STANKO CRNOBRNJA: Među mojim studentima je mnogo kreativnih, maštovitih i talentovanih mladih ljudi

0
262
Stanko Crnobrnja
Foto: Privatna arhiva

Doktor medija i televizijske estetike kaže da može da bude „običan“ TV gledalac. Nekad je bio neposredni učesnik hipi pokreta, a danas učestvuje u revoluciji koja se zove digitalizacija svega postojećeg. Otkriva koje kanale i emisije on najčešće gleda, a i izdvojio je nekakao TV lica koja su mu privukla pažnju svojim kvalitetnim radom.

Više od četiri decenije Stanko Crnobrnja je profesionalno vezan za medije. On je reditelj, producent, scenarista, teoretičar i publicista u oblasti masovnih komunikacija i teorije televizije. Uz to je i profesor na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu. Priznat, poznat i uvažen. Njegovo ime je iza mnogih emisija i serija o kojima se pričalo i priča se – „Muzika kroz vekove“, „Nedeljom popodne“, „Petkom u 22“, „Beograd noću“, „Od našeg dopisnika“, „Specijalna redakcija“, „Noć punog meseca“, „Velikani džeza“, „Villa Maria“…

50 godina stvaralaštva Petra Pece Popovića

Autor je i brojnih muzičkih spotova i TV reklama. Takođe, režirao je i velike scenske manifestacije i festivale (Mesam, FEST, Pjesma Mediterana, Sunčane skale, Pesma Evrovizije – Zadar, Bemus, Beovizija, Dani jugoslovenske privrede i kulture – Najrobi, Kenija, Svetski kongres arhitekata i urbanista, Barselona, Španija…). Bavi se osmišljavanjem, utemeljivanjem, pokretanjem i rukovođenjem celokupnih medijskih sistema. Bio je kreativni direktor 3K televizijskog kanala TV Beograd, Televizije IN u Podgorici, pa prve digitalne, komercijalne TV mreže na Balkanu, kao i utemeljivač i rukovodilac projekta osnivanja crnogorske RTV ATLAS i srpske TV AVALA.

ZDRAVKO ŠOTRA: Hercegovački susret usred Amerike

Ovo je tek delić bogate profesionalne karijere Stanka Crnobrnje. Teško ga je predstaviti, jer je dugačak spisak čime se sve uspešno bavio i još radi. S druge strane, veoma je lako, jer dovoljno je reći samo njegovo ime – svi ga znaju.

Stanko Crnobrnja
Foto: N1

* Šta najčešće gledate na TV? Koje su to emisije? Na kojim domaćim TV stanicama se vaš daljinski najčešće zaustavlja?
– Sve više gledam „striming“ servise, a sve manje klasičan tzv „linearni“ TV program. Od domaćih kanala to su RTS, kao uvid u to šta radi nacionalni javni servis, pogotovo treći program, kao i serijski program RTV (Novi Sad) koji ide oko 22h. Od kablovskih to su dva histori kanala, N1, filmski kanali, ponekad CNN, E!, Travel, VH-1, BBC World.

HBO snima balkansku „Igru prestola“, u timu scenarista Nebojša Romčević

* Možete li vi da budete „običan“ TV gledalac, da se opustite, gledate emisiju, seriju, film, sport i – uživate… bez kritičkog osvrta?
– Mogu da budem „običan“ gledalac, odnosno da se prepustim priči i likovima, ali za mene je dodatno uživanje da u svemu pratim i kako je sve to rešeno sa čisto „stručne“ strane… scenario, režija, kadriranje, svetlo, montaža, gluma, zvuk, specijalni efekti, kostim, lokacije, muzika. Tako da, u stvari, imam duplo zadovoljstvo, pogotovo kada se radi o igranim formama.

Stanko Crnobrnja
Foto: Privatna arhiva

* U čemu je tajna popularnosti turskih serija na ex YU prostorima? Da li ste vi neku pratili od početka do kraja?
– Tajna je u odličnoj produkciji, vrlo dobro postavljenim pričama sa mnogo, za našu publiku, interesantnih likova, koji žive živote veoma slične životima ex YU ljudi. Bliskost u kulturnim matricama je očigledna. Nisam gledao ni jednu tursku seriju od početka do kraja. Samo sam sa pažnjom pratio „Sulejmana“ i tu sam pogledao sigurno preko pedeset celih epizoda. Vešto urađeno, na svim nivoima. Glavni glumac je izvanredan.

„Ubice mog oca“: Na TOP kanalu emitovaće se i treća i četvrta sezona

* „Ubice mog oca“ su veoma gledana i popularna domaća TV serija. Druga sezona emituje se na novom kablovskom kanalu – TOP. To je prilično iznenadilo, pa i razočaralo mnoge gledaoce. Jednostavno, navikli su da se domaće, tkz „top“ serije prikazuju na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, a ne na kablu, što je inače u svetu odavno praksa. Da li to znači da i Srbija počinje da se priklanja tom trendu? I zašto?

Stanko Crnobrnja
Foto: FMK

– Da, Srbija se priklanja tom trendu. Kablovska TV distribucija je sada, kod nas, glavni vid distribucije televizijskih sadržaja. Sedamdeset posto naše publike TV program prati preko kabla. To je rekord u Evropi. Recimo, u Italiji, nula posto publike prati kablovsku televiziju. Naša medijska realnost je posledica neodgovarajućih zakona i haotičnog razvoja ove industrije. U svakom slučaju „kablaši“ su ojačali do te mere da preuzimaju formate koji su do juče bili u isključivom domenu tzv velikih televizija. Publika se, u toj priči, i ne pita. Pretplaćuje se na kabl jer često, uz TV, u paketu idu i internet, mobilna, pa čak i fiksna telefonije. A što se sveta tiče, bar onih najrazvijenijih delova, u masovnom porastu je tzv „cord cutting“, odnosno bežanje publike sa kabla, upravo na striming servise, koji su u velikom uzletu, sa izuzetno bogatom ponudom vrhunskih, premijernih, programa. Vrlo brzo to će biti tako i kod nas.

Sistemski rep hit Zorana Kesića – „Brže, jače, bolje“

* Posle desetak emitovanih epizoda, „Ubice“ će se ipak prikazivati i na Prvoj TV. Da li je odluka promenjena zbog veće gledanosti ili…
– Ne znam šta je dovelo do ove promene. Ali, ako nekoga to jako zanima, odgovor uvek može da potraži kroz onaj anglo saksonski metod – „follow the money“. Dakle, u ovoj varijanti, finansijska kombinacija je verovatno bolja za onoga ko raspolaže pravima na emitovanje te serije.

Stanko Crnobrnja
Foto: N1

* Serija „Senke nad Balkanom dobila je odlične kritike stručnjaka i publike. Gledanost je bila fantastična. Može li takva serija da se probije i na inostrane kanale?
– Može, naravno. Sigurno je da će biti rado gledana u ex YU regionu. Moguće i u Rusiji, ali i drugim zemljama koje nisu u engleskom, nemačkom, francuskom govornom području.

Posle pilot-epizode na festivalima, odlične kritike za „Senke nad Balkanom“

* Zaslužni ste za afirmaciju mnogih TV voditelja. Koje TV lice je u poslednje vreme privuklo vašu pažnju i smatrate da zaslužuje najviše ocene?
– Odlična voditeljka vesti je Maja Dragić, a sjajna voditeljka aktuelnosti je Marija Antić, obe sa N1. Darovita i svestrana je Dragana Kosjerina, sa RTS, ali nikako da dobije šansu da preraste u pravu TV zvezdu. Kod muškaraca je malo teža situacija. I dalje ne vidim neka nova, zanimljiva, i posebna lica. Isprobava se sa mladim glumcima ali to se, obično, završava kao razočaravajuća varijanta. Komercijalne televizije su zatvorene za mlada lica. U krug se vrte ljudi koji su dvadeset, trideset godina u tom poslu. Zbog toga smo, prošle godine, u ovo vreme, i pokrenuli OKK, otvoreni kanal kulture, gde je 100 mojih studenata imalo priliku da se oprobaju, kao autoiri i voditelji, u živom TV programu. Moje zadovoljstvo je bilo u tome što sam shvatio koliko ima talentovanih, maštovitih, kreativnih mladih ljudi koji „brzinom munje“ shvataju zakonitosti medija ali, još važnije, moć koju mediji pružaju.

DRAGAN BJELOGRLIĆ: Istorija koju nas nisu učili
Stanko Crnobrnja
Foto: Privatna arhiva

* Gledate li npr „TLZP“, „Veče sa Ivanom Ivanovićem“, „24 minuta sa Zoranom Kesićem“, „Luda noć“, „Tri boje zvuka“…
– Samo Kesića, relativno redovno. On istrajava u dosta teškom i neobičnom ali zabavnom konceptu. Ostale, koje ste nabrojali, samo ponekad pogledam, da vidim u kom su „agregatnom stanju“. Tu ima dosta neujednačenosti u kvalitetu. Ima odličnih uzleta, ali i neshvaljivog neukusa i diletantizma. „Tri boje zvuka“ je nekako i najujednačeniji format, ali se pomalo suočava sa „zamorom materijala“.

* U mom komšiluku svi gledaju „Nikad nije kasno“, muzičku emisiju Granda na Prvoj, gde se takmiče vremešni neafirmisani pevači. Koja bi bila vaša ocena takve emisije, ukoliko ste je pogledali?
– Generalno, nemam više razumevanja za te beskrajne varijacije takmičarskih formata. Svi se, pevajući, takmiče, u direktnom prenosu, „od kolevke pa do groba“, u nekoj vrsti nategnutog, sportskog programa (pravila, takmičari, sudije, navijači, histerija, fanatizam), gde sudije igraju glavnu ulogu, a takmičari su savremeni kvazi-gladijatori, spremni na mnoga poniženja, zarad željenog uspeha. Možda je i najsimpatičniji taj „seniorski“ format, izaziva i najviše empatije, ali i to je za mene više tuga nego radost.

„Rijaliti“ – kako se grupa „Dubioza kolektiv“ snašla u specijalnom šou-programu

* Rijaliti programi – povika na sve strane, a oni imaju najveću gledanost. Bilo je predloga, a koliko su oni zaista izvodljivi – da se rijaliti formati izbace sa TV sa nacionalnom frekvencijom, i da se emituju na posebnom rijaliti kanalu?

Stanko Crnobrnja
Foto: N1

– Naši rijaliti programi su odraz jednog vida naše stvarnosti. Onog najbljutavijeg. Nisam siguran da imaju najveću gledanost. Taj utisak stvaraju tabloidi koji, u sprezi sa televizijama, oko tih nesrećnih likova dižu halabuku i pletu beskonačne senzacije. Sve u svemu dno dna. Pojam nacionalne frekvencije se sasvim izgubio kao bitan upravo zbog toga, kako malopre rekoh, što 70% gledalaca prati televiziju preko kabla. A kabl kod nas nije regulisan. Odsustvo regulacije je i monitoringa onoga što se emituje je i dovelo do toga da se na domaćim kanalima u svim mogućim terminima, u kontinuitetu, mesecima i godinama, emituju idiotizmi najstrašnije vrste.

„Patuljci sa naslovnih strana“ stigli na veliko platno

* Režirali ste brojne muzičke spotove. Da li biste izdvojili i pohvalile neke iz novije produkcije koje ste zapazili? I zašto baš njih?
– Produkcija muzičkih spotova je ogromna i raznovrsna. Trebalo bi dosta prostora da se izdvoje najzanimljiviji. Za ovu priliku, izdvajam Torres, spot za pesmu „Skim“. Rediteljka Ešli Konor (Ashley Connor) uhvatila je upravo ono što autorka iskazuje ovom pesmom, a to je – požuda. To je mala muzička priča o istraživanju tamnih delova podsvesti. O tome kako da sami sebe ne zavaravamo, da se ne krijemo od sebe. Još jedna potvrda nove „ženske moći“, opora, seksualna, misteriozna, oslobađajuća.

* Da vam neko ponudi, šta biste sada uveli kao novinu u TV programu?
– Ne bih da potpuno besplatno, i javno, iznosim neviđene TV ideje i novine. Razumećete. To je moja profesija, a ne hobi.

Promocija dokumentarca „Lepa Brena – godine Slatkog greha“ i novog spota

* Postoji li neka TV forma za koju ste rekli – e to neću nikada raditi? I zašto?
– I sami znate odgovor. Baš mi je mučno da po drugi put u ovom razgovoru, moram da spomenem rijaliti programe. Samo spominjanje izaziva gađenje. Ko bi, a da je pri sebi, to mogao ili želeo i da radi?!

* Zašto niste snimili više filmova?
– Zato što sam se bavio televizijom, u svim njenim oblicima, i novim medijima u njihovim pionirskim koracima. I, naravno, teorijom medija, publicistikom i profesurom.

IZ UGLA JEDNOG OCA: Kenija za omladince

* Proputovali ste svet, živeli na različitim meridijanima, a koja je to destinacija, koja je i dalje ostala neispunjena želja?
– Južna Amerika. Fantastičan deo sveta. Radim na tome.

Jelena Dušanić

POSTAVI ODGOVOR

Molim vas unesite vaš komentar
Molim vas upišite vaše ime ovde