

Mantalitet “južne pruge”
– Serija “Vruć vetar” je rađena s nesvakidašnjom vedrinom i srcem. Svako od mojih kolega je, a bilo ih je za divljenje, uneo svoj dar, domišljatost. A pošto su svi s „južne pruge“, sem Vesne Čipčić, pogodili su šarm, osobenost i mentalitet juga Srbije. Nije čudo da se danas na ulicama ponavljaju dijalozi iz serije jer niko nije tako uspešno obojio mentalitet juga kao Siniša Pavić.
Samardžić je, između ostalog, za ulogu Šurde u ovoj seriji 1982. godine, na najvećem evropskom televizijskom festivalu, dobio „Gran-pri Telekonfronte“ kao najbolji glumac Evrope.

Priredila: D. Dušanić

 

POSTAVI ODGOVOR

Molim vas unesite vaš komentar
Molim vas upišite vaše ime ovde