AVANTURE AUTOSTOPERA (6): Kako smo prespavali na italijanskom groblju

0
680

Miloš i Tamara u nekom od ranijih raporta sa svog putovanja, pomenuli su kako su jednu noć prespavali na groblju. Tada su obećali da će o tom „slučaju“ detaljnije pisati kasnije. I evo, došlo je vreme da otkriju zašto su i kako prenoćili na groblju u Italiji.

tamara i miloš avanture autostopera
Odmor od stopiranja – uz kriglu piva

Taj dan smo krenuli iz Milana u Đenovu. Čekali smo pola dana da nas neko preveze. Međutim, niko nije išao u našem pravcu. Mi smo uporno čekali na benziskoj pumpi na sred autoputa i nadali se da će nam neko stati i primiti nas u svoj auto. Nismo mogli ni da promenimo mesto za stop. Oko 21h, kad su se komarci dali u ozbiljan napad na nas, odlučili smo da idemo sa prvim vozačem, koji nam stane, gde god da on vozi. I, onda nam je stao čovek koji je išao u Alesandriju. Malo mesto, na oko 80km od Đenove.

AVANTURE AUTOSTOPERA: Monaško pivo za animatore amatere
avanture autostopera miloš i tamara
Miloš se trudi da ovekoveči fotoaparatom sva značajna mesta i događaje tokom putovanja

On je govorio samo italijanski, a mi… Mi smo naučili italijanski usput! Bilo je veoma smešno naše sporazumevanje i konverzacija sa Salvadorom, jer smo kombinovali svašta, pokušavajući da rastumačimo italijanske reči. Koristili smo znanje engleskog, nemačkog, pa španskog iz serija, koje smo sa babama gledali, ali i latinskog naučenog u prvom razredu srednje škole.

Posle 22h stigli smo na kraj puta i vožnje tog dana, a mi nismo imali pojma gde ćemo da spavamo. Salvador nas je dovezao do stana njegovog sina, koji ga je inače čekao ispred. Tu smo upoznali i Maria, sinovljevog druga, koji je začudo govorio engleski prilično tečno. On se oduševio kad je video naše rančeve i čuo šta radimo i kako putujemo. Ponudio se da nas odveze na jedno brdo gde bismo mogli da kampujemo.

AVANTURE AUTOSTOPERA (2): Koncert u Dvorskom vrtu i surfevi u minhenskoj Engleskoj bašti
tamara i miloš avanture autostopera
Kao veliki ljubitelj životinja, Tamara na svakom koraku upoznaje nove prijatelje na četiri noge

Častio nas je usput i pivom, pa smo krenuli ka brdu. Ostali smo oko 2h gore, pričajući i gledajući u nebo, koje je delovalo kao da će uskoro krenuti oluja. Pošto smo mi već imali jedno loše iskustvo sa ozbiljnom olujom, počeli smo da se nećkamo da li da ostanemo i spavamo tu. Mario je pozvao druga i onda nam rekao da ako želimo možemo da idemo sa njim na neku kućnu žurku.

I tako smo završili na žurci do 3h ujutro, ali nam je i dalje trebalo mesto za spavanje. Pitali smo ljude okolo znaju li neko mesto za divlje kampovanje gde nas policija ne bi pronašla. U Italiji je strogo kažnjivo divlje kampovanje. Onda su se setili sjajnog mesta, kako su nam rekli, gde nas niko neće dirati, ni naći. Mi smo oduševljeno seli u kola i čekali da stignemo na „sjajno mesto za spavanje“. U jednom trenutku smo se našli u kompletnom mraku, i zapitali gde se to nalazimo. Ćutali smo nekoliko minuta, dok Tamara nije pitala: „A kakva su ovo narandžasta svetlašca u vazduhu?“. Mario je na to opušteno odgovorio: „Ma to ti je REST IN PEACE zgrada“ (počivaj u miru).

AVANTURE AUTOSTOPERA (3): Velikodušnost i darivanje neznanaca

Tek tada smo shvatili koliko je sati, i da su nas upravo doveli na GROBLJE!

tamara i miloš avanture autostopera
Ovde smo prenoćili! U beloj zgradi su na zidovima grobna mesta. Bandere i rasvete nema u blizini.

Pokušavajući da prikrijemo iznenađenje i jezu, smeškajući se pitali smo: „Mmmmm, a gde si mislio da mi spavamo?“. Usledila je šetnja od oko 5 minuta po mrklom mraku uz pomoć lampe na telefonu, da bismo na kraju stigli na nešto što je u mraku ličilo kao proplanak. To je bilo to. Tu je trebalo da legnemo i lepo sanjamo. Pored grobova. Sjajno mesto, gde nas niko neće dirati!

tamara i miloš avanture autostopera
Groblje iz drugog ugla
AVANTURE AUTOSTOPERA (4): Plus i minus faze u Italiji

Mario je delovao baš srećno, jer nam je pomogao. Uveravao nas je da smo na sigurnom i bezbednom mestu. Kao što je Miloš rekao to veče – tu definitivno nije bilo žive duše!

Iskreno, iako mi nismo ni sujeverni, niti verujemo u duhove, bilo je prilično jezivo sa tim narandžastim svetlašcima na svakom grobu na tim zgradama. Pošto je Alesandrija malo mesto, verovatno imaju ograničen posed na kome mogu da sahranjuju ljude, pa zbog toga imaju čitave zgrade u čijim su zidovima ugrađeni grobovi, jedan do drugog, a na svakome sija malo narandžasto svetlo. Tokom noći deluje kao da svetla lebde u vazduhu.

avanture autostopera tamara i miloš italija
Kod domaćina u Milanu, dobili su smeštaj ali i pravu, ukusnu, italijansku picu

Ali, umor je učinio svoje i nekako smo u vrećama, bez šatora, zaspali na travi. Sve je bilo u redu i kao što je Mario rekao, niko nas nije tražio. A što bi naš narod rekao spavali smo kao zaklani.

Sa ovog mesta, nemamo fotografija. Em smo bili uorni, em zatečeni situacijom. A i bio je mrkli mrak, prst pred okom se nije video. Kao ilustraciju daćemo vam snimak sa Google map. Kao što vidite, nema nigde bandera. Nema rasvete. A ta bela zgrada je ona koja svetli sa narandžastim svetlima. Na svakom od ovih, nazovimo ih, balkonima, nalaze se grobovi. Tik jedan do drugog, u zidu. I oni svetle.

Bez neprijatnosti na putu i opasnih situacija 
tamara i miloš avanture autostopera
Tokom putovanja Tamara i Miloš upoznali su mlade sa raznih meridijana
AVANTURE AUTOSTOPERA (5): Hola, España! Stigosmo dva meseca ranije

Pitali su nas da li smo tokom našeg putovanja imali nekih neprijatnosti, opasnosti kojima smo bili izloženi, događaja koje bismo da što pre zaboravimo. Da li ih ne pominjemo zbog naših porodica da se ne bi sekirali… Evo, da odgovorimo i na to. Što se neprijatnih ili loših situacija tiče – NIJEDNA, verovali ili ne.

tamara i miloš avanture autostopera
O Pragu nisu mnogo pisali, ali tu je lepa fotografija sutona grada na Vltavi

Imali smo jednu, pre bismo je nazvali, čudnu situaciju, ali ništa opasno. Naime, u nemačkom selu nas je pokupio jedan Amerikanac koji godinama živi u Nemačkoj. Delovao je normalno kad je izašao iz automobila da stavi naše stvari u gepek, ali kad smo ulazili u vozilo upozorio nas je da treba mnogo da se čuvamo. Jer, nisu svi ljudi tako ljubazni i dobronamerni kao on. Mi smo se nasmejali i zahvalili na savetu.

Međutim, tokom vožnje smo počeli da pričamo, pa nam je on rekao kako je čuo strašne priče sa stopiranja. Hteli smo da skrenemo temu sa toga, pa smo ga pitali o Americi, što se ispostavilo još gore. Naš vozač je imao teško detinjstvo, bio je zlostavljan, pa je bežao od kuće. Bar tako nam je ispričao. A onda nam je priznao kako je dugo vremena bio na kokainu, i da se tukao i bio nasilan. Do detalja nam je opisivao kako je premlatio čoveka, posle čega je ovaj završio na duže u bolnici, bio je u komi.

tamara i miloš avanture autostopera
Kupanje u Postdamu u Nemačkoj, jedna od lepih uspomena tokom ovog puta
AVANTURE AUTOSTOPERA (7): Hipi-komuna, čarobna priroda i – povratak kući!

Bilo je tu još nekoliko sličnih priča, između ostalog i kako je uhvatio svoju ćerku i njenog dečka „na delu“. Pokušavao je momka da isprovocira da ga napadne, kako bi ga, citiramo – ubio. Mi smo se samo smešili i zahvalili mu što je tako otvoren prema nama. Konstatovali smo da je vrlo pohvalno što se sam izvukao iz pakla droge. Na to nam je odgovorio da ga je od kokaina spasila – marihuana! Navodno mu je davala efekat filozofa, pa je dosta vremena provodio u kontemplaciji. Eto li očekivanog odgovora, a?

tamara i miloš avanture autostopera
U Italiji su Tamara i Miloš za bespaltan smeštaj i obroke pomagali domaćinima u njihovom renoviranju kuće. Uživali su!

Nismo sa njim imali nikakav problem, niti smo se čak osećali ugroženo, samo nam nije bilo prijatno da slušamo njegove priče. Vožnja je trajala kratko, samo petnaestak km. Ostavio nas je na dobrom mestu, pozdravili smo se i poželeo nam je puno sreće. A i poručio nam je da se pazimo. Sve u svemu neprijatno, mada ne i nebezbedno. U principu, sa ovakvim ljudima najbitnije je ostati smiren i ne pokazati nikakvo osuđivanje u tonu i pogledu. Već naprotiv, ohrabrenje u smislu postavljanja pitanja i interesovanja, jer su ovakvi razgovori zapravo slični psihoterapiji, a ne uobičajenom razgovoru dve nepoznate osobe.

Tekst i fotografije: Tamara Marković i Miloš Dimić
Posetite i njihovu Facebook stranicu Ne Sudi Usudi Se

 

Pozivamo vas da nam pošaljete „razglednicu“ sa putovanja koje vam je ostalo u srcu i dugo ćete ga pamtiti. Budite naš turistički vodič i odvedite posetioce online magazina ANTRFILE svojom pričom i fotografijama na neka zanimljiva mesta, podelite sa drugima šta ste videli, čuli, doživeli. Naša adresa je redakcija@antrfile.com

POSTAVI ODGOVOR

Molim vas unesite vaš komentar
Molim vas upišite vaše ime ovde