Kako je sačuvano Miroslavljevo jevanđelje

0
205

Miroslavljevo jevanđelje je srpski najstariji i najznamenitiji ćirilički rukopis. Pisano je u XII veku, za humskog kneza Miroslava, brata raškog velikog župana Stefana Nemanje.

Miroslavljevo jevanđelje Wikimedia Commons
Miroslavljevo jevanđelje, Foto: Wikimedia Commons

Miroslavljevo jevanđelje je najznačajniji ćirilički spomenik srpske i južnoslovenske, odnosno srpsko-slovenske pismenosti. Ova srpska svetinja delila je sudbinu države i naroda, a na svom osmovekovnom putu skrivanja i čuvanja, dugom oko 15 hiljada kilometara, važne stanice je vezuju i za užički kraj.

Srpsko kolo na Uneskovoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa

Miroslavljevo jevanđelje,
Miroslavljevo jevanđelje je napisano na pergamentu, pisano je perom, ima 181 list, Foto: Printskrin RTS

Od Bijelog Polja i crkve Svetog apostola Petra, za koju je pisano, Miroslavljevo jevanđelje ukrašeno minijaturama i inicijalima u boji i zlatu, stiglo je u junu 2005. godine i do Uneskove biblioteke „Pamćenje sveta“ (Memory of the World) – među najvrednija ostvarenja svetske kulture! Upis u ovu listu potvrda je izuzetnog značaja i vrednosti, a ujedno i obaveza njegovog očuvanja za dobrobit čovečanstva. Miroslavljevo jevanđelje se čuva u Narodnom muzeju u Beogradu pod inventarskim brojem 1536. A 166. list ove knjige nalazi se u Ruskoj nacionalnoj biblioteci u Sankt Peterburgu, zaveden kao List iz Miroslavova evangelia.

Serija o Nemanjićima nije epska fantazija kao „Igra prestola“

– Ono je napisano na pergamentu, pisano je perom, ima 181 list. Na zadnjem listu, na zadnjoj stranici, spominje se dijak Gligorije, koji je, pretpostavlja se, bio pisar, ili minijaturista ovoga svetog jevanđelja – kaže sveštenik crkve Svetog apostola Petra iz Bijelog Polja Nikola Skopljak.

Hilandar in 1896 Wikimedia Commons
Hilandar 1896, Foto: Wikimedia Commons

Vekove potom, provodi u Hilandaru, a monasi ga poklanjaju kralju Aleksandru Obrenoviću, 1896. i tako stiže u Beograd. Znameniti Užičanin, profesor Ljubomir Stojanović, odnosi ga u Beč, da bi se izradilo fototipsko izdanje.
– On nadzire, svaki dan dežura, radi korekturu. To je bilo tako urađeno da se nije razlikovalo od originala – kaže za RTS Slobodan Radović, književni istoričar.

Vlaški vez na plišu postaje autentični lokalni proizvod

Miroslavljevo jevanđelje,
Monasi iz Hilandara su Jevanđelje poklonili 1896. kralju Aleksandru Obrenoviću, kada stiže u Beograd, Foto: Printskrin RTS

Trag mu se gubi u majskom prevratu 1903. U Prvom svetskom ratu, tokom evakuacije, Dobrosav Ružić, kraljev bibliotekar, i užički poslanik, pregledajući sanduke sa starom dokumentacijom, slučajno pronalazi dragocenu knjigu.
– Tog trenutka on u svojim beleškama kaže da mu je srce stalo, da mu je ruka zadrhtala, da od uzbuđenja nije znao šta dalje da čini. Čitavu noć boravi u neosvetljenom stanu. Sedi kraj prozora, čuva Jevanđelje – kaže Radović.

Miroslavljevo jevanđelje,
Dobrosav Ružić, kraljev bibliotekar, i užički poslanik, pregledajući sanduke sa starom dokumentacijom, slučajno pronalazi dragocenu knjigu, Foto: Printskrin RTS

Preko Albanije, do Krfa i nazad, Jevanđelje je čuvano, „kao oči u glavi“. Pred Drugi svetski rat je prebačeno u sef Narodne banke u Užicu. Zato i nije uništeno tokom bombardovanja Beograda, 1941. godine.

Vesna Rusić: Promoter ženskog preduzetništva i novog koncepta tradicionalnih zanata

– Poučeni iskustvom Prvog svetskog rata, Srbi su ga, ovog puta, vrlo dobro sakrili. Ni naši istoričari iz tog vremena nisu znali gde je bilo tokom nemačke okupacije – navodi kustos Narodnog muzeja iz Užica Anđela Brković.

Miroslavljevo jevanđelje,
Nedostaje 166. list, koji se nalazi u Ruskoj nacionalnoj biblioteci u Sankt Peterburgu, Foto: Printskrin RTS

Zakopano u oltaru manastira Rača, Jevanđelje je preživelo i pljačke i paljenja, da bi, tajno, kroz okupiranu Srbiju, 1943. bilo vraćeno u Beograd, gde se i danas čuva.
Fototipska izdanja, u specijalnim su kolekcijama najvećih biblioteka sveta, gde svedoče o kulturi koju, još iz doba Nemanjića, srpski narod predaje čovečanstvu.

Miroslavljevo jevanđelje,
Zastavica sa jevanđelistima, detalj: sv. Luka, Foto: Narodni muzej u Beogradu
Bogoslužbena knjiga
Miroslavljevo jevanđelje je pisano na staroslovenskom jeziku, srpske redakcije i raške ortografije. Po svom sastavu je jevanđelistar – bogoslužbena knjiga koja ima delove četiri jevanđelja raspoređene prema redosledu čitanja u toku crkvene godine. Osim jevanđeoskog teksta, ispred svakog čitanja ima ispisane alilujare.
Tekst Jevanđelja je pisan perom u dve kolumne, mrkom i crnom bojom, a većina naslova crvenom. Knjiga sadrži 296 minijatura crtanih perom, a zatim bojenih četkicom crvenom, zelenom, žutom i belom bojom i ukrašenih zlatom. Minijature su u obliku zastavica i inicijala. Kožni povez Jevanđelja nije prvobitan, već je verovatno iz XIV veka, a pretpostavlja se da je preuzet sa nekog drugog rukopisa.

E.A. / Izvor: RTS, Narodni muzej

POSTAVI ODGOVOR

Molim vas unesite vaš komentar
Molim vas upišite vaše ime ovde