MARKO ŠELIĆ MARČELO: Lepi ishodi se zaslužuju

0
118

Domet kulture skučeniji je nego ikad, dok prostakluk ima besramno veliki javni prostor, smatra Marčelo.

Marko Šelić Marčelo fbMarko Šelić Marčelo je muzičar i pisac, veoma je talentovni grafiti crtač, a poznat je i kao stripofil. Protekla godina mu je bila jedna od najnapornijih, ali i najuzbudljivijih do sada. Nedavno je objavio roman „Higijena nesećanja“, izdat u dva toma.

Dejan Tomašević i Marčelo u serijalu „Čitamo Andrića“

– Reč je, zapravo, o centralnom, najzamašnijem delu trilogije „Malterego“. A to će reći, ove me godine očekuje rad na poslednjoj knjizi tog niza koji načinom i dinamikom pripovedanja stoji na međi između književnosti i savremenih televizijskih serija, ostajući podjednako veran i jednom i drugom sastojku. Već se pripremam za to, neće biti nimalo lako napisati dobar kraj i oprostiti se od junaka sa kojima sam proveo toliko mnogo vremena da mi je gotovo nezamislivo izbaciti ih iz glave. No, kako u kreativnom smislu imam „dvojno državljanstvo“, provešću isto toliko vremena i u onoj drugoj domovini – u muzici“ – rekao je Marčelo za klix.ba. I dodao kako je vreme za novi album, na kojem uskoro počinje da radi.

Marko Šelić Marčelo fb– Solidno sam prestravljen jer sam ne samo prošlu, nego prethodne tri godine proveo gotovo isključivo u književnosti. Trenutno prolazim kroz onu uvodnu „kako se ovo beše radi“ tremu. Dakle, budući da je drugi tom „Higijene nesećanja“ objavljen u decembru, nešto novo sa mojim potpisom sigurno neće biti prekosutra. Ali trudiću se da bude što pre.

ZORAN KOSTIĆ CANE: Ja sam pećinar-roker

Marko Šelić Marčelo fbMarčelo je uvek isticao kako mu je pretenciozno da se nazove piscem. Ali, kaže da je njegovo primarno zanimanje verifikovano kao pisac pošto je knjiga „Higijena nesećanja“ bila u širem izboru za NIN-ovu nagradu, najprestižnije književno priznanje u Srbiji.
– Zapravo je pisac, makar u tehničkom smislu, precizniji opis moje delatnosti, pošto sasvim izvesno pišem i sasvim izvesno niti sviram niti pevam. Kazujem stihove na ritam. Avaj, da ne sviraš i ne pevaš ili da bilo šta ne umeš, to možeš priznati i sam. Ali da nešto umeš, recimo da si valjan pisac, to ti moraju priznati drugi, inače si u zabludi preozbiljnog shvatanja sebe i utiska da je svet tako zlo mesto da ne uviđa tvoju genijalnost.

ALEKSANDRA KOVAČ: Primenjena muzika je danas poslednji bastion kreativnosti

Marčelo je u svojim pesmama opisao većinu anomalija u društvu na prostoru bivše Jugoslavije. Najveća je, ističe, mirenje sa sudbinom kad ne treba i nemirenje sa sudbinom kad mora.
– Ovo drugo možda je romantičarski, ali ovo prvo zašlo je u nadrealizam. Bilo bi dobro da se nekad sretnemo na realizmu.

Moderator je „Perspektive“, TV serijala o mladim ljudima na Balkanu i njihovom mišljenju o najosetljivim društvenim temama. Kroz razgovore sa njima, Marčelo je stekao utisak da su nove generacije onakve kakve jedino i mogu biti. One mogu doneti promene, ali ta će im borba biti preteška.

SAŠA LOŠIĆ LOŠA: „Plavi orkestar“ je zarobljenik vlastitog cinizma

Marko Šelić Marčelo fb– Da se ne lažemo, gotovo im ništa lepo ne ostavljamo, samo svoju razlokanu sadašnjicu i svoju već odavno otužnu nostalgiju koja nije njihova, jer nisu rođeni u Jugoslaviji. I to se sad već odnosi i na moju generaciju. Imam 35 i ne osećam da smo se na makro planu za bilo šta izborili, niti smo im prokrčili put.

Marko Šelić Marčelo fbNaglašava kako ipak ima malih pomeranja koja nisu tako beznačajna.
– Između FM Jamovaca i nas je punih 15 godina prijateljstva i saradnje. Upravo smo mi probili led kada je o tome reč pa danas takve saradnje više nisu nikakav tabu. A, volim da mislim kako smo svojoj publici dali čak i važniji primer drugarstvom nego muzikom. No, nacionalistički glasovi i dalje se čuju i vrbuju nove klince. Treš muzika pokorila je onu drugu mnogo gore nego devedesetih. Zemlje su nam ogrezle u korupciju i kult vođe, partokratija nesmetano metastazira, obrazovanje devalvira… Svi to znamo i ipak sve ostaje isto. Što bi rekla pesmica: „to je nama naša borba dala, druže Tito“.

ZORAN PREDIN: Malo sam i Turčin, što je okej

Marko Šelić Marčelo fbSmatra da je trenutno stanje moguće promeniti nabolje jedino masovnim protestima na ulici. Ali ipak naglašava kako ni u to nije u potpunosti siguran.
– Ne zagovaram nasilje! Ali uvek sam za mirnu blokadu institucija. Oni su moji činovnici, ne ja njihov; mi odlučujemo o njihovom radnom mestu, ne oni o našem. Izvini druže, ne radiš posao, lažeš me, činiš da se ne osećam sigurnim u svom gradu, dakle ne radiš posao za koji te plaćamo i zato nećeš ući na posao osim ako nas nekim vrlo neprimerenim sredstvom ne pomeriš odavde. Pa da vidimo. Kad smo u Srbiji prošle godine protestovali protiv vajnog stabilokrate Vučića, upotrebio je apsolutno istu retoriku kao Milošević: nazvao je omladinu i nezadovoljan narod snagama haosa i bezumlja. Naravno, ne on lično, nego njegovi medijski kočijaši koji su vazda tu da nas podsete šta stari radikal u njemu zapravo misli o svetu i ljudima.

DUBIOZA KOLEKTIV: Muzika danas mora biti jedan klik udaljena od konzumenta

Marko Šelić Marčelo fbU tim promenama značajnu ulogu ima kultura koja je, ističe Marčelo, marginalizovana.
– Njen domet je verovatno skučeniji no ikada ranije, dok je prostakluku dat besramno veliki javni prostor. U tome se najbolje ogleda šta naše vođe stvarno misle o nama. Recimo, predsednik moje zemlje (ne i moj) može bez prestanka tri dana da govori koliko voli narod, ali dovoljno je ista ta tri dana gledati Pink, njegov glavni medij, pa razumeti do koje sumanute mere on zapravo smatra svoj narod glupacima i potpunim prostacima, bićima nižeg reda. Kultura je tu, dostupna svakome više nego ikada ranije, i spašava šta se spasti može. Samo je i standard okrenut protiv nje, jer uistinu je teško očekivati da osoba sa platom od 250 evra traži spas u finim disciplinama duha, glad tela logičan je prioritet. Sve se to vrlo nesrećno slučilo i sručilo na glave ljudi.

ALEKSA JELIĆ: Važnije da je moj rad priznat nego da sam poznat

Bez obzira na to, Marčelo nije pesimista. Ističe da bi, da ne veruje u pozitivan cilj, sedeo skrštenih ruku i koristio stanje oko sebe kao alibi za sopstveno nečinjenje.
– Nijedan od pet prethodnih albuma, koliko god na njima bilo i mračnih tema, nije se završio pesimističnom pesmom. Ona poslednja nikad nije takva! Roman „Zajedno sami“ nema takav kraj. Ni trilogija „Malterego“ neće ga imati. Ali moje je duboko uverenje da se do takvih krajeva ne stiže preko fino popločane, ljupkim fenjerima osvetljene nekrivudave staze. Lepi ishodi se zaslužuju!

KIĆO SLABINAC: Danas nam svima fali romantike, ljubavih pisama i plesa u dvoje

Marko Šelić Marčelo fbDa li se suočava sa problemima zbog onoga što piše i govori?
– To je tačka gde se moje i vaše zanimanje susreću. Ima tu potencijala za nekakve nevolje, ali to sve ide u rok službe. Raditi bilo šta sa stavom podrazumeva polarizaciju ljudi na one koji se s tim stavom slažu i one druge koji se s tim stavom ne slažu. S tim što kod nas na ex Yu terenu, mi smo navikli da se radikalno slažemo ili radikalno ne slažemo. Nikad se ne zadržavamo na tome da kažemo da nam nešto prosto nije okej ili jeste okej, nego nam je uvek ili najbolje na svetu ili ništa ne valja – i onda ide spisak psovki – rekao je Marčelo za N1.

– Moram da kažem da su neprijatnosti srazmerno male u odnosu na prijatnosti. Ja nisam zaista mnogo puta doživeo onu klasičnu situaciju, da ti se neko obrati na ulici neprijatnim tonom i da ti na taj način saopštava da mu se ne sviđa ono što radiš, srazmerno retko – ali nije da se nije desilo nikad.

PERO ZUBAC: Ideala sve manje, proračunatosti sve više

Marko Šelić Marčelo fbKoliko je u vremenu društvenih mreža, i sve slabije socijalne interakcije među ljudima moguće poslati poruku koju će ljudi čuti pesmama i knjigama?
– Kako se sve okrene protiv nas – internet je izum o kome smo mogli da sanjamo kad sam ja bio klinac. Da nam je to rekao neko da će se zaista desiti jednog dana, da ti imaš čitavu istoriju kinematografije, muzike, književnosti, svega – na dva klika. Mi bismo verovatno skočili u zagrljaj tom putniku iz budućnosti i izgrlili ga. A onda je to vreme došlo, i nije baš da se dešava da su ljudi nešto pametniji, informisaniji, produhovljeniji. Naprotiv, dešava se klasična tržišna pijačna logika – ono čega ima više, pada mu cena.

UROŠ ĐURIĆ: Nisam ni anđeo ni đavo, trudim se da budem dobar čovek

Marko Šelić Marčelo fbOcenjujući odnos pažnje publike prema muzici i književnosti, Marčelo kaže:
– Isto tako, sve te društvene mreže koje načelno zvuče kao super ideja – nešto što bi trebalo da zbliži ljude, pokazuje nam se iz dana u dan kako to rade samo prividno, a ispod površine samo razdvajaju ljude ili im prave komunikaciju banalnijom, plićom. I naravno da se to održava na stvaralaštvo, jer stvaralaštvo traži pažnju, a ovo je vreme pada pažnje. U tom smislu, književnost je u boljem položaju nego muzika. Muzika je malo onako postala svačiji background noise. Znate, muziku slušaju dok voze, peru sudove, rade nešto drugo. A vi se trudite da ugradite nivoe i podnivoe u tekst i kompoziciju, a većina ne obrati pažnju na to. Književnost je u tom smislu i dalje u boljem položaju jer bilo ko planira da izbije na poslednju stranicu vaše knjige moraće da odvoji vreme u kome radi samo to – ne može da vozi i čita knjigu. Bar ne preporučujem nikome da radi to.

E.A. / Izvor: klix.ba, N1
Foto: Facebook / Marčelo

POSTAVI ODGOVOR

Molim vas unesite vaš komentar
Molim vas upišite vaše ime ovde