NEVIO MARASOVIĆ: Film „Comic sans“ je fikcija, ali preneo sam neke delove iz svog života

0
134

comic sans plakatFilm „Comic sans“ reditelja Nevija Marasovića, sa Jankom Popovićem Volarićem i Zlatkom Burićem u glavnim ulogama, imao je svetsku premijeru na 46. Međunarodnom filmskom festivalu u Beogradu.

A, na FEST-u se okitio i vrednim priznanjem. „Comic sans“ je osvojio nagradu žirija filmskih kritičara „Nebojša Đukelić“ za najbolji film iz regije. Kako je žiri (Gordana Restović, Dragan Jeličić, Nerina T. Kocjančić) obrazložio, nagrada mu je dodeljena za „izuzetno duhovit i nekonvencionalan pristup večitoj temi emotivnog brodoloma čoveka rastrgnutog između zavodljivih izazova modernog doba i snage iskrene ljubavi“.

FEST 2018: „Beogradski pobednik“ filmu „Ederlezi rising“

Nevio Marasović rođen je 1983. godine u Zagrebu. Sa 16 godina snimio je svoj prvi dugometražni igrani film. Diplomirao je na Akademiji dramske umetnosti, na Katedri za filmsku i televizijsku režiju. Na Filmskom festivalu u Puli dobio je Zlatnu arenu za scenario za film „The Show Must Go On“, kao i nagrade za specijalne efekte, debitantsko ostvarenje i druge. Autor je humorističke serije „Instruktor“ i brojnih reklamnih spotova.

Nevio Marasović na FEST-u, Foto: Dušan Milenković / FEST
Nevio Marasović na FEST-u, Foto: Dušan Milenković / FEST

Marasović scenarista i reditelj filma „Comic sans“. To je priča o ocu i sinu. Njima tek izolacija na ostrvu omogući da se stvarno suoče jedan sa drugim i sa samima sobom. Uspešni grafički dizajner Alan Despot, posle pokušaja da ponovo obnovi vezu sa svojom devojkom, odlazi na ostrvo Vis. Shvata da je rastrzan između ekscentričnog oca, još jedne bivše devojke i njenog verenika. Nove situacije i okolnosti pomažu Alanu da svoj život sagleda iz nove perspektive. U filmu punom emocija i smešnih situacija, pored pomenutih glumaca igraju i Nataša Janjić, Miloš Timotijević, Alma Prica.

46. FEST: „Beogradski pobednik“ uručen Nedi Arnerić, „Šarmer“ najbolji film

Inače, Comic sans je font, kao rukom napisan, nastao za program koji je trebalo da uči decu kako se koristi računar. Prilično neomiljen i nepravilan, jer su linije krive. Njegov tvorac je Vinset Konar, koji je sam rekao da font „krši pravila tipografije“.

Na FEST-ovoj konferenciji za novinare, producentkinja filma Ankica Jurić Tilić i reditelj Nevio Marasović; Foto: Dušan Milenković / FEST
Na FEST-ovoj konferenciji za novinare povodom filma „Comic sans“, producentkinja filma Ankica Jurić Tilić i reditelj Nevio Marasović; Foto: Dušan Milenković / FEST

* Imali smo priliku da prisustvujemo svetskoj premijeri vašeg novog filma „Comic sans“. Da li ste vi koristili font komik sans kao dete?
– Ja nisam, jer sam uvek zapravo zazirao od tog fonta. Jedino možda kao mali, toga ne mogu da se setim. Al’ uvek me je zanimao dizajn, pa sam pokušavao da se klonim toga. Tako je i nastao naslov ovog filma.

46. FEST: Konačno premijera filma „O bubicama i herojima“ Petar Pašića

* Koliko je vaše lično iskustvo prisutno u ovom filmu?
– Ima dosta toga, moj tata je isto slikar, i ima takođe galeriju na Visu. Zapravo glavni lik Alan je rađen po meni, a neke delove sam uzeo iz svog ili života glavnog glumca Janka Popovića Volarića. I onda smo to oblikovali u film, koji je čista fikcija. Neke generalne postavke su lične: Vis, tata slikar, galerija, raskid, to je stvarnost.

Comic-Sans-11
Iz filma „Comic sans“

* Pre ovog filma snimili ste film „Vis-a-Vis“ koji govori o procesu pisanja „Comic sansa“. Kako se to desilo?
– Ja sam počeo da pišem ovaj scenario pre osam godina, ali sa dosta pauza. Prošao je kroz svakakve verzije jer sam hteo da napravim film o muškarcima svojih godina. Nešto što je meni poznato, kako izgleda naš ljubavni život, a kako odnos sa roditeljima. Kako su godine prolazile i ja sam se menjao, pa se i scenario menjao. Janko Popović Volarić i ja smo išli na Vis da bismo radili na ovom scenariju 2012, tamo smo se sprijateljili i odlučili da je tih nedelju dana na Visu bilo toliko ludo, da bi trebalo da snimimo film o režiseru i glumcu koji rade na „Comic sansu“. Tako da je na kraju „Vis-a-Vis“ neki bizarni mejking of „Comic sansa“, snimljen četiri godine pre nego što je on snimljen.

DEJAN ZEČEVIĆ: „Izgrednici“ su film kakav bih ja gledao u bioskopu
Comic Sans
Scena na Visu, iz filma „Comic sans“, Foto: Promo

* Vaš film je jedno od vizuelno najlepših ostvarenja na FEST-u ove godine. Kako određujete vizuelni identitet vaših radova?
– Ja nikad ne pravim storibordove ni knjige snimanja. Zapišem neke kadrove koje bih radio, ali jako mnogo vremena potrošim na odabir lokacija i tu sam nemilosrdan. Mnogo lokacija odbiđem, pretpostavljam da mi je to neki trening sa snimanja reklama. Ali jednostavno, ako lokacija nije tačno to šta sam zamislio, neću uopšte ni snimati. To je mukotrpan proces, ali jednom kad smo tamo, onda se svi elementi poslože. A, Damir Kudin, koji je snimao ovaj film kao i moje prošle, je izvrstan direktor fotografije. On te lokacije koje proberemo još proprati svojim dizajnom svetla, tako da to na kraju izgleda najbolje moguće. Snimali smo 22 dana, jako brzo jer nismo imali budžeta za više. Bilo je naporno, ali smo uspeli.

MILAN MARIĆ: Odrastao sam igrajući Dovlatova
Producentkinja i reditelj filma na konferenciji za novinare na FEST-u, Foto: Dušan Milenković / FEST
Producentkinja i reditelj filma na konferenciji za novinare na FEST-u, Foto: Dušan Milenković / FEST

* Da li mi zaista postajemo naši roditelji u nekom delu života, želeli to ili ne?
– U slučaju Alana, njegov otac očigledno nije bio prisutan u detinjstvu, tako da on njemu zamera mnogo stvari. Bruno, Alanov otac, živi sam nekim neurednim životom koji je u stvari veoma opušten i šarmantan, ali Alan pokušava da bude uređeni lik, jako strejt, jako fensi, i panično se boji da ne postane kao on. A zapravo kroz film shvatamo da je to neizbežno. Mislim da većina ljudi postane slična roditeljima, svakako više nego što bi to hteli.

* Kako se promenio pojam emotivne veze danas? Alan ima dosta nekih usputnih relacija, a možda je njegova jedina prava veza bila sa njegovom prvom devojkom, Barbarom. Danas se ljudi dosta lakše odlučuju i na prevaru.
– Tako je, to je zapravo i bila poenta. Niko ne želi o tome pričati niti snimati filmove, a meni je zapravo bilo pitanje što su sve te usputne veze i prevare nešto što je danas postalo normalno, a svi se prave nešto fini. Tako da sam hteo to da obradim na sirov način. Ne baš potpuno sirov, ali se bavim tom temom kao nečim što je normalno u današnje vreme.

GORAN BOGDAN: Ljubav, tolerancija i slušanje prekidaju krug nasilja
comic scena promo
Scena iz filma, Foto: Promo

* Koji su vaši budući planovi?
– Posle premijere u Beogradu, film će imati i premijeru u Zagrebu. Trenutno radimo na prequelu, odnosno to se na hrvatskom zove prednastavak „Gorana“, mog prošlogodišnjeg filma, koji se događa jedno 20 godina pre njega. Svi likovi su tinejdžeri i radnja nije mnogo povezana sa „Goranom“, ali smo izvukli neke delove te priče koji su nam bili zanimljivi. Nisam mislio da ću u životu praviti nastavak nečega, ali ovo nas je toliko povuklo i scenario koji je Gjermund Gisvolt, norveški scenarista, napisao je stvarno fenomenalan. Tako da je to sledeći projekat.

SEBASTIJAN KAVACA: Uvek si toliko dobar, koliko ti je dobra poslednja uloga
comic scena promo
Scena iz filma, Foto: Promo

* Pomenuli ste da ovaj film nije komedija u potpunosti, već da izaziva razna osećanja kod publike. Da li se danas granice između žanrova polako brišu?

– Da, sigurno. Lično nikad ne razmišljam kog će moj film biti žanra, nego radim na njemu pa moja osećanja u tom trenutku definišu žanr. Mislim da nema potrebe deliti film na striktne žanrove, nego je najbolje kad imaš razne elemente u filmu i da kroz njega doživiš svakakve emocije. To je zapravo i bilo najteže, jer smo jednu ljubavnu tragi-komediju spojili sa nečim što na kraju postaje film o odnosu sa ocem. Hteo sam da predstavim neki širi dijapazon, šta nas definiše kao osobe i kako naši roditelji utiču na to. Meni ide na živce što nas iz regiona na svetskim festivalima sve stavljaju u isti „koš“ u kom je očekivano da snimamo ratne, posleratne ili socijalne teme. Mislim da to ne mora biti slučaj. Mi možemo da se bavimo istim temama kao što to rade naše kolege na Zapadu ili bilo gde u svetu. Naravno, teme rata mogu biti zanimljive, moj novi film će se i toga doticati. Ali ne moramo se ograničiti na te priče. Mislim da je naša regija toliko zanimljiva i da mi nudimo mnogo više od toga.

E. A. / Izvor: FEST

POSTAVI ODGOVOR

Molim vas unesite vaš komentar
Molim vas upišite vaše ime ovde