ODMOR U FRANCUSKOJ: Gurmanski centar sveta i okolina

0
118

Beograđanin Branko, koji već godinama živi i radi u Kanadi, proveo je godišnji odmor u Francuskoj. Supruga i on su „napunili baterije“, upoznali neka nova zanimljiva mesta, obišli kulturne znamenitosti, videli prirodne lepote. I posebno su uživali u gastronomskim specijalitetima. Naša preporuka je da Brankovu reportažu čitate „punog stomaka“, za svaki slučaj, kako ne biste na polovini teksta – ogladneli.

Annecy francuska branko
Vožnja brodićem po jezeru Anesi

Moja supruga Maja i ja imamo veoma jednostavno životnu filozofiju: radimo i živimo za godišnje odmore. Od kada su deca porasla i više ne idu sa nama, ne moramo da razmišljamo o tome kome će biti dosadno, a kome zabavno. Pošto imamo identična interesovanja, nama je lako da se uskladimo. Naš odmor je raznovrsno jednoličan – šetaj, plivaj, jedi, pa ponovi sve to.

IZ UGLA JEDNOG OCA: Kenija za omladince

Annecy francuska branko
Anesi se nalazi na istoimenom jezeru, u podnožju Alpa

Još u januaru smo kupili avionske karte, rezervisali smeštaj, rent a car i sve večere u restoranima. Pripreme za ovo poslednje su najduže trajale, pošto su uključivale istraživanje na internetu – cena, ponuda, kritike posetilaca… Destinacija – Francuska.

Prvo mesto na našem putu je bio Anesi (Annecey). Mesto se nalazi na istoimenom jezeru, u podnožju Alpa (80 km od Mon Blana), blizu Ženeve. Dosta podseća na Bled, mada je stari deo grada ispresecan kanalima, i kuće su bukvalno u vodi. Pošto sam pre odlaska na odmor, zbog tradicionalnih obilnih kiša, morao da instaliram ventil za sprečavanje vraćanja vode u kuću, pitao sam se šta ovi ljudi rade. Veorvatno ništa. Podrumi su im pod vodom i kraj priče.

Annecy francuska branko
U Anesiju je čisto i uređeno cvećem

HEDONIZAM U ITALIJI: Treviso, grad za uživanje

U Anesiju smo radili što i svi drugi turisti: uživali smo u turi brodićem po jezeru; iznajmljenim biciklima smo se vozili oko jezera i izbliza se uverili kako “buržuji” žive; divili se koliko je sve čisto i uređeno cvećem; šetali po gradskoj pijaci koja dvaputa nedeljno prekrije čitav stari grad… Uveče je sledila nagrada za „naporan“ dan. Prvi na našoj listi bio je „Restaurant 7367“. Na zidu restorana je velika slika telefonskog brojčanika iz koga treba da dokučite da ime restorana prevedeno sa brojki na slova sa tastature je u stvari SENS ili Čulo.

Annecy francuska branko
Divna priroda u Provansi

Ovo su francuska pravila koja su nas prijatelji i iskustvo naučili:
– Svaki obrok traje dva sata, jer u njemu treba da se uživa, a ne da se hrana „trpa za vrat“;
– Uvek izaberite „Menu“ a ne „a la card“, jeftinije je, svaka porcija je manja, a ima ih više; u više različitih jela može se uživati i da se ipak na kraju osećate prijatno, a ne naduto;
– „Menu“ može biti fiksni, ili pak može imati više ponuda, pa se bira; najjednostvaniji se sastoje iz predjela, glavnog jela i deserta, a „najkomplikovaniji“ koji smo videli je imao supu, predjelo, jelo sa ribom, jelo sa mesom, sireve, uvod u desert i desert;
– Ako postoji i ponuda „menu“ uparen sa vinom, onda je to prava kombinacija, jer mozak može da se odmori, pošto je kuvar odlučio šta ćete da pijete uz koje jelo;
– Nikada ne birajte vino koje je prvo do najjeftinijeg, slobodno birajte najjeftinije, mada je verovatnoća da u Francuskoj naručite loše vino, stvarno mala; navodno restoran se pobrine da ima dobro najjeftinije i najskuplje vino, jer se ona najčešće uzimaju, dok ona između nisu preterano podložna proveri kvaliteta.

02collage klopa prvi restoran francuska branko
Ikebana na stolu, svako jelo je veoma ukusno

Razglednica iz Sidneja: G-day Ozija

Naručili smo najjeftiniji rashlađeni roze (pijemo ga samo leti) i zaronili u „menu“:
– Supa od dinje;
– Gušća pašteta sa paradajzom;
– Riba na žaru sa povrćem;
– Ovčiji sir sa orasima, koziji polutvrdi sa marmeladom i stari kačkavalj sa medom;
– Čokoladni kolač sa narandžom, jagodama i pistaćima.

02collage klopa prvi restoran francuska branko
Eh, da su se još i kockice složile…

Sve je bilo jako ukusno, lepo aranžirano, prava ikebana u tanjiru, i baš je prijalo. Na kraju večere konobar nam je doneo četri kockice. Objasnio nam je da je to mala igra i ako bacimo 7, 3, 6 i 7 nećemo platiti račun. Naravno da ni Maja ni ja nismo dobili tražene brojeve, ali je bilo zabavno nadati se.

Célestins, Théâtre de Lyon.
La Basilique Notre Dame de Fouvriere

Sledeća destinacija na našem putovanju je bio Lion (Lyon), gurmanski centar sveta. Tako kaže reklama, a reklama nikada ne laže. Grad nudi vrhunske restorane sa Mišelin zvezdicama po „pristupačnoj“ ceni. To je grad u kome živi i radi Paul Bocuse, jedini kuvar čiji restoran vec 50 godina zadržava maksimalne 3 zvezdice u Mišelinovom vodiču. Pomislio sam da bismo mogli da ga posetimo, ali me je cena od 300+ evra po osobi (bez pića) odgovorila od te namere.

lion 5 francuska branko
Romantično veče u Lionu

JEREMIJINO ŽIVOTNO DELO: Muzej hleba u Pećincima

Iako je temperatura bila beogradska (35+) uspeli smo da relativno bezbolno obiđemo sve znamenitosti. Ono što je mene najviše zadivilo je bila prodavnica sladoleda u starom delu grada, koja ima u ponudi više od 70 vrsta! Kugle od smokve i susama su bile spektakularne, ali je ona od kozijeg sira upropastila opšti dojam. Ali, ko sa dva grama mozga u glavi može i da očekuje da će sladoled od kozijeg sira biti ukusan.

collage kugla francuska branko
Dug spisak raznih vrsta sladoleda u ponudi. Po ceo dan ispred prodavnice je bar 50 ljudi, koji čekaju u redu da kupe sladoled. Mi smo imali sreće da nije bila gužva u 10h ujutro. Tako smo „sabajle“ jeli sladoled – prženi badem, grejpfrut, mandarinu i marakuja.

Druga fascinantna stvar je bila skulptura „cvetno drvo“ napravljena od stakla, koja deluje kao da je iz crtanog filma – neverovatno. Ali, zaboravimo trivijalnosti i posvetimo se onome od čega se živi – hrani.

lion drvo od stakla francuska branko
Skulptura „cvetno drvo“ napravljena od stakla

Ovoga puta restoran sa naše liste je bio „Burgundy Lounge“. Kao i onaj u Anesiju, i ovaj ima jednu zvezdicu u Mišelinovom vodiču. A, zašto se tako zove, saznali smo čim smo seli.

Problemi sa vinskom listom, francuska branko
Problemi sa vinskom listom

Uz meni sam dobio i vinsku listu, knjigu veličine enciklopedije i težine od nekoliko kilograma. Unutra su bila samo vina iz Burgundije, samo crvena i bela (bez rozea). I jedino što je pisalo je ime vina, porodica koja ga pravi, istorijat porodice, godina proizvodnje i cena (od 60 do 500 evra). Ni reči o ukusu vina, znate ono da li je voćni, drvenast, sa prizvukom onoga ili ovoga, suv, tečan… Priznajem da nisam nikakav stručnjak i da delim vina samo na ona koja mi se sviđaju (malbek, kjanti, valpolicela) i ostala, tako da ponuda konobara da mi pomogne nije mogla da se odbije.

 

AVANTURE AUTOSTOPERA: Monaško pivo za animatore amatere

Meni je bio komplikovaniji i živopisniji od onog prvog i imao je kombinacije koje bi balkanskom konzumentu hrane teško pale napamet:

lion franskuska branko klopa
Kombinacije koje bi balkanskom konzumentu hrane teško pale napamet

– Supa od paradajza i ananasa;
– Crvena sirova tuna sa sirćetom od krastavca, sirovim krastavcem, kavijarom, grozđem i karfiolom;
– Bela riba sa bambusom, tikvicama, belim pasuljom, grejpfrutom i školjkama;
– Pečeni golub sa sosom od luka, pečurkama i graškom (grašak je bio sečen na pola, i dan danas se pitam kako su ga sekli);
– Koziji sir, dva različita kravlja, uz hleb sa grožđem i orasima;
– Šerbet od azijskog limuna, dinja i čokolada.

Uz račun su nam doneli čokoladne trafle, ali smo bombone samo popreko pogledali.

Célestins, Théâtre de Lyon. Francuska branko
Institut Lumiere u Lionu

Kako se Brazilac Tijago proveo u Ivanjici na Nušićijadi

Krajnja destinacija našeg puta je bila Azurna obala, gde je odmor bio aktivan – plivanje i šetanje. Naše gurmansko putovanje po Francuskoj smo završili u Kanu, u restoranu koji se zove „La Table du chef“. Konobar je imao samo dva pitanja za nas – šta hoćemo da pijemo (najjeftiniji roze) i da li smo alergicni na bilo šta (nismo). Kuvar, naime, svaki dan pripremi drugačiji „tajni“ meni i gosti ne znaju šta će jesti, dok im se hrana ne servira.

la table de chif ispred francuska branko
Restoran „La table du chef“ u Kanu

Evo, šta smo mi dobili:
– Supa od tikvica sa kozjim sirom i plavim patlidžanom;
– Riba sa crnim pirinčem i sosom od arugule;
– Fazan sa slatkim krompirom i paradajzom;
– Pečene kajsije sa maskarponeom i pistaćima.

Table de chef francuska branko
Kuvar svaki dan ima „tajni“ meni

EXIT PUSTOLOVINA: Moje leto ljubavi

Naše putovanje se tako završilo na najefektniji način. Nakon dve nedelje odmora, trebalo je samo jedno prepodne u kancelariji da zaboravimo da smo na istom ikada bili. Usledili su musaka, spanać, pečurke, roštilj, pire krompir…
Ali, zato se i ide na odmor jednom godišnje. Da je svaki dan takav, verovatno bi i to dosadilo… tešim se.

branko francuska Table de Chef – cestitke kuvaru
Posle večere, čestitke kuvaru u „La Table du Chef“

Tekst i fotografije: Branko Bošković, uz asistenciju supruge Maje

POSTAVI ODGOVOR

Molim vas unesite vaš komentar
Molim vas upišite vaše ime ovde